SLOBODA

«Loše uvek možeš pohvaliti,

za to platu dobiješ napokon!

U svojoj baruštini na vrh ćeš isplivati

i tad si fušerski patron.

Dobro kuditi? Ta probaj samo!

Ide, ako si se drsko odvažio,

al’ kad to osete, zgaziće te tamo

u prljavštini, što si i zaslužio.»

(Goethe)

Ubrzo nakon obeležavanja deset godina od izbora prve demokratske Vlade u

Srbiji, zamoljena sam da napišem tekst za sajt  «Vidljivo bolje», odnosno za njihov blog, a u povodu istoimene kampanje, sa nekom temom šta građani mogu da urade da bi nam bilo bolje. Ja sam to prihvatila i obećala tekst, ali od tada je prošlo skoro mesec dana, a nisam uspela da sastavim ni jedan jedini pasus. Nekoliko puta počinjala sam da pišem tekstove na različite teme i svaki put osećala sam da je to fejk. Ja ne vidim kako nama može da bude bolje, u ovoj opštoj hipokriziji. Takođe, napisala sam tekst zašto sve ne može da nam bude bolje, ali to je, ipak, promašena tema.

Da, tačno je to što piše na sajtu http://www.vidljivobolje.org

"Društvo se, kao i čovek, menja, raste i razvija. Kako ni čovek sve za njega važne promene ne može da izvede sam, tako se ni društvo bez organizovanih građana, okupljenih oko zajedničkih ideja i interesa ne bi menjalo."

Ali ja nisam organizovani građanin. Ja sam razočarani građanin. Kad je neko razočaran, u ovoj meri u kojoj sam ja, onda ili može da bude ciničan ili tužan. Bes takođe postoji kao opcija, ali od njega nema mnogo vajde. Ukratko: nemam zdravih incijativa i predloga. Nisam dobar sagovornik na zadatu temu. Sve moguće promene usmerila sam na sasvim lični nivo, a to nije baš za sajt o građanskim inicijativama. Dakle, imala sam slobodu da pišem o čemu god hoću. Ipak, ton te incijative javnog zagovaranja građanskog društva nikako nisam uspela da uklopim u ono šta stvarno mislim i osećam o društvu u kojem živim.

Pre više od deset godina stigla nam je ta «sloboda».  I?

Kantova definicija počiva na tome da je sloboda sposobnost da se od sebe započne niz promena. To od sebe značilo bi bez prethodnog uzroka, dakle bez nužnosti.

I baš zato je jedan od mojih omiljenih filozofa iz rane mladosti smatrao slobodu negativnim pojmom, nasuprot većinskom mišljenju da pod pojmom slobode mi mislimo na odsustvo svega onog što je sprečava i ometa, pa ona, kao sila koja se ispoljava, mora da bude pozitivna.

To je zato što najčešće mislimo na odsustvo materijalnih smetnji, pa kažemo: slobodno mesto, slobodan tok reke, slobodna štampa, slobodan stan, slobodan pogled, slobodan čovek – dakle, fizička sloboda odnosi se samo na ono moći, na nedostatak opterećujućih uslova koji obično idu uz te stvari i smetaju uživanju u njima.

«I narod se naziva slobodnim, a pod time se podrazumeva da on vlada samo po zakonima, a te je pak zakone dao sam: onda on svuda sluša samo vlastitu volju. Politička sloboda se, prema tome, ubraja u fizičku.» (Šopenhauer)

E sad, da je tako, bilo bi lako. Jer, druge dve podvrste slobode, intelektualna i moralna sloboda, u mnogo čemu komplikuju pozitivnost pojma slobode.

«Sad primećujemo da je u mnogim slučajevima čovek odvraćen od toga da dela onako kako bi uostalom sigurno bilo u skladu s njegovom voljom, a da ga pri tome ne ometaju nikakve materijalne smetnje, već samo motivi kao što su pretnje, obećanja, opasnosti i sl. Odatle se postavlja pitanje da li je takav čovek slobodan ili da li zaista neki jak protivmotiv, isto onako kao fizička smetnja, može da omete i učini nemogućom radnju koja je u skladu sa vlastitom voljom?» (Šopenhauer)

Tu fizička slobodna prestaje da bude bitna, ono moći više ne igra glavnu ulogu, i postavlja se pitanje da li je ono hteti stvarno slobodno, s obzirom da je osobina slobode odsustvo nužnosti. A nužnost je, znamo, negativan pojam ili je makar u negativnom značenju.

«Možeš li hteti ono što hoćeš?»

Ja sam htela da napišem tekst za «vidljivo bolje». Imala sam slobodu da pišem o bilo čemu. Moja slobodna volja ugušena je svešću da bi tekst proistekao iz razočarenja, koje je takođe negativan pojam. Moja volja nije mogla da postane odlučni čin, jer su gnušanje, tuga, bol, ljutnja, gubitak poverenja, uzaludnost pokušaja i izbegavanje – omeli moju vlastitu volju i pretvorili je u trpljenje. A to bi trebalo da znači da ja nisam slobodan čovek.

Toliko o mom doprinosu građanskim inicijativama. Izvinjavam se što tekst nisam napisala, učiniću to nekom drugom, boljom prilikom.