Zadovoljstvo mi je što je Kaolavanda došla u moje blogodvorište da se igra. Pa... prijatno!
Gladan k'o pas. Tako se kaže. Može da se kaže i gladan k'o student. Nema razlike...
* * * * * * * * *
Zgrada Likovne akademije u kojoj su smešteni gladni studenti slikarstva i vajarstva, ušuškana je u jednom od najzelenijih krajeva Beograda - na Senjaku. Uz malo profesionalne deformacije, opisaću:
u pitanju je svetlo siva zgrada... ili bolje reći bleda, što je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da je od ranog proleća, sve do kasne jeseni, skrivena od Sunca velikim krošnjama. Ona, cink bela, naspram viridian zelene boje krošnji, može se reći deluje aristokratski. Međutim, nema tu ni traga aristokratiji.
Svako jutro zgrada doručkuje studente ispijene od gladi koja ih mori još od prethodne večeri, kada je stomak zavaran šoljom mleka. Taj prizor velike zgrade u kojoj nestaju studenti, mene asocira na one velike ribe koje napune usta maleckim ribama, i tako ih sačuvaju od opasnosti.
Predveče, kada nevidljiva opasnost prođe, skoro pa bezbojna zgrada pusti studente lica boje olovne bele sa trunkom verdigris zelene... ili, što bi naš narod rekao: bele kao na samrti.
Krenu studenti da se vucaraju kroz grad, izgledajući kao da baš tako vole da izgledaju... kao, to im je imidž... malo sutra...
Odvuku se bledoliki ka najbližoj prodavnici sa keksom ili smokijem, tek da nečim popune rupu u stomaku.
Retko, međutim, moguće je videti preko dana kako se neka ribica izmigolji iz majke, nesvesna rizika koji preuzima na svoju riblju kičmicu.
Krene vođena glađu, ne sluteći da joj nigde nije bolje, nego u majčinim ustima.
Ta ribica bila sam jednom i ja...
* * * * * * * * *
Oko toga šta je na meniju za taj dan, nikakvih problema nije bilo.
Budžet mi je olakšao posao: kupiću bananu za užinu, a pre predavanja, pred kraj dana, poješću malo konkretnije... skoro pa kao kašikom: smoki i jogurt.
Lebdeći nošena krilima terpentina, uputila sam se do jedine prodavnice u kraju, ni ne skinuvši sa sebe radničke pantalone sveže umazane bojom. Jeste Senjak elitni kraj, i da - pitala me jednom devojčica iz internacionalne škole pored koje prolazim, jesam li čistačica... ipak, to nije bio dovoljno jak razlog da se presvučem pred izlazak u svet. Uostalom, kao da mi nisu sve stvari bar negde isflekane bojom...
Spuštajući se krivudavim puteljkom kroz šumu, jedan prizor sam imala pred očima, jedan ukus u ustima i jedan osećaj u stomaku. Samo da se dokopam banane, pa da se vratim u klasu i nastavim da slikam razmišljajući samo o slikanju, a ne o rupi bez dna, koja još i krči... vrzmalo mi se po glavi.
Pred prodavnicom sam se nacrtala za tili čas. Još brže sam odlomila svoju užinu sa grozda lepih, zrelih... recimo.. kadmijum žutih banana, platila munjevito, uz iznemoglo Doviđenja prodavačici koja to nije ni primetila. Krenula sam mileći uzbrdo, sve odlažući zadovoljstvo osećaja punog stomaka.
Na pola puta, sa rukama u džepovima i još neoljuštenom bananom koja je virila iz onog džepa na grudima, koji, inače, služi za šrafciger, metar, ili slikarske četkice, što da ne?... ugledala sam pogled kojem se nisam obradovala. Imali smo situaciju...
Na putu ka majci, postavljena mi je zaseda. Moj pogled prikovao se za dva sjajna crna oka, nekoga sa kim pregovaranje nije dolazilo u obzir iz jednog jedinog razloga: te oči bile su smeštene na glavi bez nosa, ali sa njuškom, i u čijoj vilici su bili oštri zubi. Sve to nosilo je telo bez dve ruke i dve noge, ali sa četiri šape. Crna glatka dlaka dodatno je spuštala temperaturu moje krvi.
Problem je bio i u tome što iz usta sa lica sa takvim rasporedom crta, nisam mogla da očekujem da čujem ništa ni nalik molbi da podelimo užinu k'o ljudi, uz objašnjenje koje bih shvatila... ne, mogla sam da se nadam jedino da je drumski razbojnik preda mnom, eto tako...malo izašao da prošeta, udahne svež vazduh, protegne svoje pseće kosti... sit, u najboljem slučaju.
Nazad nije bilo u ponudi. Zaobilazni put, takođe. Morala sam da glumim da me nije strah. Pokušala sam...
Nogama sam herojski prepustila da odrede brzinu kojom će me približiti secikesi... to je fer, razmišljala sam, jer one su te koje bi mogle proveriti oštrinu lepog, belog, sjajnog seta nož... pardon - zuba.
Noge su smatrale da ne treba da stanu. Poslušala sam ih.
Oči su fiksirale par sjajnih očiju. U redu, ni tu nisam imala zamerke.
Međutim, par mudrijih očiju nije našlo razlog da se zadrži na mom junačkom pogledu. Ali ono što je stajalo kao orden na mojim grudima, bilo je sasvim druga priča.
Razdaljina između psećeg giliptera, i mene - Aske slikarke, smanjila se do neizdržljivosti. Ruka koja će me jednog dana hraniti hlebom, uhvatila se za žuti revolver, i umesto da ga uperi u presretača, ona je zadrhtala, i bez najave otkazala poslušnost... izdajnik od uda, čuo je samo ono što su tuđe oči govorile... (olabavi malo, šta si stisla tu voćku...ili već nešto slično). To što sam se ljutila na svoju desnicu, mogla sam i mačku o rep da okačim. Glasom Klinta Istvuda, naredila sam joj da stegne voće. Ona je, normalno, popustila stisak. Čudo da se nije i zakikotala.
Noge su, srećom, odavno već bile premrle od straha, i samo su, onako skraćene, štrikale napred. Srce je tutnjalo. Usta sa njuškom tiho su režala, otkrivajući dupli niz oštrih ajkulinih zubića (da, da, ajkulinih... valjda znam šta videla!?), nestrpljivih da se zariju samo u bananu, ako budem bila pametna.
Sekund, dva (preciznije - večnost, dve)... iiii... izdaja!... ruka nevernica, najljubaznije na svetu, u mimohodu je, pored mene žive, uručila moje sve tom nemoralnom psu; onda se zviždućući (jasno sam čula) vratila u džep.
Noge su nastavile svojim putem. Oči nisu želele da vide poražavajući prizor koji sam ostavljala za sobom, na čemu sam im bila beskrajno zahvalna. U tom trenutku, osim u svoje oči i noge, zaljubila sam se i u svoj glas, koji je odlučio da ostane u grlu: Prijatno... ili nešto drugo podjednako slinavo, nije bilo izgovoreno... dobro, i to je nešto... ionako sam se već osećala poniženo kao pas.
* * * * * * * * *
Susret majke i deteta bio je dirljiv. Nije me pitala gde sam bila. Obema je bilo bitno da sam se vratila. Do večeri nećemo se više razdvajati, znale smo nas dve.
Dobro je...
Tagovi
Blogovi autora
- OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA (64)
- У КАНЏАМА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА (134)
- МОДЕРАН ЛАПОТ (306)
- DAN NAKON JARČEVE OBRATNICE (67)
- KAD BIH ZNALA DA VOZIM BICIKL (156)
- ZEN (219)
- REKAPITULACIJA (182)
- KRATAK SAŽETAK VREMENSKE SITUACIJE DO SREDINE JULA PO GUGL (150)
- STID, SMEH, SAN I MALO TIŠINE IZMEĐU (41)
- PESMICE (167)
- HAZARTKINJA SE KITI TUĐIM PERJEM - LICA I MASKE (50)
- VRLO DUGAČAK UVOD I VEOMA KRATKA PRIČA O ŽABI (34)
- VOLELA JE KIŠU (54)
- PRIČE U PRIČAMA U PRIČI (78)
- VANREDNO STANJE ZA NEKE I DALJE TRAJE. ŽELIMO ZNATI ZAŠTO... (7)
- DOBAR DAN PREDSEDNIČE, DOBAR DAN SRBIJO (23)
- POMOĆ ZA ALIJA (6)
- A KAKO SE ZVALA TVOJA LUTKA? (160)
- DIPTIH IZ ČETIRI DELA (218)
- STRAŠNE PRIČE ZA LAKU NOĆ (325)
Najnovije VIP blogeri
- Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel
Najnovije blogeri
- KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Društvo (5)
- Život (4)
- Gradjanske inicijative (3)
- Muzika (2)
- Ljudska prava (2)
- Sport (2)
- Životni stil (2)
- Zdravlje (2)
- Zabava (2)
- Filozofija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org