Basara protiv bifea ili podrška glumcima Ateljea 212

Basara, razmišljajući o razlozima koji su glumce Ateljea 212 nagnali na pobunu pritiv upravnika, kaže u Danasu: «Ono jeste, fakat, Kokan je poprilično impulsivan i, da kažemo, nediplomatičan, ama čovek nije ambasador nego reditelj i - dok se drugačije ne naredi - direktor pozorišta. Kad je onomad zaseo u vrelu fotelju Ateljea 212, Mladenoviću je pala na um jeretička misao da bi umetnici trebalo i da rade, a ne da dokoni sede u bifeu i da primaju platu. Pošteno, reklo bi se. Možda i jeste, ali se to umetničkim dušama nije svidelo. Duše su ovako rezonovale: ovde nam teče radni staž i socijalno, a padne i neka kinta, u međuvremenu (do nacionalne penzije) mi snimamo filmove i reklame (šta kome zapadne), dođemo dva tri puta mesečno u matičnu kuću i vozi Miško.»

Ja sam opet čuo drugačije. Od 33 zaposlena glumca, zahtev za smenu upravnika potpisalo je njih 25. A kad čovek pogleda ko je među potpisnicima morao bi tri put da meri pre nego kaže da su to neradnici. Ili pre nego izjavi da nemaju ozbiljan umetnički CV. Ili da nisu obeležili istorijat Ateljea. Zato mislim da bi te ljude ipak trebalo saslušati, s dužnom pažnjom, pre nego što se na bazi opštih mesta o herojskom impulsivnom pojedincu koji tera iz bifea nestašnu glumačku decu na posao, izvuče pogrešan zaključak.

Ako su oni neradnici - ko nosi repertoar Ateljea? Čijim uspesima se hvali upravnik?

A i ovo: glumačku peticiju za smenu upravnika podržao je i UO Ateljea. Po Basarinoj logici i oni su grupa lenjivaca iz bifea. Već sad svi navedeni čine preveliku gužvu u onako malom bifeu, pa mi ta bife-teorija postaje sve sumnjivija.

Basara protiv bifea! To se bre nikako ne uklapa.

Zaključujem da nije problem u bifeu i da jedan čovek koji je, kako Basara lepo kaže, direktor pozorišta «dok se drugačije ne naredi», može lako i da ne bude direktor kad se drugačije naredi, a glumci će biti to što jesu šta god da naredi bilo ko ko je u situaciji da naređuje.

Zato sam na strani glumaca i pridružujem se njihovom zahtevu. Jer glumci jesu pozorište. Ako ima neko pozorište u kome to nije slučaj, to se sigurno ne zove Atelje 212.