Zdravlje| Život

Azbest

srdjan.pajic RSS / 06.07.2014. u 23:39

Za početak, da se zahvalim kolegama Mariopan i  chedimir-u, na korisnom doprinosu ovoj temi.

240px-Asbestos_with_muscovite.jpg

Azbest je zajedničko ime za više srodnih minerala čije je postojanje poznato skoro 4 hiljade godina (wikipedija). Ozbiljna eksploatacija je počela tek krajem 19 veka, sa industrijalizacijiom, a poseban procvat je doživela za vreme Svetskih ratova. 

 Azbestna vlakna su veoma snažna na istezanje, lagana, hemijski inertna, stabilna pod atmosferskim uticajima, i pre svega - praktično su nezapaljiva. Lako se obrađuju i mešaju sa drugim materijalima. U isto vreme, azbestna ruda je široko rasprostranjena, relativno laka za eksploataciju, tako da je cena ovog materijala prilično niska. Sve ovo čini azbest veoma atraktivnim materijalom, te i dalje nalazi svoje mesto u mnogim savremenim industrijskim granama. U onom što je predmet intesovanja ove serije tekstova, dakle u domaćinstvima, azbest je takodje našao veoma široku primenu. Evo samo nekih elemenata koje gotovo svaka kuća izgradjena pre definitivne zabrane (a i izvestan broj godina kasnije) sadži:

- Krovne prekrivke i spoljašnji zidovi (azbestni cement).

- Termoizolacija (zahvaljujući vlaknastoj strukturi, azbestna vuna zadržava veliku količinu vazduha u sebi, i na taj način formira termoizolacioni sloj)

- Gipsani zidovi i plafoni, naročito oni sa teksturama (španski zid, popcorn, orange peel ceiling). Azbest se koristio kako u samim pločama, tako i na površinama, kao i u pastama za maskiranje spojnih mesta izmedju ploča.

- Polivinilske (kao i starje, linoleumske) ploče za prekrivanje podova, azbest je kako u samom materijalu, tako i u lepkovima za iste.

- U kućama koje koriste zagrejani vazduh za grejanje (forced air) za zaptivanje nastavaka cevi koje sprovode topao vazduh od peći do prostorija koriste se lepljive trake načinjene od azbesta.

- Vodoinstalacione cevi, doduše redje u individualnim kućama, ali se za transport pitke vode izmedju segmenata gradskog vodovoda redovno koriste AC (asbestos cement) cevi, pre svega zahvaljujući trajnosti i strukturnoj čvrstoći koju azbest daje ovim cevima.  

- TA peći, peći na ugalj i naftu, ognjišta, gotovo sigurno sadrže azbestne materale zbog odličnih izolacionih svojstava uz istovremenu nezapaljivost.

- Vrata, zidovi i plafoni koji po gradjevinskim pravilima moraju da budu nezapaljivi, na primer izmedju garaže i ostatka kuće.

- Električna instalacija (izolacija).

- Kuhinjski pribor, na primer rukavice za prihvatanje vrućh šerpi, rukovanje grejnim telima (pećima) itd. 

Detaljnu listu materijala koji sadrže azbest možete videti ovde.

SRK_1585.JPG

Iako su još za vreme Rimljana zabeležene tada misteriozne bolesti od kojih su oboljevali robovi koji su radili u rudnicima azbesta, tek polovinom 20. veka je definitivno postalo jasno da azbest veoma ozbiljno ugrožava zdravlje, i na koji način. Osnovni problem sa azbestnim vlaknima je u tome da su neka od njih veoma fina, sa prečnicima od svega desetak nanometara. Zahvljujući veličini, strukturalnoj čvrstoći i hemijskoj neutralnosti azbestna vlakna lako prodiru kroz zidove ćelija, ulaze u sama jedra, da bi se "umrsila" oko hromozoma. I tako, čisto mehanički, utiču na važne procese u kojima hromozomi učestvuju. Direktna posledica ovog mešanja u poslove hromozoma jesu indukovani maligni procesi. Najosetljivije su upravo ćelije koje grade različita plućna tkiva, tako je rak pluća veoma često profesionalno oboljenje zaposlinih koji rade sa azbestom. Posebno je opasan kancer tkiva plućne maramice (Mezotelioma), koji ima gotovo 100% smrtnost. 

Zabeležen je i čitav niz ne-kancernih obolenja, pre svega izazvanih reakcijama našeg imunog sistema na prisustvo azbestnih vlakana u organizmu. Najznačajnije takvo oboljenje je azbestoza koje, zavisno od nivoa izloženosti, praktično dovodi do sporog gušenja obolelog. Zajednička karakteristika svih ovih plućnih oboljenja izazvanih azbestom je da se prvi simptomi javljaju decenijama nakon izlaganja.

asbest1.gif 

 Iako ovaj prethodni pasus verovatno deluje zastrašujuće, treba imati jednu stvar u vidu: velika većina ljudi zahvaćenih posledicama izloženosti azbestnim vlaknima nisu stanari kuća i stanova u kojima su ovi materijali korišćeni, nego zaposleni u azbestnoj industriji (nažalost i žitelji u blizini azbestnih rudnika). Zapravo, masovno oboljevanje i umiranje rudara koji su radili u rudnicima azbesta, i radnika u fabrikama u kojima su izrađivani prozivodi koji su sadržali azbest, privuklo je pažnju lekara, i istraživača. Tako je ustanovljen mehanizam kojim azbest ugrožava ljudsko zdravlje.

Kako je problem potom tretiran, varira od zemlje do zemlje. U USA, na primer, korišćenje azbesta u gradjevinskoj industriji postepeno je zabranjivano još od 1970. godine, da bi kompletna zabrana usledila 1989. Koja je samo dve godine kasnije, sudskom odlukom, ukinuta. Tako da danas, upotreba azbesta, sem u nekoliko specifičnih oblika, nije zakonom zabranjena. Vrlo je slična situacija i u Kanadi, praktično ne postoji opšta zabrana koriščenja azbesta. U EU, stvari su nešto striktnije i poslednja zemlja koja je uzvojila zabranu je bila Hrvatska, 2006. Srbija je zvanično zabranila upotrebu azbesta u proizvodima 2011., mada se u vestima mogu počitati pritužbe da se azbest i dalje uvozi, iako na sadašnjoj teritoriji Srbije postoje značajna nalazišta ove rude. No, bez obzira kada je zabrana doneta, zbog enormne popularnosti ovog materijala, danas je vrlo teško pronaći kuće starije od desetak godina koje nemaju ponešto u sebi napravljeno uz primenu azbesta.

Šta da se radi sa azbestom? 

Kao što je gore pomenuto, osnovno je razumeti problem i ne paničiti. Realna ugroženost stanara azbestom koji je korišćen u domovima je veoma mala.  Dok su površine koje ga sadrže neoštećene i vlakna fino utopljena u smole ili prekrivena farbom, nema mogućnosti njihovog ljušćenja, linjanja i dospevanja u vazduh prostorija u kojima se živi.

Medjutim, ukoliko je iz bilo kog razloga potrebno uznemiriti površine koje potencijalno sadrže azbest, makar to bila i neka sitnija prepravka, na primer kačenje novog lustera, instaliranje ventilacije u kupatilu, popravke na ognjištu, ili dodavanje sloja termoizolacije na tavanu, treba biti veoma oprezan. Štaviše, u većini razvijenih zemalja, čak i ako nema totalne zabrane korišćenja, postoji veoma ozbiljna zakonska regulativa koja propisuje šta može da se radi, na koji način, i ko može da se petlja za azbestom. 

Opet primera radi, u većini saveznih država u USA postoji zakon koji propisuje kolika je maksimalna površina koja sme da se menja, ukoliko ista sadrži azbest (5 kvadratnih stopa u Koloradu). Bilo koji profesionalni izvodjač radova u vašoj kući dužan je da zahteva testiranje ako postoji sumnja da će u poslu uznemiriti sloj azbesta i izložiti opasnosti kako sebe i svoje radnike, tako i ukućane. Ako se prisustvo azbesta ustanovi, za uklanjanje su zadužene posebne kompanije koje poseduju licencu za rad, a koju im svake godine produžavaju lokalne vlasti. Ako radove izvode sami vlasnici, nema ovakve obaveze, ali se testiranje najtoplije preporučuje.

Retro%20Checker%20Floor%20Tile%20-%20Asbestos%209x9.png?w=320&h=274&as=1

Testiranje materijala na prisustvo azbesta se radi isključivo u ovlaštenim laboratorijama. Pošto vlakna uglavnom nisu vidljiva golim okom, niti se njihovo prisustvo može hemijski detektovati, jedini način da se sa sigurnošću ustanovi prisustvo je uzimanje uzoraka i slanje u laboratorije. Da bi se izbegla pogrešna identifikacija, jer osumnjičeni materijali često sadrže i druga ne-azbestna vlakna, laboratorije rade čitavu seriju testova na primljenim uzorcima. Zbog ovog je generalno testiranje domova na prisustvo azbesta prilično skupa usluga. 

Ako je prisustvo azbesta utvrdjeno, pored prostog "ostavljana na miru",  postoje generalno tri pristupa. Prvi je enkapsulacija. Azbestne površine se prefarbaju solidnim poliuretanskim farbama, čime se sprečava "linjanje" i dospevanje vlakana u vazduh. Drugi pristup je izolacija (enclosing). To znači da se preko postojećeg sloja za koji se zna da sadrži azbest (zidovi, vinilski podovi, ukrasni plafoni) instalira dodatni podni sloj, gipsani zid ili plafon, i tako azbestna površina trajno prekrije novom, koja se posle može farbati, održavati, čačkati, sve, sem bušenja i sečenja. I treći, najtemeljniji pristup, je potpuno uklanjanje, o kome će ovde biti malo više reči. 

Picture81.jpg

Uklanjanje azbestnih površina iz domova je najkompleksniji i daleko najskuplji pristup. Čisto okvirno, cena profesionalnog uklanjanja materijala koji sadrže azbest iz neke kuće srednje veličine, uz uključeno testiranje na početku i završetku radova, i zavisno od tretirane kvadrature, može da košta i nekoliko desetina hiljada dolara. To je ujedno i razlog zašto se puno vlasnika odlučuje da ukloni azbest samostalno. Bez imalo preterivanja, treba reći da je to izuzetno rizičan pristup koji vrlo lako može kompletnu kuću da učini nepogodnom za stanovanje, i potonje profesionalno saniranje posledica veoma skupo i komplikovano. 

Iako mehanički jednostavan, postupak bezbednog uklanjanja azbesta je prilično komplikovan, i zahteva korišćenje specijalizovane opreme za filtraciju vazduha, zaštitnu opremu za radnike, postavljanje barijera, planiranje ulaska i izlaska iz kontaminirane zone, i konačno, proceduru uklanjanja i bezbednog odlaganja kontaminiranih materijala nakon završetka posla. 

Moje lično mišljenje je da je uklanjanje azbesta iz domova jedan od onih poslova koje prosto treba prepustiti profesionalcima, i to samo onima koji imaju od države izdatu licencu za rad, i koji po završetku posla daju sertifikat da je čićenje obavljeno po standardima. Pri tome, obavezno treba zahtevati da finalno testiranje vazduha i površina nakon obavljenog čišćenja obavi nezavisna inspekcija, nikako sam izvodjač radova.

LINK (Youtube, nešto zajebava) 

Iako je u ovom tekstu pokriven problem azbesta u unutrašnjosti domova, potpuno je isti pristup materijalima na spoljašnjosti. Generalno, dokle god su azbestne površne u dobrom stanju i nisu počele da se ljušte i linjaju, najbolje je ostaviti ih na miru. Ako je proces raspadanja počeo, potrebno je angažovati specijalizovanu kompaniju da obavi uklanjanje, pa šta košta da košta.  Ne sme se nikako smetnuti sa uma to da je nestručno uklanjanje azbesta veliki rizik ne samo za stanare, već i za neposredan komšiluk, gradsku čistoću, javna odlagališta otpada i, konačno, korisnike sekundarnih sirovina.

Evo još nekoliko insteresantnih linkova, za one koji bi sami da petljaju sa azbestom u svojoj kući. 

LINK1 

LINK2



Komentari (41)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

stefan.hauzer stefan.hauzer 00:38 07.07.2014

1.

stefan.hauzer stefan.hauzer 00:51 07.07.2014

1.1

a pre samo godinu dana sam renovirao kuću na selu...


srdjan.pajic srdjan.pajic 01:10 07.07.2014

Re: 1.1

stefan.hauzer
a pre samo godinu dana sam renovirao kuću na selu...




Kul, a šta si renovirao, konkretno? I jesi li ti sam radio, ili platio majstore?

Mi smo posle poplave prošle godine, zbog budji, morali da sečemo unutrašnje zidove, jer su "povukli" vodu i gamad se zapatila iza. I pošto su u hodniku ispred gajbe ustanovili prisustvo azbesta, onda smo i mi morali da se testiramo. Sure enough, azbest nadjen i u našim zidovima. Pa smo morali da platimo profesionalce, jer kad imaš stan u zgradi koja je pod upravom udruženja stanara, onda ne moš da radiš šta ti padne napamet, pa ni da sam čupaš rodjene zidove. Nego, miki, plati kontraktore, plus testiranje pre i posle, silnu uštedjevinu smo spizdili na tih metar od zemlje odsečenih gipsanih zidova.


stefan.hauzer stefan.hauzer 01:48 07.07.2014

Re: 1.1

I jesi li ti sam radio, ili platio majstore?

Samsamcat.

i to kompletno potkrovlje. Stavljao nov pod,parket i mogu da ti se pohvalim,kako nemam nijedan gipsani zid u kući. Čak sam i ljuštio zidove i kompletno gletovao ,a zatim i krečio jupolom. Toliko daleko sam otišao, da sam i neki nameštaj pravio. Restaurirao stari orman,a od drugog sam napravio komodu za tv. Maznuo sam i ideju i napravio ovakav stočić,nadam se da neću biti tužen za povredu autorskih prava:)
Kako je to dukotrajan proces,ostalo mi je još kompletno razvaljivanje kupatila i postavljanje komplet nove keramike. Razmišljam o tome da imam drveni pod u njemu,šta misliš o tome?

+ pretvaranje jednog budžaka u spavaću sobu( trenutno sam naručio preko jednog ortaka dušek,dok imam osnovu od punog drveta gde ću da i postavim taj isti dušek) .Tu je bio plafon od gipsa koji sam razvalio i postavio novi od iverice,koju nisam farbao,nego sam iskoristio tapetu za drvo i sad tu imam plafon ,koji je izlepljen ovim.
srdjan.pajic srdjan.pajic 03:28 07.07.2014

Re: 1.1

stefan.hauzer
,koji je izlepljen ovim.


Lepo! . I bravo za trud i samoangažman. Ova švapska boja - odobreno!

Vidi, za to kupatilo, nisam nikakav eksperat, ali ja lično mislim da ne bih turao drvo, sem ako ne nameravaš stalno da ga cinculiraš i održavaš (drvo moš da sačuvaš za suvu saunu, ako planiraš da je dodaš, tu je dojaja!). Naučio sam da se čisto drvo (hardwood) obično ne stavlja na pod u podrumu ili prizemlju, gde god imaš kontakt sa zemljom, zbog vlage, naravno. A u kupatilu je to, valjda, još gore okruženje. Nego ako baš voliš, možda da probaš neki od onih laminata, ili tačnije engineered wood. Zavisno od vrste, imaš te laminate koje prave od dobrog drveta i onda to zapeku u fabrici sa polimerima, kurcima palcima i to je ondak neuništivo, vlaga mu niš ne smeta. A i jako lako se namešta, na klik. Mada je to pomalo i prevara, ako ćemo iskreno, to jest jeftin trik. Zavisi ustvari koliko hoćeš da uložiš u svoj kućerak. Ja lično volim kamene ploče u kupatilu (slate tile), sa nekom dobrom izolacijom ispod, da ti ne budu ladne.

E, sad sam se setio, kad završim sa ovim serijalom, ima da napišemn blog o pećkama na drvo. Jebote, do skoro nisam znao da su te peći na drvo toliko uznapredovale, ono, pravi rocket scence, high efficiency, zero emission (malte ne), totalno sam se zaljubio. Ovde kod nas u Koloradu je drvo za ogrev bukvalno džabe, ako imaš kamionče i motornu testeru. Ono izvadiš dozvolu, mislim da je 10$ za 3 kubika drva, samo da odeš, nadješ oboreno stablo, isečeš i doneseš kući. Moš ladno da se greješ na peć na drva celu zimu, mislim, kao u 19. veku.
nikvet pn nikvet pn 12:37 07.07.2014

Re: 1.1

srdjan.pajic
volim kamene ploče u kupatilu (slate tile), sa nekom dobrom izolacijom ispod, da ti ne budu ladne.


Топле плочке под ногама из каде су царска ствар.


stefan.hauzer
kompletno razvaljivanje kupatila i postavljanje komplet nove keramike. Razmišljam o tome da imam drveni pod u njemu


А да направиш интерно подно грејање ? Извор топлоте - бојлер. Иде извод из топле гране бојлера, спустиш џмију црева доле; поставиш па повратиш у довод; грунфос пумпу укрешеш по потреби; експанзиона посуда не треба због вазд.џепа у бојлеру. Залијеш бетоном па вољ' ти плочице или импрегнирано дрво и ето тебе као римског императора за смешне паре.
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:18 07.07.2014

Re: 1.1

A i jako lako se namešta, na klik

Mislim da je laminat vrhunska stvar. Nivo kvaliteta i cene je srazmeran,plus upravo to lako uklapanje. Na idealno ravnim površinama je to mačiji kašalj; ali ako i pod nije baš najidealniji, laminat to lako izniveliše. Jednom sam ,sasvim slučajno,na alternativnom putu za Beograd preko FruškeGore ; stao u Inđiji u nekoj pekari, u glavnoj ulici i pored nje našao prejeftine laminate. 25 m2 sam platio 7,5 hiljada i dalje mislim da je to najbolji posao koji sam ikad sklopio.

A za kupatilo sam video/našao brodski pod od impregniranog drveta; maax collection je ušao na naše tržište - firma iz Kanade:))) i tu sam pokupio par saveta oko kupatila. Taman i da odgovorim nikvetu; Uuuu sjajna ideja! Kod mene je problem,jer nemam bojler na spratu:( Ali definitivno znam,gde mogu da primenim to!

I za kraj.Pajiću,jel misliš na one peći sa pirolizom? Pošto sam provalio da se dosta njih ,na selu, vraća na grejanje zdrvima. Čak i sam razmišljam da menjam ovaj stari i neekonomični kotao,sa tim kotlom na pirolizu - jer je ušteda na duže staze,potreba.A i mogao bih da se hvalim kako sam ekološki svestan lik
looping looping 06:12 07.07.2014

1

- Vodoinstalacione cevi, doduše redje u individualnim kućama, ali se za transport pitke vode izmedju segmenata gradskog vodovoda redovno koriste AC (asbestos cement) cevi, pre svega zahvaljujući trajnosti i strukturnoj čvrstoći koju azbest daje ovim cevima.

Čini mi se da je ovo najveći problem u Srbiji po pitanju azbesta. Dobar deo vodovodnih cevi u Srbiji su od azbest-cementa jer je većina instalirana '70-'80-ih godina. Trebalo bi ih zameniti PVC cevima (ili HDPE ili GRP ili DI, zavisno od veličine cevi, pritiska) što je ogroman posao. Sa druge strane azbest je kancerogen.
U inostranstvu odavno nije dozvoljeno koristiti AC cevi za vodu za domaćinstvo (potable water) a mislim da nije ni u Srbiji.
Unfuckable Unfuckable 11:40 07.07.2014

Re: majstori,majstori

Čini mi se da je ovo najveći problem u Srbiji po pitanju azbesta. Dobar deo vodovodnih cevi u Srbiji su od azbest-cementa

mora da smo zato ludi ko struja.

Pajiću, jebote, prožimaš ovim građevinsko - ekološkim blogovima
nukethew0rld nukethew0rld 13:06 07.07.2014

Re: 1

Te cevi nisu toliko opasne jer su već odavno prekrivene slojem kamenca.
Uostalom, azbest je opasan kada se udišu njegova vlakna (zbog njihvog oblika i veličine organizam nikako ne može da ih ukloni), a to u slučaju cevi nikako nije slučaj.
PS. Kod nas postoji verovanje da jzbest zrači i da je zbog toga kancerogen.
srdjan.pajic srdjan.pajic 14:29 07.07.2014

Re: 1

nukethew0rld
Te cevi nisu toliko opasne jer su već odavno prekrivene slojem kamenca.
Uostalom, azbest je opasan kada se udišu njegova vlakna (zbog njihvog oblika i veličine organizam nikako ne može da ih ukloni), a to u slučaju cevi nikako nije slučaj.
PS. Kod nas postoji verovanje da jzbest zrači i da je zbog toga kancerogen.


Što se tiče cevi



to je generalan problem, ne samo u Srbiji. Ovde kod nas, na divljem zapadu, kažu da ima preko 400 hiljada milja ovakvih cevi. I može da se nadje da tu i tamo poneko pita, jebote, šta ćemo sad. Ono što sam ja uspeo da pronadjem su tvrdnje, potkrepljene naučnim studijama (koje nisam uspeo da pronadjem, zato ovo treba uzeti sa reservom) da azbestna vlakna (koja definitivno iz ovih cevi dospevaju u vodu) i mogu se naći nataložena u ljudskim organima za varenje, iz nekog razloga ne izazivaju kancer, kao što je slučaj sa plućnim tkivima.

Pomenuto je negde na prethodnom blogu da u ovim cevima navodno postoji nekakava "izolacija" koja kao sprečava da azbestna vlakna dospeju u vodu. Koliko sam ja mogao da vidim, tako nešto ne postoji. Sam materijal sadrži dobro zapakovan azbest i dok su cevi nove, problema manje ili više nema. Medjutim, kako materijal stari, tako problem postaje sve izraženiji. I azbest sasvim sigurno dospeva u pijaću vodu. Pretpostavljam da se ta voda filtrira na više mesta, ali segmenti vodovoda do krajnjeg korisnika su posebno rizični ako sadrže cevi od azbestnog cementa.

Pročitao sam i da je radni vek ovih cevi, navodno, oko 50-70 godina. I da manje više niko ne zna šta posle tačno sa njima da radi. Pominju se postupci opravke, u kojima bi se ubrizgao zaštitni sloj (epoxy) u cevi, na zidove sa unutrašnje strane i time produžio životni vek. Takodje, možda je moguće da se kao, kao recimo kod kanalizacionih cevi, u ove cevi ubrizga nekakav PVC, koji će u unutrašnjosti betonske da praktično formila plastičnu cev.

I nije to samo problem ispuštanja azbesta u pijaću vodu, nego kad jednog dana vlasti odluče da je ipak bolje da se cevi zamene, onda tek nastaje prvi pakao. Jer, posle toliko godina pod zemljom, ove cevi svakako neće biti u najboljem stanju, plus će najverovatnije morati da se seku, za vadenje i transport, a kao što sam u tekstu napisao, to pretstavlja uznemiravanje azbestnog materijala, i rizik. To jest, biće skupo, u božju mater, tamo gde se ima para da se to plati. Tamo gde nema, vadiće ih na o-ruk, i to je onda zeznuto za okolinu i za radnike koji će to morati da rade.
nikvet pn nikvet pn 19:13 07.07.2014

Re: 1

Ок, азбест јесте то што јесте, ено црно на бело али ми се све чини некако пренадувано. Мој утисак, ево и зашто.

Салонит, као јевтин и доступан материјал навелико је коришћен на сточним објектима. Младе и товне категорије због кратког боравка нису сигнификантне али репродуктивне, оне које су трајно по таквим објектима свакако јесу. Не може се рећи да је тамо респираторна проблематика повећана у односу на нормално покривене објекте. У кошавском подручју није реткост да се одломи парче крова, свиње га погрицкају из зезања и ником ништа. По клању свакако да би се уочиле промене на плућима кад би их било.

По мом искуству, искуству других колега као и доступне вет.литературе нема корелације између азбестом покривених сточних објеката и повећане смртности од респираторних болести.

srdjan.pajic srdjan.pajic 19:44 07.07.2014

Re: 1

nikvet pn
Ок, азбест јесте то што јесте, ено црно на бело али ми се све чини некако пренадувано. Мој утисак, ево и зашто.

Салонит, као јевтин и доступан материјал навелико је коришћен на сточним објектима. Младе и товне категорије због кратког боравка нису сигнификантне али репродуктивне, оне које су трајно по таквим објектима свакако јесу. Не може се рећи да је тамо респираторна проблематика повећана у односу на нормално покривене објекте. У кошавском подручју није реткост да се одломи парче крова, свиње га погрицкају из зезања и ником ништа. По клању свакако да би се уочиле промене на плућима кад би их било.

По мом искуству, искуству других колега као и доступне вет.литературе нема корелације између азбестом покривених сточних објеката и повећане смртности од респираторних болести.



Pa kad ti prasići žvaću odlomljene crepove, umesto da ih ušmrčuju . Tako bismo dobili relevantniji podatak.

Mislim da sam napisao u tekstu, azbest u kojekakvim gradjevinskim materijalima zaista nije problem, dokle god ne krene da se ljušti, i što je još gore, nestručno uklanja. I to u velikim količinama. Okrnjen crep, napukla cev, tu i tamo neka popravka na kući će eventualno ispustiti nešto azbestnih vlakana u vazduh, i to će vetar negde već odneti. Medjutim, problem je u tome što ne možeš da kvantifikuješ verovatnoću da se dogodi neko oboljenje zbog azbesta, jer u principu, ako si baksuz, dovoljno je i svega jedno vlakno i jedna ćelija, da stvar ode dodjavola. Sa druge strane, naši organizimi imaju prilično razvijene mehanizme popravke sjebanih hromozoma, i verovatno zbog toga ne umiremo kao snoplje. Ali zna se da i ti mehanizmi nisu savršeni, i umeju da zabrljaju. Mnoge kancerogene pojave su posledica upravo tih grešaka sistema za popravku, a ne samog agensa koji je oštetio hromozome.

Svejedno, ja se lično ne bih tu oslanjao na nekakve dostupne statistike, barem ne kad je u pitanju moje zdravlje, ili zdravlje moje porodice. Mehanizam kojim azbest ugrožava zdravlje je jasno utvrdjen, i po meni, obaveza svakog od nas je da učinimo ono što možemo da ne ugrožavamo zdravlje, umesto da se oslanjamo na "neće valjda" princip.

nim_opet nim_opet 21:51 07.07.2014

Re: 1

Čini mi se da je ovo najveći problem u Srbiji po pitanju azbesta. Dobar deo vodovodnih cevi u Srbiji su od azbest-cementa jer je većina instalirana '70-'80-ih godina. Trebalo bi ih zameniti PVC cevima (ili HDPE ili GRP ili DI, zavisno od veličine cevi, pritiska) što je ogroman posao. Sa druge strane azbest je kancerogen.


Aman, otkud? Azbest, cak i kada se nadje u pijacoj vodi nije kancerogen. Evo cela studija Svetske Zdravstvene Organizacije o tome: http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/asbestos.pdf,

evo sta kaze recimo americka EPA: Some people who drink water containing asbestos well in excess of the maximum contaminant level (MCL) for many years may have an increased risk of developing benign intestinal polyps. (http://water.epa.gov/drink/contaminants/basicinformation/asbestos.cfm)
i sta kaze US National Library of Medicine National Institutes of Health : http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1569113/ (We found no convincing evidence for increased cancer risk from imbibed asbestos. Confidence intervals for relative risks for almost all sites included unity. ).
srdjan.pajic srdjan.pajic 22:35 07.07.2014

Re: 1

evo sta kaze recimo americka EPA: Some people who drink water containing asbestos well in excess of the maximum contaminant level (MCL) for many years may have an increased risk of developing benign intestinal polyps.


Da, čoveče, ti benigni polipi u debelom crevu mu dodju nešto kao kućni ljubimci koje moš svuda da nosiš sa sobom.
nim_opet nim_opet 23:07 07.07.2014

Re: 1

Cek cek, ako neko kaze "azbest u pijacoj vodi je kancerogen" a ja pokazem studije u kojima se tvrdi suprotno, a jedina stvar koja moze da pridje toj tvrdnji je da ljudi koji godinama piju vodu sa znacajno vecom koncentracijom od dozvoljene mogu da razviju benigne, dakle, nekancerogene, polipe, sta nije u redu sa logikom?
srdjan.pajic srdjan.pajic 23:54 07.07.2014

Re: 1

nim_opet
Cek cek, ako neko kaze "azbest u pijacoj vodi je kancerogen" a ja pokazem studije u kojima se tvrdi suprotno, a jedina stvar koja moze da pridje toj tvrdnji je da ljudi koji godinama piju vodu sa znacajno vecom koncentracijom od dozvoljene mogu da razviju benigne, dakle, nekancerogene, polipe, sta nije u redu sa logikom?


. Nime, druže, samo opušteno, zafrkavam se, i uopšte ne kritikujem tvoju "logiku". Vidi, ovo sam napisao gore, u komentaru:

Ono što sam ja uspeo da pronadjem su tvrdnje, potkrepljene naučnim studijama (koje nisam uspeo da pronadjem, zato ovo treba uzeti sa reservom) da azbestna vlakna (koja definitivno iz ovih cevi dospevaju u vodu) i mogu se naći nataložena u ljudskim organima za varenje, iz nekog razloga ne izazivaju kancer, kao što je slučaj sa plućnim tkivima.


Hvala ti što si našao i dodao konkretne linkove, i time obogatio blog. Ustvari, baš mi je drago da ovde ima par vas skeptika, da uravnotežimo malo celu priču.
looping looping 06:30 08.07.2014

Re: 1

nim_opet
Cek cek, ako neko kaze "azbest u pijacoj vodi je kancerogen" a ja pokazem studije u kojima se tvrdi suprotno, a jedina stvar koja moze da pridje toj tvrdnji je da ljudi koji godinama piju vodu sa znacajno vecom koncentracijom od dozvoljene mogu da razviju benigne, dakle, nekancerogene, polipe, sta nije u redu sa logikom?

Sve je to lepo ali ovde gde ja radim na cevovodima pre 5 godina koristile su se AC cevi za navodnjavanje i takoto a sada se više ni za to ne koriste, tj. niko ne projektuje cevovod sa AC cevima (navodno je zabranjeno). I tu nastane problem kada treba popraviti neki postojeći AC cevovod (na pr. sistema za navodnjavanje) jer je teško naći AC cevi.
E sad, da li je to zbog tih polipa ili su ljudi sujeverni nemam pojma.
zilikaka zilikaka 15:49 08.07.2014

Re: 1

ljudi koji godinama piju vodu sa znacajno vecom koncentracijom od dozvoljene


Taj sam!

Kod meme provereno azbestne cevi. Pa još prilično trulave.

Bar pet puta sam bila svedok popravke istih.
srdjan.pajic srdjan.pajic 17:28 08.07.2014

Re: 1

zilikaka
ljudi koji godinama piju vodu sa znacajno vecom koncentracijom od dozvoljene


Taj sam!

Kod meme provereno azbestne cevi. Pa još prilično trulave.

Bar pet puta sam bila svedok popravke istih.


Ček, a otkud znaš, misim, jel neko testira tvoju vodu redovno, i jel možeš da vidiš rezultate?

Meni to pomalo liči na onaj vic o čoveku koji pada sa zgrade, i kako prodje pored kog sprata, sebi kaže, u, pa ovo letenje i nije tako opasno.

EDIT: Evo i linka o polipima.
zilikaka zilikaka 17:51 08.07.2014

Re: 1

Ček, a otkud znaš, misim, jel neko testira tvoju vodu redovno, i jel možeš da vidiš rezultate?


Ti bre ko da nisi homotehnikus!

Sam lepo rekla da pijem vodu sa većom koncentracijom azbesta?!

Za taj zaključak i ne treba mnogo pameti, dovoljno da jednom vidiš kako izgleda raspadnuto parče vodovodne cevi ispred kućeti, koju su opasali obujmicom.

To da li ima ili će imati efekta po zdravljemi nit sam rekla niti znam.
O tom i ne divanim.
blogovatelj blogovatelj 18:02 08.07.2014

Re: majstori,majstori

Pajiću, jebote, prožimaš ovim građevinsko - ekološkim blogovima


Obasjava.
Sto vise treba da se drzi proizvodnje i nikako da ne zalazi u sferu politike i drustvenih delatnosti.
Moze eventualno privatno kuci da procita poneki Pescanik kad se zazeli otadzbine, ali nikako da ne preteruje, posto sve politicke informacije prima intravenozno, ko Slobodanovi penzioneri.
blogovatelj blogovatelj 18:06 08.07.2014

Re: 1

Takodje, možda je moguće da se kao, kao recimo kod kanalizacionih cevi, u ove cevi ubrizga nekakav PVC, koji će u unutrašnjosti betonske da praktično formila plastičnu cev.


Gutat' plastiku ili azbest, pitanje je sad!
Ko ti garantuje da taj epoksi, PVC qrac palac jeste zdrav?
blogovatelj blogovatelj 18:06 08.07.2014

Re: 1

Takodje, možda je moguće da se kao, kao recimo kod kanalizacionih cevi, u ove cevi ubrizga nekakav PVC, koji će u unutrašnjosti betonske da praktično formila plastičnu cev.


Gutat' plastiku ili azbest, pitanje je sad!
Ko ti garantuje da taj epoksi, PVC qrac palac jeste zdrav?
srdjan.pajic srdjan.pajic 19:02 08.07.2014

Re: 1

Ti bre ko da nisi homotehnikus!

Sam lepo rekla da pijem vodu sa većom koncentracijom azbesta?!


Sorrry, ja sam ti od onih homotehnikusa koji ne veruju svojim očima nego bi samo nešto da mere.

Nego, jel ovo znači da nije niko testirao, ili da nisi bila u prilici da vidiš rezultate? Ne sporim mogućnost da je koncentracija povećana, na osnovu toga što si videla da su cevi u lošem stanju, nego me interesuje tvoj pristup rešavanju problema, ako je to uopšte problem. Ali dobro, ignorisanje po sistemu Neće (mene) Valjda je takodje nekakav pristup problemu

Meni lično, ako već znam da nešto u vodi izaziva promene u organizmu, makar i nepatogene sa malom, ali konačnom verovatnoćm da postanu patogene, stvara odredjenu jezu. I prvo što bih uradio je da izmerim. Posle verovatno ne bih znao šta da radim sa tim brojevima, jer ne postoji, koliko znam, nekakav legalni limit za količinu azbestnih vlakana u vodi (za vlakna u gradj materijalu i vazduhu postoji, na osnovu toga se rade završne inspekcije uklanjanja azbesta po objektima u kojima borave ljudi). Ali bih gledao da podbunim komšiluk, pa da organizuemo nekakav protest, da tražimo da se uvede nekakva regulacija, možda i da se propale azbestne cevi zamene nekim od novijih materijala, ili, ako ništa drugo, kad dodju majstori da džaraju po tim cevima oko tvoje kuće, to rade po nekakvim standardima za rukavanje opasnim materijalima. A možda i neke filtre da metnem na vodovodnu cev koja mi dovodi vodu u kuću.
srdjan.pajic srdjan.pajic 19:04 08.07.2014

Re: majstori,majstori

blogovatelj
Pajiću, jebote, prožimaš ovim građevinsko - ekološkim blogovima


Obasjava.
Sto vise treba da se drzi proizvodnje i nikako da ne zalazi u sferu politike i drustvenih delatnosti.
Moze eventualno privatno kuci da procita poneki Pescanik kad se zazeli otadzbine, ali nikako da ne preteruje, posto sve politicke informacije prima intravenozno, ko Slobodanovi penzioneri.


Na mom blogu da ne dolaze: rusofili, obožavaoci Kusturice i Kalemara upokojenog.
srdjan.pajic srdjan.pajic 19:13 08.07.2014

Re: 1

blogovatelj
Takodje, možda je moguće da se kao, kao recimo kod kanalizacionih cevi, u ove cevi ubrizga nekakav PVC, koji će u unutrašnjosti betonske da praktično formila plastičnu cev.


Gutat' plastiku ili azbest, pitanje je sad!
Ko ti garantuje da taj epoksi, PVC qrac palac jeste zdrav?


Ne garantuje niko ništa, ali cenim da je barem rad sa plastičnim cevima manje problematičan po zdravlje. Ovo džaranje propalih azbestnih cevi, sečenje, krpljenje, blagi je užas, pogotovu ako se to radi ofrlje.

Stvarno ne znam za PVC, ali znam da neke od tih plastika su, na primer, izbacili iz upotrebe u domaćinstvu, pre svega u posudama u kojima se čuva dečija hrana i mlekce. Medjutim, na osnovu pročitanog, stekao sam utisak da je azbest za nekoliko redova veličine zajebaniji od bilo čega što je korišćeno u domaćinstvima. A opet, tretira se prilično olako, doduše, kako gde.
nim_opet nim_opet 21:19 08.07.2014

Re: 1

srdjan.pajic
Ti bre ko da nisi homotehnikus!

Sam lepo rekla da pijem vodu sa većom koncentracijom azbesta?!


Sorrry, ja sam ti od onih homotehnikusa koji ne veruju svojim očima nego bi samo nešto da mere.

Nego, jel ovo znači da nije niko testirao, ili da nisi bila u prilici da vidiš rezultate? Ne sporim mogućnost da je koncentracija povećana, na osnovu toga što si videla da su cevi u lošem stanju, nego me interesuje tvoj pristup rešavanju problema, ako je to uopšte problem. Ali dobro, ignorisanje po sistemu Neće (mene) Valjda je takodje nekakav pristup problemu

Meni lično, ako već znam da nešto u vodi izaziva promene u organizmu, makar i nepatogene sa malom, ali konačnom verovatnoćm da postanu patogene, stvara odredjenu jezu. I prvo što bih uradio je da izmerim. Posle verovatno ne bih znao šta da radim sa tim brojevima, jer ne postoji, koliko znam, nekakav legalni limit za količinu azbestnih vlakana u vodi (za vlakna u gradj materijalu i vazduhu postoji, na osnovu toga se rade završne inspekcije uklanjanja azbesta po objektima u kojima borave ljudi). Ali bih gledao da podbunim komšiluk, pa da organizuemo nekakav protest, da tražimo da se uvede nekakva regulacija, možda i da se propale azbestne cevi zamene nekim od novijih materijala, ili, ako ništa drugo, kad dodju majstori da džaraju po tim cevima oko tvoje kuće, to rade po nekakvim standardima za rukavanje opasnim materijalima. A možda i neke filtre da metnem na vodovodnu cev koja mi dovodi vodu u kuću.


EPA: 7 MFL (7 miliona vlakana po litru vode) je Maximum Contaminant Level za azbest u pijacoj vodi. Ono za promene je verovatnoca za ljude koji konzumiraju vodu sa znacajno visim nivoom dugi niz godina. The results of a number of surveys indicate that most of the population of the USA consumes
drinking-water containing asbestos in concentrations below 1 MFL (9. Millette JR et al. Asbestos in water supplies of the United States. Environmental health
perspectives, 1983, 53:45-48.)


Opet - da stavimo u perspektivu, i azbest i teski metali u pijacoj vodi su mnogo manji razlog za brigu od organiskih zagadjivaca i bakterija (2011 je u USA skoro 50% slucajeva neispravne pijace vode bilo upravo zbog koliformnih bakterija, 26% zbog hemijske neispravnosti, a tek 2% zbog olova i bakra).

zilikaka zilikaka 21:33 08.07.2014

Re: 1

Nego, jel ovo znači da nije niko testirao, ili da nisi bila u prilici da vidiš rezultate?


Ne znam kako i gde se vrši uzorkovanje vode za analizu.
Takođe ne znam na koje sve sadržaje se vrši analiza.


Nije da ne mogu da saznam, ali ne vidim šta bih sa tim podatkom.

To podbunjivanje i nezadovoljstvo spram kvaliteta vode je već dugo prisutna stvar u gradu. Samo im još ja falim.

Ono što znam je da u gradu nije primećen poseban porast nekog oboljenja koje bi se dovelo u vezu sa kvalitetom vode. Mada, opet, i to je paušalna ocena, jer prava istraživanja nisu ni vršena, i teško da će.

Kao generalni odgovor na tvoje pitanje, ključna reč je "pare".

Bilo šta da preduzmeš, treba ti poprilično para, i tu već nailaziš na nepremostivu prepreku.
blogovatelj blogovatelj 23:16 08.07.2014

Re: majstori,majstori

Na mom blogu da ne dolaze: rusofili, obožavaoci Kusturice i Kalemara upokojenog.


Ja sam samo ovo drugo.
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:32 09.07.2014

Re: 1

nim_opet
Opet - da stavimo u perspektivu, i azbest i teski metali u pijacoj vodi su mnogo manji razlog za brigu od organiskih zagadjivaca i bakterija (2011 je u USA skoro 50% slucajeva neispravne pijace vode bilo upravo zbog koliformnih bakterija, 26% zbog hemijske neispravnosti, a tek 2% zbog olova i bakra).


Ovo samo znači da se na prisustvo teških metala (za azbest nisam siguran) posebno obraća pažnja, jer je opasnost od njihovog prisustva u pijaćoj vodi daleko veća. I to je tako možda u USA (i zavisno od lokacije, ove usrednjene vrednosti na zemlju od 300 miliona stanovnika zapravo ne kazuju mnogo), verovatno i u nekim drugim zemljama, ali ne znači da je to univerzalna situacija.

Po meni, mi, krajnji korisnici, ne bi trebalo da se bavimo statistikama koje nas uveravaju da je nešto manje ili više opasno od nečeg drugog. Statističkim podacima možeš da dokažeš ili osporiš bilo šta.

Ako je nešto nesporno opasno po zdravlje, a do sada pomenuti teški metali i azbestna vlakna to jesu, to se zna van svake sumnje, onda se ne može oslanjati na verovatnoću, nego se problem mora rešiti, koliko god je moguće. Sasvim je izvesno da se AC cevi ne mogu sad nekakvom preporukom lokalne EPA i odlukom vlasti zameniti drugačijim cevima, za to nema para verovatno niko. Ali cenim da može da se unapredi filtriranje vode, bilo na nivo pojedinih domaćinstava, bilo a nivou nekakvih podstanica, ili delova naselja. A pre toga, i samo testiranje. Puko guranje problema pod tepih pozivanjem na nekakvu umirujuću statistiku ne koristi baš nikom.

Medjutim postoji i druga strana, na koju ti možda pokušavaš da ukažeš. Samo održavanje, popravka pa i zamena cevi sa azbestnim cementom je daleko veći zdravstveni problem po ljude koji to rade, kao i one koju žive u neposrednoj blizini. Baš kao i sav drugi airborn azbest u domovima, što je bilo tema ovog bloga. Tako da sa jedne strane, ako zaista ne postoji opasnost od azbesta u vodi za piće, onda je verovatno najpametnije te cevčuge ne dirati, sem iz gorepomenutih razloga (održavanja). A i tada to treba raditi po pravilima koja iziskuje rukovanje materijalima sa azbestnim vlaknima.
nim_opet nim_opet 22:19 09.07.2014

Re: 1

Ako je nešto nesporno opasno po zdravlje, a do sada pomenuti teški metali i azbestna vlakna to jesu, to se zna van svake sumnje, onda se ne može oslanjati na verovatnoću, nego se problem mora rešiti, koliko god je moguće.


Naravno da se moze oslanjati na verovatnocu, pa tako se i odredjuje opasnost necega. Kako znamo da je recimo olovo opasno? Tako sto ce odredjena doza olova izazvati odredjene nezeljene efekte u odredjenom podskupu populacije. Kao i za azbest - odredjena kolicina udahnutog azbesta ce u odredjenom roku u odredjenom broju slucajeva izazvati rak pluca - na osnovu toga da li je uzrocno posledicna veza jaka ili ne se i proglasava nesto opasnim manje ili vise.
mlinarslavko mlinarslavko 13:07 07.07.2014

Azbest

Da li postoji nacin da se ispita prisustvo azota u plucima?
srdjan.pajic srdjan.pajic 14:35 07.07.2014

Re: Azbest

mlinarslavko
Da li postoji nacin da se ispita prisustvo azota u plucima?


Azota, ili misliš azbesta?

Mada je ovo pitanje za nekog lekara, mislim da ne postoji drugi način osim biopsije. Dakle, da ti uzmu uzorak tkiva, baš kao kad uzimaju parče gipsanog zida ili vinaz pločice, pa da ture to u vosak i onda pod polarizacioni mikroskop. E, da li se biopsija radi preventivno, ne znam, ali nešto čisto sumnjam. Samo kad postoje osnovane sumnje da u plućima imaš problem, a tad može već da bude i malo kasno. Takodje, ne postoji način da se azbestna vlakna odstrane iz pluća, tako da samo saznanje da ih tamo imaš, ako već nisi mrtav bolestan, nema neki praktični značaj.

Ovo je jedan od onih problema kod kojeg samo preventiva ima nekog smisla, dakle, nekorišćenje azbesta makar i po sili zakona. I ne čačkanje postojećeg azbesta nestručnim metodama.

mlinarslavko mlinarslavko 16:15 07.07.2014

Re: Azbest

Greska, umor cini svoje. Pre dve godine sam radio tri meseca u starom Interkontinentalu, pocetni radovi, kompletna demontaza unutrasnjosti, sve moguce instalacije,voda, kanalizacija, struja , ventilacija, svi uredjaji, sve je izbaceno, iseceno, do samog betona. Prasina, prljavstina, neprijatni mirisi od vrelih gasova prilikom secenja, sve staro jos od sedamdesetih, nisam siguran da nije bilo proizvoda od azbesta, mada ne bi me cudilo da se malo progledalo kroz prste investitorima i izvodjacima...ok, sam, samo sam razmisljao o tome kad sam radio tamo...
srdjan.pajic srdjan.pajic 17:51 07.07.2014

Re: Azbest

mlinarslavko
Greska, umor cini svoje. Pre dve godine sam radio tri meseca u starom Interkontinentalu, pocetni radovi, kompletna demontaza unutrasnjosti, sve moguce instalacije,voda, kanalizacija, struja , ventilacija, svi uredjaji, sve je izbaceno, iseceno, do samog betona. Prasina, prljavstina, neprijatni mirisi od vrelih gasova prilikom secenja, sve staro jos od sedamdesetih, nisam siguran da nije bilo proizvoda od azbesta, mada ne bi me cudilo da se malo progledalo kroz prste investitorima i izvodjacima...ok, sam, samo sam razmisljao o tome kad sam radio tamo...


Imam ja ovde gradjevinskog preduzimača, najmimo poslovni prostor u istoj zgradi i često blebećem sa njim. I on iskreno veruje u to da azbest ima "shelf life" od, recimo 20 godina. Misli: ako za 20 godina, koliko je proteklo otkad je on sam čistio azbestne zidove, nije dobio rak pluća, onda je bezbedan. Oću da kažem, ima tu puno kvazinauke, verovanja, mistike.

Što je uradjeno, uradjeno je, tu ne možeš ništa da promeniš. Ali sad kad znaš za potencijalnu opasnost, možeš da se čuvaš (ako još uvek radiš takve poslove), i da tražiš od poslodavca da sprovede mere zaštite. Ok, tako je to u idealnom svetu, cenim da i danas mnogo tih preduzimača koji najme ljude za prljave poslove ne mare mnogo za njihovo zdravlje. Niti za zdravlje stanara koji će tu posle da borave, još manje za nekakav komšiluk koji je podjednako ugrožen. Nego gledaju kako da uštede. Ili, što je još verovatnije, ni ne znaju da tu ima nešto opasno, i koliko opasno.

Ja ne bih u ovim mojim blogovima da se petljam u politiku, organizaciju i poslove za koje je vlast plaćena da radi, nego prosto da skrenem pažnju na neke od problema. A na ljudima u čijim domovina se to sranje nalazi je da vide kako će prema tome da se odnose.
nim_opet nim_opet 21:54 07.07.2014

Re: Azbest

Azota u plucima koliko hoces, jerbo je 79% vazduha azot :) Azbesta da, biopsijom sumnjivog dela pluca (zbog recimo kaslja, vidljivih promena na rentgenskom snimku itd). Niko ne radi "preventivne" biopsije jer bi bilo malo neprodutkivno seci slucajni uzorak pluca.
49 41 49 41 15:18 07.07.2014

Inkubacija

Nas dvojica pichimo pokericu, preferans, .. u slobodno vreme kod drugara u staroj profesorskoj koloniji ispod Pionira.

On puno stariji od nas lezi ceo dan na kaucu, sprema okasnelo na medicini, Ginekologiju, Infektivne, ...

Mi vicemo POT, za stolom; on nam cita naglas - sa uvodnim:
Paz' ovako momci!

Sredis zensku, inficiras se virusom: ovim-onim, ...
Inkubacija virusa traje; kod ovih 15 god. kod onih 20. Pazi, majkumu - kod ovog virusa 30 god.

Nas dvojica, povremeno skacemo od stola; vicemo mu da prestane da nam cita naglas - da nas PLASI!

Jer ce nas "navuci" da svaku zensku - zaobilazimo; a tek smo se nameracili - da kolaboriramo sa njima.

Bio vam dobar prc, posle 30. god kvrcc; on ne odustaje u glasnom studiranju.
49 41 49 41 23:04 07.07.2014

Kucica mala


Nekih 60 m2. Plus podrum visok (ne niski - kao kod kuce do nje)
Podrum, poseban ulaz sa zadnje strane vrta dodaje se PO CODU; na korisnu povrsinu kuce.

Ulaz u podrum iz unutrasnjosti kuce se ne dodaje - po CODU u korisnu povrsinu kuce.

Sa podrumom - zavrsenim po kodu total 120 m2

Obloga kuce bile ploce - azbestne ili cementne 16 incha x 8 incha.
Na 5-6 mesta razgovarao sa ljudima; koji imaju iskustvo u gradnji 30 god. ili poseduju iste obloge na kucama.

Dva oprecna misljenja.
Ne brini, to je izradjeno od cementa; mozes ih farbati, mozes, ... Znam ja i siguran sam.
Don't touch, it's dangerous!

Angazavo ljude, "profesionalce" - da mi urade novi siding.
Dao im nesto cash-a, pre no zavse-depozit.

Sutra?!? Sutra, ne radimo. Sutra idemo u LOV. Nedeljom, nikad nismo radili.
U Ponedeljak, kada ?!?
Nismo mi na - punch card!

Posto su uzeli depozit.

Kad zenske popizde, njima lako. Odu pa se kurche - neutralise im se.
Kad muski, druga stvar.

Komsije, sa velikim kucama, dvospratnim; na pola hektara ili ceo hektar; nude ne brini - Naci cemo ti pouzdane.

Ne brini te vi, samo mi prebacite vase duge merdevine preko ograde; ja cu njih nazad preko ograde.

Sletis brzinski sa 8-10 m, porusis usput 4 sledecih merdevina - po domino efektu.
Sedis dole, gledas gore.

Smejes se - kao eto; vreme ti je bilo za pauzu; a, ti je nisi koristio!

P.S.
doktor me pita jednom prilikom, na rutinskom pregledu; Da nisi, mozda radio nesto sa AZBESTOM?!?

Cek, mozda jesam ne znam?!?
Pre dve god.
- Ne, brini!
Ako si radio pre 25. to moze biti opasno!






srdjan.pajic srdjan.pajic 02:43 08.07.2014

Re: Kucica mala

Dva oprecna misljenja.
Ne brini, to je izradjeno od cementa; mozes ih farbati, mozes, ... Znam ja i siguran sam.
Don't touch, it's dangerous!


Ovo je, kako mi se čini, česta situacija. I onda čestiti vlasnik kuće nije siguran šta da radi. Problem sa tim prefarbavanjem je, kao što sigurno znaš, to što ne možeš doveka da prefarbavaš, pogotovu ako to nisi radio godinama i boja je krenula da se ofucava. Moraš da je oljuštiš, a to često podrazumeva struganje i šmirglanje, i eto ti problema. Medjutim, te cementne ploče (spoljnje), znam da kad ih danas kupiš, sem povremenog pranja, ne traže nikakvo održavanje. Znači, ne moraš nikad da ih farbaš, i traju gotovo večno (to se zove fiber cement, ali više ne sadrži azbest, mada to moraš da proveriš na specifikaciji proizvodjača, da ti ne uvale isto sranje).

Ono što bih ja uradio da sam na tvom mestu, ne bih to čačkao, prištedeo bih si malo para, i onda se lepo otarasio tih azbestnih ploča, i turio ove nove, cementne. Čini mi se da prosto skidanje nije tako zajebano kao kad na primer negde u kući moraš da sljuštiš onaj blesavi popkorn (jebo ih popkorn, i budalu koja ga izmisli!). Možda tu it tamo moraš nešti da odlomiš, zavisi kako je zakucano i koliko je propalo. To treba proveriti sa izvodjačem koji će da ti namesti nove ploče, da li mora da se radi asbestos abatement, ili ne mora.

Izvini ako te nisam dobro razumeo šta si napisao.
49 41 49 41 12:12 08.07.2014

Kucica mala

Sve to vec davno uradio.

Poskidao ploce, koje su bile zakucane sa tri eksercica i visile ( lap over each) - trash.
2-3 sahata.
Prekucao drvene vertikalne nosace u horizontalne, instalisao vinyl siding; sa svim trimovima.

Materijal me kostao, radna snaga mi bila "dzaba".

Isekao pod, nabavio metalne spiralne stepenice - ( cena $ 40 - nove; market value 3 gran).

Zajebao se, kao cesto; metrik sistem - "standard".
Triput meri, jednom instalisi; koristi merilo samo sa jednim sistemom.
Ne sa oba na metru; kao ja.

Bude ti posle, cek jer ja izmerih "ono" u cm ili inches. Uvek zajeb.

Arhiva