Whatever happened to the heroes?

gost autor: coa smor

Grupa The Stranglers svoju karijeru počinje 1974. godine, a 1975. promenom klavijaturiste dobija svoju prvu, i najznačajniju postavu - Hugh Cornwell je svirao gitaru, J.J. Burnel bas, Dave Greenfield klavijature, i Jet Black bubnjeve. Većinu vokala su izvodili Cornwell i Burnel (koji su bili i glavni autori u bendu), a u nekoj meri je pevao i Greenfield. Karijeru su počeli inspirisani muzikom 60tih, naročito grupama The Doors i The Music Machine.

Ubrzo postaju povezani sa pank pokretom, naročito jer su bili predgrupa Patti Smith i Ramonesima na njihovim britanskim turnejama, i pank postaje značajan uticaj u njihovoj muzici. Valja naglasiti da je Cornwell ranije svirao u bluz bendu, Black u jazz bendu, a Burnel je pre Stranglersa svirao gitaru u simfonijskom orkestru. Tako da nije neobično da je britanska publika bila skeptična prema njihovoj interpretaciji panka. Ruku na srce, Stranglersi su, uprkos svojom nimalo pankerskom muzičkom pedigreu, imali sasvim dovoljno pank temperamenta da oteraju svoje tekstove u banalnosti dostojne Monti Pajtona ili da se tuku sa novinarima.

 Već par godina kasnije, međutim, na površinu isplivavaju potpuno nove, melodičnije tendencije. Menadžeri su pokušali da ih zaustave, Stranglersi su ih otpustili. O istom trošku su izjavili da više neće unajmljivati producente za svoje albume, pošto su oni duhovitiji od producenata. Sve ovo je (paradoksalno?) kulminiralo najvećim hitom u njihovoj karijeri.

Još koju godinu kasnije, uz još jednu burnu promenu izdavača, prihvataju evropske elektronske tendencije ali i akustične gitare, i ponovo uspevaju da otkriju novi zvuk a da sačuvaju svoj identitet. Upravo sve ove promene su ono što je fenomenalno kod grupe - neverovatno su fleksibilni i neverovatno dugo traju, mada nikad nisu uspeli to da unovče tako dobro kao recimo David Bowie ili, u idućoj generaciji Madonna.

 Još jedan album kasnije, i eto nas u 1990. godini. Stranglersi izbacuju svoj deseti album, i par meseci kasnije Hugh Cornwall, karakteristični vokal i možda čak i kreativna srž benda odlučuje da je grupa rekla svoje, i napušta je. Stranglersi provode sledećih 15 godina aktivno, ali u poređenju sa ranijim opusom bezuspešno; uvode dvojicu novih članova - gitaristu Johna Ellisa i pevača Paula Robertsa. Prvi će napustiti grupu 2000. godine, kada ga zamenjuje Baz Warne, a Roberts napušta grupu 2006. Upravo Warne donosi novu snagu bendu, i njihov petnaesti album, Norfolk Coast, obeležava konačni povratak Stranglersa u formu.

Premda su njihove inovacije zaista ostale zakopane u periodu 1977-1990, Stranglersi i dan danas imaju dovoljno snage da ispričaju svoju, sada poznatu, priču na nov i žestok način, što je možda i najvažnije. Njihov sedamnaesti album, Giants, bi trebalo da nam stigne idućeg marta. U međuvremenu, ukoliko do sada niste slušali grupu, najbrži način da nadoknadite propušteno je prošlogodišnja kompilacija Decades Apart, na kojoj ćete pronaći hronološki poređan izbor pesama sa svih 16 do sada izdatih albuma :) A ono što vam se najviše svidi - dajte u komentare!