Blackwaters viđeni u Ukrajini?!

 Zastrašujuća je činjenica da blekvoter i Princ su toliko snažni da mogu da svrgnu vladu mnogih zemalja kad god požele.Baš zbog toga me plaši petogodišnji ugovor sa blekvotersima vredan 15 000 000 000 dolara (da petnaest milijardi dolara) da se svuda u svetu bore protiv međunarodnog terorizma povezanog sa putevima droge. To treba da znači da blackwater ima svoje filijale raspoređene svuda po svetu kako bi se suprostavila "svetskom terorizmu" kao neka vrsta šerifa kojeg bi svi plaćali a konrolisali ljudi iz senke militantnog ultrahrišćanskog krila novog kontinenta.

Svako ko ume da sagleda globalnu sliku sveta zna da su najunosniji biznisi farmaceutska i ratna industrija, nafta i trgovina narkoticima. Ko je malo zagrebao u način rada i razmišljanja farmaceuta može da razume da je na prvom mestu profit a da je lečenje sekundarno. Zajedničko im je da ne postoji institucija "zadovoljna mušterija". Kod farmaceuta, među nama, o izlečenju se ni ne razmišlja kao opciji jer se time gubi klijent. Surovo ali to je tako, u pitanju su milijarde dolara. U svakoj državi jedna odnajvećih stavki budžeta je vojska i ne žale se novci da se poseduje najbolje, najtajnije, najubojitije oružje jer "pretnja uvek postoji i sve je jača". Da spomenem i povremeno vešto nahuškavanje, zbog nečega suprostavljenih grupa, baš od onih koji se bave prodajom oružja i vojne opreme ili u tuđe ime vrše vojnu intervenciju. I ako su pametni ljudi usavršili kola na vodonik, biljna ulja pa i struju i dalje najjači lobi na svetu ne da da se uđe u upotrebu ništa što bi ugrožavalo njihov, izuzetno neekološki biznis. Trgovina narkoticima izgleda opasno ali ono ato jeste samo za krajnje konzumente. Za velike igrače to je just busines čvrsto kontrolisan od strane raznih državnih i paradržavnih aparata.

Za dobar biznis, kaže ekonomija, najbitnije je da imaš tržište. Velike kompanije se zato beskurpulozno bore za očuvanje svog tržišta. Zato i farmaceutska industrija ne gine od želje da izleči, zato i postoje ratni huškači i miritelji, zato se i blokiraju kola na vodonik, struju i bio gorivo.

Ovaj tekst bih posvetio ratnoj indutriji i njenom najvećem promoteru. Svakom ko prati barem vesti i reklame na televiziji je jasno da su dva najjača izvozna brenda Amerikanaca koka kola i demokratija. Od ovog prvog se blago poždriguje a od američke demokratije ume da zaboli glava. Koka kola je nekako omađijala ljude diljem celog sveta i ljudi je sami traže a sa drugim američkim izvoznim brendom ne ide baš toliko glatko ali se polako uhodavaju metode.
Kako se bira tržište za uterivanje, pardon izvoz, demokratije? Jednostavno, počne se od vikipedije i analize prirodnih bogatstava, pa geopolitičkog položaja (svodi se na resurse opet) i na kraju religija. U slučaju da su dve zemlje u isto vreme kandidati za "demokratizaciju" prednost imaju nehrišćanske zemlje.

Sam mehanizam uterivanja demokratije je manje više poznat. Vlast u odabranoj zemlji se proglasi za nedemokratsku, osmisle se novi momci po ukusu zapada, koji se rasplaču posle neuspelih izbora, kreiraju se nemiri, malo krvoprolića, neki pobunjenici, upad u palatu, nekad hapšenje a nekad egzekucija. Pre egzekucije diktatora postoji i VIP paket koji podrazumeva bombardovanje pametnim projektilim u visini od par desetina miliona dolara a za privilegovane nacije i kasetne bombe. Onda sledi instalacija mirovnih snaga uz obavezne snimke kako lokalno stanovništvo priređuje sletsku vežbu "kafica i rakijica za oslobodioce". Tu se od prilike završava detaljno javno izveštavanje i prelazi se na paušalne ocene bolje je, ima napretka, mlada demokratija jača, pomoćićemo da obnove ono što su sami porušili, ... Nevidljivi ali poznati deo je džinovsko crevo od Vašingtona pa sve do, recimo, Iraka koje isisava naftu, crvenu živu, nikl, šta god u najdemokratskiju zemlju na svetu. Igrači su predsednik, stejt department, CIA, ministarstvo odbrane, propaganda, pardon, mediji, ...

Ne tako mali problem u izvoznim aktivnostima najvećih demokrata ume da predstavlja javno mnjenje, kojim oni manipulišu i skoro sasvim kontrolišu. Dokle god ginu tamo neki Iračani ili Avganistanci antiratna kampanja je skoro neprimetna u medijima i izvoz demokratije se ne dovodi u pitanje.Ali kada počnu da stižu kovčezi umotani u crveno belu zastavu sa zvezdicama u ćošku digne se nekontolisano velika medijska buka i pojačaju se antiratni pokliči na koje principijelno gluva američka administracija mora nekako da reaguje.

Ovo smo manje više znali ili naslućivali površnim praćenjem medija i to ne bi bila tema mog teksta samo po sebi. Ono što se manje spominje i skoro se i ne zna je da poštanski servis koji isporučuje američku demokratiju "na kućni prag" uglavnom nije američka vojska već privatna firma "Blackwater". Ozbiljan sam. Rakete, sateliti, avioni i sve što može da se navede džojstikom je zaduženje američke vojske a većina prašnjavih stvari punih barutnog tima i mirisa ljudske krvi isporučuju plaćenici i to većim delom baš kompanija obezbeđivanje lica i objekata "beackwaters" u vlasništvu kontroverznog Erika Princa. Blekvotersi su privatna armija koja radi iz senke u interesu američkih tajni službi, stejt departmenta i ministarstva odbrane ne podležući ratnim zakonima, ženevskoj konvenciji, vojnom sudu, moralnim normama, niti bilo čemu što se naziva civilizacijska tekovina. Ovi psi rata se u okupiranoj zemlji instaliraju kao obezbeđenje visoko kotiranih zvaničnika američke vojske i predstavnika vlasti i kao takvi, od marionetske vlade dobijaju licencu za rad. I baš kao kompjuterski Trojanac, virus koji napada kompjuter nakon što iznutra otvori vrata tako i blekvatersi izvršavaju svakojake, često i prljave zadatke, koji ne bi prošli kroz američki senat ili bi naišli na proteste u javnosti. Sa svakom novom žrtvom "izvršnog isporučioca demokratije" u uniformi US Military raste pritisak javnosti da se zaustavi ratna kampanja što nikako ne odgovara moćnim korporacijama koje se bave oružjem, naftom i drugim prirodnim resursima. Za vreme Klintonove administracije na šezdeset vojnika bivao je angažovan jedan plaćenik dok je u toku Bušove privatizaciju taj odnos vio do 1:1. Na jednog vojnika je bio angažovan jedan plaćenik. Prema pisanju pojedinih medija koje ne kontroliše vladajući establišment, čak 70% vojnog budžeta Amerike se sliva na račune preko 600 privatnih kompanija koje pružaju usluge obezbeđenja lica i objekata u Iraku.

Kad Bušovoj administraciji nije pošlo za rukom da okupi koaliciju nacija oko projekta "okupirajmo Irak" i ima kakav takav legimitet primenili su drugu taktiku i napravili su koaliciju privatnih korporaciju koje plaćaju američki poreski obveznici da. Procene kažu da je u iraku 160 000 plaćenika dok je američkih vojnika ne više od 150 tisuća pri čemu je vojska, očigledno, manjinski ortak u biznisu okupacije. Za raziku od vojske koja barem teoretski odgovara za prestupe koje napravi u kampanji u stranoj zemlji kontratori nemaju ama baš nikakve posledice. U zemljama u kojima ratuju ili kako oni kažu rade, kada neko od ugovoraca počini krivično delo recimo ubistva, Erik Princ kaže da njima ne može da se sudi lokalnim civilnim zakonima jer uživaju imunitet na isti način kao i prava američka vojska. Da se podsetimo da je i Srbija potpisala akt po kome su američki vojnici izuzeti od međunarodnog suda za ratne zločine istog onog koji nama kroji evropsku sudbinu. Izuzeće se važi i za lokalno sudstvo. A s druge strane kad se digne američka javnost i traži da se zločincima koji rade za Princa sudi po američkim vojnim zakonima jave se portpalori i lobisti koji objašnjavaju da su momci u kaki uniformama sa medinom šapom na ramenu civili, patriote koje samo pomažu američkoj vojsci na "braniku otadžbine". Kad im odgovara oni su lica u uniformi a kad im treba mogu da budu i civili. Nešto poput uloge Bore Todorovića i kultnom filmu kada i jeste i nije muzičar ali u okrutnom i sadističkom smislu sve u nameri da se napravi slalom između iračkog i američkog zakona sa osvrtom na konvencije o ratovanju. Naravno uz bogatu diskretnu podršku u opstrukciji vladavine prava Bušove administracije.

Blekvoter sa njihovim prepozatljivim logom u vidu otiska medveđe šape je najveća i najpoznatija među njima. Zvanično crna voda je korporacija koja se bavi obezbeđivanjem američkih diplomata i oficira ostvarujući milionske ugovore sa stejt departmentom, ministarstvom odbrane i CIA-om. Ko im izdaje naređenja? Koliki su ugovori? Kakva su im obaveze i odgovornosti? To samo nagađamo. Mnogo sličnih pitanja je postavljano u američkom senatu i mahom nije bilo odgovora čak i ni za odbornike.

Možda o snazi i zakulisnoj moći privatne vojske Erika Princa najubolje svedoči pitanje, koje samo zvuči kao šala, kojim je, jedan od najpoznatijih TV lica Džej Leno, u svojoj emisiji dočekao autora knjige "blekvoters - uspon najmoćnije plaćeničke vojske": "kako to da si još uvek živ? Mislim kako to da te nije udario kamion ili nešto tako?"

Stvar je toliko da narasla da dok su ranije plaćenici iznajmljivani da kuvaju, peru, voze, ... sada imaju svoje avione, oklopna vozila, pucaju, osvajaju, uzimaju.... Imaju i svoju avijaciju sa 16 aviona, imaju helikoptere, oklopna vozila, TIS (total inteligence solution) privatna obaveštajna služba zasovana na modelu CIA-e koju vodi čovek koji je bio u samom vhu Centralne Obaveštajne Službe 30 godina. Praktično imaju kopiranu strukturu bezbednosti Amerike ali u privatnoj izvedbi.

Šira javnost je prvi put čula za Blekvoterse kada se u medijima pojavila šokantna vest da je grupa naouržanih Iračana u Faludži zaustavila vozilo sa četvoricom civilnih kontraktora, izvukla ih iz auta prebili do smrti a nakon toga se iživljavali na leševima vukući ih džipovima, paleći ih pa čak vezujući leševe da vise na mostu preko Eufrata. Svetska javnost je stekla sliku da je grupica ugovoraca, verovatno nekih vodoinstalatera, električara ili molera na privremenom radu u Iraku, iz čista mira zarobljena, mučena i najsurovije ubijena. Usledilo je zgražavanje svetske javnosti nad zlehudom sudbom majstora a vrlo brzo i odgovor američke vojske u vidu odmazde u kojoj se danima dejstvovalo artiljerijom i između ostalog zabranjenim bombama od belog fosfora koje tope ljudsko meso do kostiju. Pravi broj poginulih je teško utvrditi zbog raznih poturenih priča ali se uzima da je poginulo preko 1200 mahom civila među kojima je bilo preko 300 žena i dece. Izgleda da postoji nešto što ne znamo iza prilično neproporcionalnog odgovora američke vojske za svega četri žrtve. Kasnije se ispostavilo da je kažnjavanje Faludže ključni momenat u ratu u iraku kada je došlo do opštog ustnka u iraku.

Sledeće masovno pojvljivanje u medijima "molera i vodoinstalatera" iz "crne vode" je bila situacija septembra 2007 kada je došlo do prekomerne upotrebe sile. Medveđe šape su bili u obezbeđenju omanjeg konvoja sa američkim diplomatama i nije im se dopalo čudno ponašanje žene koja je sa sinom bila u kolima krećući se suprotnim smerom pa su otvorili vatru "upozorenja" izrešetavši auto Kia sedan. Opreza nikad dosta pa su nastavili sa upozoravanjem celog kraja ubivši 17 civil uz 27 ranjenih. Prvo su ignorisali slučaj, pa zataškavali a onda i negirali. Američka vlada je junački oćutala ceo događaj.

Oko blekvotersa je bilo milijardu skandala i mnogo majki zavijenih u crno. Jedan od najšokantnijih je kada je pijani pripadnik privatnog obezbeđenja američkih zvaničnika u ultra zaštićenoj zoni, dok je bio van dužnosti ubio telohranitelja podpresednika Iraka. I ako se digla ogromna buka praktično se ništa nije desilo. Američka adminstracija se pravila nevešta, Princovi ljudi su ćutali i radili, domaći su protestvovali pa se ućutali. Ubica je po hitnom postupku bio je izveden iz Bagdada pa vraćen nakon par meseci ali premešten na druge dužnosti. Verovatno su mu smanjili i sledovanje snikersa.

Sećamo se i afere sa dva uhapšena blekvotersa u Nemačkoj. Princ je nakon 11-9 oformio tim ubica koje je trenirao na sopstvenom imanju da jure, svuda po svetu, ljude povezane sa al kaidom, u ime i za račun američkih poreskih obveznika. Sirijac sa nemačkim pasošom je imao nesrećnu okolnost da se poznavao sa trojicom od učesnika u napadu na tronjeve blizance pa je jedan od timova iz sastava medveđe šape dobio zadatak da "ga nađu i završe sa njim". Akcija je bila toliko tajna da ni agenti CIA-e u Nemačkoj nisu imalo pojma. Sticajem okolnosti paradržavne ubice su bile uhapšene pa kasnije i deportovane a skandal naravno zataškan. Zapitajmo se samo šta bi bilo da nemačka ili bilo koja druga obaveštajna služba iznajmi nekog da ubije Amerikanca na tlu amerike?

O sposobnosti i mobilnosti medveđih šapa najbolje govori događaj iz Nju Orleansa Kada je Uragan Katarina poplavio skoro ceo grad i kada su bande očajnih ljudi išle i pljačkale. Princ je bukvalnio teleportovao 180 svojih momaka da čuvaju red i mir. Kažem teleportovao jer su se medveđe šape pojavili pod punim naoružanjem u automobilima bez tablica sa korporativnim logom na uiformama kaki boje mnogo pre FEMA (federalna agencija za vanredne situacije). Interesantno je da ih je Princ samoinicijativno poslao a pokrio se ugovorom sa američkom vladom tek 7 dana kasnije i to za 600 ljudi po ceni od 243 000 dolara na dan. Prilično čudna situacija gde je masa plaćenika koji su do pre par dana bili u Iračkoj prašini sada brinula za bezbednost američkih civila. Mediji su na pola usta spekulisali da su blackwatersi tu su bili da zaštite delove grada gde su bogati, skoro listom belci.

"Kad su žrtve elementarne nepogode crnci niko se ne trudi da im pomogne već ih održavaju u karantinu" izjavio je Kris Krom, izvršni direktor Institute for Southern Studies. "Da zaista brinu ne bi dali milione skandaloznoj firmi za obezbeđenje već bi taj novac upotrebili za obnovu porušenih kuća i normaliaciju života u Nuorleansu". Princ nikada nije odgovorio na ovu prozivku.

Čitajući napisano postavlja se pitanje kako objašnjavamo insistiranje republikanske vlade da Princova firma ostane zadužena za obezbeđenje zvaničnika u okupiranim zemljama ako zdrava logika kaže "ukoliko je tvoj telohranitelj omraženiji i više na nišanu od tebe valjda je vreme da uzmeš nekog kog manje mrze"? Jedino interesom.

Blekvotersi i ostale privatne armije plaćenika daju strašno pokriće američkoj vladi u ratnim sukobima jer se mrtvi plaćenici ne računaju u zvanični bilans poginulih, što kod američke javnosti pravi iluziju da je rat bezbedan biznis za investitore to jest okupatore. Ni 780 mrtvih kao ni više hiljada ranjenih plaćenika ne uzbuđuju američku javnost jer se to zvanično nije ni desilo. Ne postoji u statistikama. Takođe ni krivična dela počinjena od legionara nisu predmet gonjenja jer šta? Plaćenici ne sarađuju sa lokalnom policijom i nemaju nameru da predaju ubicu četvorogodišnjeg dečaka jer se profesionalcu učinilo da mali hoće da baci bombu. Naravno američka administracija i njen poremećaj sluha kada su pritužbe lokalne vlasti u pitanju hermetički pokrivaju ratne zločine praveći se nevešti, čekajući da počinioci nestanu sa lica mesta, za sobom ostavljajući samo šifrovan dosije bez ličnih podataka ili fotografije što nije od neke pomoći istrazi.

Teoretski u slučaju nekog krivičnog dela agenti FBI na licu mesta u stranoj , okupiranoj zemlji, istražuju, saskušavaju svedoke, pišu izveštaje pa tužilac odluči da li će da podigne optužnicu... Da ne zaboravimo ko brine o bezbednosti FBI u Iraku. Naravno kolege blekvoter. I naravno da priča ne drži vodu.

To je kao kad imate dozvolu za oružje gde je zaveden serijski broj vašeg metalnog komada a imate i pištolj na crno za prljave stvari. Kad treba da se dokazuje nevinost vidi se da iz vašeg legalnog oružja nije niko upucan i ako vi imate tragove barutnih čestica svuda po rukama, licu i garderobi.

Još ne vole da ih nazivaju plaćenicima već za sebe cinično tvrde da su mirovnjaci. Ljudi koji čuvaju mir i stabilnost. Vole da se pohvale da nikad nisu izgubili klijenta a priznasju do trideset mrtvih u sopstvenim redovima samo u Iraku. Broj ljudi koji su oni ubili se ne može utvrditi.

Zastrašujuća je činjenica da blekvoter i Princ su toliko snažni da mogu da svrgnu vladu mnogih zemalja kad god požele. Baš zbog toga me plaši petogodišnji ugovor sa blekvotersima vredan 15 000 000 000 dolara (da petnaest milijardi dolara) da se svuda u svetu bore protiv međunarodnog terorizma povezanog sa putevima droge. To treba da znači da blackwater ima svoje filijale raspoređene svuda po svetu kako bi se suprostavila "svetskom terorizmu" kao neka vrsta šerifa kojeg bi svi plaćali a konrolisali ljudi iz senke militantnog ultrahrišćanskog krila novog kontinenta.

Do daljnjeg obratiimo pažnju na vesti sa iz Ukrajine. Šuška se da su se pojavili blekvatersi.
Našaši vodoinstalateri i moleri bi opet nešto da farbaju. Nešto mi je neverovatno da će Putin to da dozvoli, ali pratimo razvoj događaja.

O ERIKU

Erik Princ je jedno od četvoro dece milijardera Edgara Princa koji je svoje bogatstvo stekao na pronalasku svetla za ogledalce na suvozačevom mestu u kolima. Erik i njegove tri starije sestre su odgajane u duhu tvrde linije hrišćastva i porodičnih vrednosti u gradu Holandija u Mičigenu.

I ako je već sa sedamnaest položio za pilota na njegova vojnu karijeru je najviše uticala njegova pripadnost mornaričkim "fokama", najelitnijim jedinicama američke vojske. Vojsku je napustio 1996 zbog smrti oca i ogroman deo od 1.3 milijarde koliko je njegova porodica dobila prodajom biznisa i investirao u kompaniju za obezbeđenje "Blackwaters" osmislivši prepoznatljivi logo u vidu otiska medveđe šape.

Zahvaljujući ogromnom znanju, vezama i talentu za biznis njegova firma vrlo brzo počinje da bude "izvođać radova" za američku vojsku i ugovori počinju da rastu sa par miliona na par stotina miliona. Jedan deo srestava je išao na obuku elitnih jedinica američke vojske u privatnim trening centrima a drugi za čuvanje lica i objekata u ratom zahvaćenim područjima.

Odgajan u duhu radikalnoj verziji hrišćanskog vaspitanja imao je krute stavove po mnogim pitanjima. Kažu da nikada nije imao razumevanja za druge religije i homoseksualce. Njegovi vojnici su poznati da ih "svrbi prst na okidaču" kad god su u nekoj muslimanskoj zemlji i neretko sebe diživljavaju kao ratnike u novom krstaškom pohodu čišćenja sveta od Islama. Čak neki od bivših plaćenika kažu da je Princ nagrađivao destruktivna ponašanja u zemljama u kojima su radili.

Svojim prilozima je podržavao uvek republikance, hrišćanske organizacije.

Jedna od mnogih hrišćanskih organizacija koju je bogato pomagao je i "Usredsredite se na porodicu" evangelističku orhanizaciju koja se zalaže za biblijske porodične vrednosti koja je uporna u tvrdnjama da je homoseksualizam bolest i da ne treba legalizovati brakove među pripadnicima istog pola. Zbog takvih stavova je i dobio epitet "hrišćanskog fundamentaliste". Da bi suzbio te glasine izgradio obnovio nekoliko porušenih džamija i sazidao sirotišta za male muslimane u zemljama u kojima je radio.

Njegovu "krutu vezu" sa republikance simbolizuje i politički angažman njegove sestre Betsi koja je glavni čovek republikanske partije za državu Mičigen kao i milionski dobrovoljni prilozi republikancima.

Posle mase kontroverzi Erik Princ prvo menja ime svoje firme u Zi (Xe) pa je decembra 2010 prodaje investitorskoj grupi sa Menhetne, a Princ se sa porodicom seli u Abu dabi.

Napomena: Ovo je moj stari tekst objavljen u Plejboju pre par godina. Dodata je samo opservacija vezana za Ukrajinu