Vilinska saga III/3

Pssst - jos ovaj deo trece glave i...

Naravno, kao i uvek komentari dobrodosli.

Džilovi iz Kargove grupe koračali su hodnikom tako žustro, da su im se svi uklanjali sa puta. Kada su stigli do liftova vođa promumla:
- Rolfe, uzmi sve naše koji mogu da se kreću i napusti brod. Ostale pobi. Ja i Torg idemo da ostavimo malim ljigavcima nešto za uspomenu i dugo sećanje. Ne čekajte nas. Ako vas sustignemo, preživeli smo... -
Delegacija se razdvoji. Karg i njegov pratilac nastaviše niz glavni hodnik nivoa, nenaoružani osim jednim ukrasnim džaijem.

Prevodilac, koji je izveo domoroce iz tunela za opasnost, čekao je u proširenom delu hodnika ispred pogonskog odeljenja da vazduh bude čist. Jedan radnik za sitne popravke, čačkao je nešto oko regulatora za pritisak na ćošku proširenja. Starac mu priđe preskočivši hrpu alata, razbacanu oko njegovog malog vozila za intervencije, u nameri da razgovorom prekrati vreme. Onda se zaledi. Hodnikom su nailazila dvojca Džilova, zadubljena u razgovor. Da stvar bude gora, jedan od te dvojce je bio glavni zapovednik Korg. Prevodilac poskoči kao divojarac, i poče gurati i dalje zbunjene varvare u prostoriju opred glavnog odeljenja za kontrolu pogona I.M.I.R -a.
Karg i Tog stigoše u proširenje. Prođoše nezainteresovano da prvo osmotre situaciju. U delu hodnika ispred pogonskog odeljenja bila su tri oficira, koji su bili udubljeni u neki zanimljiv razgovor, jedan radnik za popravke zadubljen u svoj posao i dva stražara naoružana puškama opasnog izgleda. Da ne bi sumljivo šetali dole-gore ispred motora pod stražom, Karg odmah priđe oficirima.
- Gospodo, kao što verovatno znate Kotal i ja smo se dogovorili o planu za kolonizaciju planete. Odlučili smo da moj narod zauzme kontinent na zapadu s obzirom da smo malobrojniji i da se vama I.M.I.R. nasukao ovde. Pošto je naš integralni deo broda prilikom sletanja havarisan, prinuđen sam da od vas zatražim pomoć, kako bi nas, naša vozila i opremu prebacili na odredište naše interesne sfere. Vrlo mi je neprijatno, što od vas tražim takvu uslugu, ali na žalost primoran sam. -
Evelonci ostaše zapanjeni takvim tonom i krotkošću od jednog Džila, pa se brže bolje, najuslužnije dadoše da izađu u susret svim njegovim željama. Jedan požuri da obavesti pretpostavljene, a druga dvojca krenuše da vide šta je sa platformama za letenje. Karg im doviknu da ga mogu naći sa njegovim narodom ispred broda. Oni ga upitaše, da li mu još nešto treba? On se zahvali rekavši, da je i ovo daleko iznad onoga što mu pristojnost nalaže. Oficiri žurno odoše.
Nekoliko trenutaka Džilovi su gledali za njima, pa se onda razdvojiše. Tog krenu nazad, a gospodar produži niz hodnik. Prolazeći pored dva stražara koja su stajala sa obe strane vrata pogonskog odeljenja, Karg razmahnu džajiem koji je nosio u ruci u ceremonijalne svrhe. Napad je bio toliko brz i neočekivan da stražari nisu stigli da se koncentrišu i uspore subjektivno vreme. Tako padoše, skoro bez reakcije, oboreni sa mnogo surovih udaraca. U istom trenutku Tog je sa leđa dočepao radnika i tresnuo mu glavu o zid hodnika. Zatim ga podiže držeći ga za vrat i polomi mu ga.
Starac je nervozno šetao po prostoriji za kontrolu rada pogona. Ta kabina u stvari, i nije služila da bi tu stajali neki strogi kontrolori, već su tu sedeli učenici pogonskog inženjeringa i razne delegacije u poseti ili obilasku broda, kako bi kroz providni zid posmatra rukovanje najsavršenijim pogonom koji su Evelonci do sada izgradili. Pregrada je sa strane pogona je bila neprozirna, jer se smatralo da ne treba dekoncentrisati izvođače tako preciznih poslova. Osim toga, služila je čak i kao zaštita od radijacije u slučaju havarije nekih delova motora. Tajnu njene izrade, još uvek čuvaju Drigli, narod sa Sirijona, od kojih Evelonci kupuju sve otporne providne materijale. Grupa varvara u prvi mah nije shvatila da prepreka uopšte postoji i posle prvih bolnih iskustava sa njenom tvrdoćom zadivljeno ju je gledala i dodirivala rukama.
Već su dugo govorili među sobom svojim čudnim, nerazumljivim jezikom, pa je prevodilac apsolutno izgubio interesovanje, kada se najednom podiže graja. Iza providne ploče ulazila su dva Džila vukući za sobom nesrećne Evelonce iz hodnika. Jedan je krenuo ka glavnom pogonskom terminalu, a drugi je sa stražarskom puškom zauzeo mesto pored vrata. Prevodilac je u deliću sekunde shvatio. Preopterećenje motora u mirovanju izaziva reakciju koja se ne može zaustaviti, i koja za neko vreme dovodi do neminovne prečišćene fuzijske eksplozije. On izlete u hodnik. Bio je pust. Na mestu stražara ostale su samo barice krvi. Nije se nenaoružan mogao suprotstaviti Džilovima, a morao je. Potrčao je ka vozilu za intervencijsko bi pokušao da nešto od alata upotrebi kao oružje. Tu nalete na Kotala. Ovaj je ležerno šetao hodnikom zadubljen u misli o njihovom položaju, Asi i predstojećim neprijateljstvima sa njihovim narogušenim suparnicima: Kada je usplahireni prevodilac iskočio pred njega, On ga upitno pogleda i reče:
- Šta je bilo? Problemi sa urođenicima. -
- Kamo sreće - zavapi ovaj - Dvojca Džilova su pobila stražu i uletela u mašinsko odeljenje, a vi ste, kako vidim, nenaoružani. -
Gospodar poblede, oko pola sekunde je stajao koncentrišući se, a onda dočepa masivnu alatku za varenje sličnu čekiću i sjuri se ka pogonskom odeljenju. Prevodilac odabra drugu alatku za precizno osmatranje kablova na visini i malom intrvencijom klještima pretvori je u elekto-šok palicu.
Ako su se Džilovi plašili brzine kojom Evelonci napadaju, taj strah je bio preslab u odnosu na onaj koji bi osetili, da su videli kako se izbezumljeni Kotal kreće. On munjevito kliznu pored stražara sa uperenom puškom i zari mu čekić u potiljak. Snažno zamahujući sa obe ruke on još dva puta udari Toga pre nego što je ovaj uspeo da u padu dotakne pod. Preskočivši leš, lord Gator stade da se približava Kargu, režeći. Džil poteže Džai. Držeći ga u sredini on ga zavitla u „osmicu" stvarajući između sebe i Evelonca zid od oštrog, rotirajućeg čelika.
Mladi gospodar Tir-Nan-Oga proučavao je u svom školovanju mnoge borilačke veštine. Džai je bila jedna od njih. Princip ove odbrane bio mu je poznat. On se odluči da uradi nešto gotovo nemoguće. Usporivši subjektivno vreme do maksimuma, on u hiljaditom deliću sekunde protrča ispod oštrice džaija. Činilo mu se da neće uspeti, vazduh ga je zadržavao, telo se, kako je njemu izgledalo, kretalo užasno sporo. Oštrica mu je zakačila odelo, ali se, ipak, provukao nepovređen. Međutim, iz takve blizine nije bilo prostora za zamah. Zbog toga je kliznuo u stranu, okrenuo se oko svoje ose i držeći čekić obema rukama pogodio u vita rebra svog, tri metra visokog, protivnika. Džil se zgrči i pognu, džai mu izlete iz ruke i zari se u pod. Kotal odstupi još korak, podižući ruke sa čekićem. Izbegavajući da ga poklopi velika Kargova telesina, još jednom okrenu kukove i u širokom zamahu pogodi protivnika sa strane u bradu.
Džil pade na ruke i kolena. Lord Tir-Nan-Oga odbaci čerkić, isčupa džai iz poda pogonskog odeljenja i okrenuvši ga u ruci poseče neprijatelja po vratu, kao na egzekuciji. U sledećem trenutku Kotal zadobi strahovit udarac spoljnim delom Džilove ruke, koji ga odbaci preko prostorije. Učinilo mu se da ga je udarilo neko vozilo, a kada je otvorio oči istina je bila još gora, Pred njim je stajao Karg kome su niz vrat i gtudi cureli mlazevi tamne krvi. Tresao se od bola i besa, a u ruci je stezao džai. Očito da ta ceremonijalna igračka nije imala, ni oštrinu, ni težinu pravog oružja. U rukama orijaša ona je mogla biti vrlo smrtonosna za Evelonce, ali ne i obrnuto. Zapovednik džilovske ekspedicije polako je prilazio uživajući u strahu svoje žrtve, što je inače bila loša navika gotovo cele njegove vrste.
Vrata iza lorda otvoriše se i on pade iz sedećeg u ležeći položaj. Iznad sebe ugleda Asu, lepu i strašnu, sa novom čupavom belom frizurom i crnim pripijenim kostimom, doteranu kao da će na zabavu, a ne na kolonizaciju planete. Karg u očaju pokuša da baci džaji, ali automatik je bio brži, čak i bez koncentracije. Pogodak ga odbaci na terminal, gde izazva kratak spoj i ostade da se grči, sve dok osigurači ne pregoreše. Sevanje prestade i on se u dimu sruši na pod.
- Moj goblin - reče ona, kao da je to normalno da Kotalu spasava život kad god naiđe - Da nisi slučajno video mog goblina? Svuda ga tražim. -
Kotal je pogleda zbunjeno, pa onda poskoči i pritrča terminalu. Prekide sve dovode energije koji su još radili, ali bilo je prekasno, motori su već bili preopterećeni. Gledajući kontrolnu skalu koja je svetlela crveno, on šutnu nogom terminal, pa se okrenu Asi:
- Mislim da ćemo odmah morati da potražimo tvog goblina, jer za trideset šest sati moramo biti prilično daleko odavde. -
- Nisu valjda... - preneraženo će Asa, potpuno zaboravljajući svoju nameru da zavede mladog lorda.
- Jesu, čim su ušli ovamo. Uspeo sam bar da odložim vreme eksplozije. - mirno će Kotal.
Asa je bila raspeta između osećanja dužnosti, brige za goblina i rastuće simpatije prema gospodaru Tir-Nan-Oga. Ta raspetost, zajedno sa činjenicom da praktično ostali bez broda na nepoznatoj planeti, izazva kod nje samokritičku malodušnost. Izlazeći iz mašinskog odeljenja sa Kotalom ona skide vizio-automatik sa ruke i pruži mu ga, rekavši:
- Ja sam kriva, gospodaru. Da ste imali kod sebe svoje oružje do ovoga nikada ne bi došlo. -
Kotal, koji je u tom trenutku smišljao, šta da kaže kako bi angažovao sve oficire na brodu, da sa svojim odeljenjima traže Asinog ljubimca, prenu se, pa reče:
- Nikako! To je moj poklon tebi. Ja ću uzeti drugi iz arsenala. Sem toga ni sa automatikom ih ne bi mnogo brže savladao. Šta su učinili, učinili su pre mog ulaska na odeljenje. -
U tom trenutku opkoliše ih oduševljeni varvari i stadoše ih dizati na ruke. Prevodilac pritrča, zapovednički razmahnu dugom niklovanom šipkom i nekako naredi da ih puste. Asa se smejala ovoj srdačnoj i prostodušnoj proslavi njihove pobede, a kad vide kakvu je vlast prevodioc stekao nad urođenicima, nasmeja se od srca i Kotal.
- Vidim da si stekao mnogo veći autoritet od mene - zadirkivao je, - moraću da te predložim za komandanta odeljenja za odnose sa javnošću na ovoj planeti. -
- Počeo sam već ponešto da razumem od njihovog jezika. Nekoliko stotina godina iskustva pomažu. Sem toga oni su gerantokratsko društvo, - ponosno će ovaj.
- Biće nam fino među ovim ljudima! Vrlo su simpatični. - razdragao će Asa, znatno popravljenog raspoloženja, kada se na vidiku pojavi nešto vrlo nesimpatično.
Iza ćoška naiđe Rolf sa ogromnom višenamenskom puškom u ruci. On je, protivno naređenju, pošao da potraži svog gospodara, zabrinut, jer je Karg bio gotovo nenaoružan. Plašeći se da ne osujeti njegove planove, nije mogao da odmah pripuca na Evelonce. Asa i Kotal, koji su jedno drugom tutkali automatik, nađoše se potpuno zatečeni. To vizio-oružje imalo je jednu vrlo veliku manu. Od trenutka navlačenja na ruku, do trenutka upotrebljivosti, trebalo je da prođe najmanje četiri-pet sekundi, radi hvatanja ritma komandi živaca koji je skoro kod svakoga različit. Da se kod brzoplete upotrebe ne bi dogodila nesreća, konstruktori su mu ugradili osigurač koji je blokirao paljbu, sve dok se aparat ne saživi sa strelcem. Zato vizio-automatik u ruci, a ne na njoj, nije vredeo ništa. Kad bi ga neko sada na brzinu navukao, Rolf bi shvatio kako nešto nije u redu i odmah bi ih pobio.
Džil je naprotiv bio zbunjen pojavom žutodlakih spodoba i nekoliko trenutaka je stajao neodlučan. Onda instiktivno osetivši strah prisutnih i osetivši se nadmoćno, uputi se prema Kotalu:
- Mislim da mi duguješ neka objašnjenja - zareža on.
Prilazio je sve bliže. Barice krvi nije mogao da vidi od varvara, ali će za nekojiko koraka moći da osmotri unutrašnjost pogonskog odeljenja u kome su ležali njegovi mrtvi saplemenici.
Kotal prepusti automatik Asi, a sam poče da traži oko sebe nešto zgodno za borbu.
Prevodilac, koji se naizgled uplašeno povukao u stranu ispred naoružanog Džila, munjevito iskoči i vrhom svoje palice udari Rolfa. Elektrošok, koji bi čoveka na mestu ubio, dobro je potresao i Džila. On odlete i puška mu ispade iz ruke. Kao po komandi domoroci baciše svoja kratka koplja. Kotal istrže devojci automatik i kidajući rukav, navuče ga na ruku. Rolf se podiže onako krvav i izboden ličeći na neku životinju sa bodljama. Varvari jurnuše na njega. Dok se obilno krvareći iz usta, pogođen u mnoge vitalne organe jedva držao na nogama, Rolf udarcem ruke slomi vrat prvom napadaču, ali ga ostali sasekoše sekirama koje su izvukli odnekud iz svojih prljavih koža. Negovo masivno zaštitno odelo koje je napravljeno da ublaži efekat modernog oružja, bilo je za nekoliko trenutaka rasparčano, a on sam je ličio na tamnu, bezobličnu, krvavu masu.
Kada se domoroci konačno odmakoše, Kotal ispali jedan eksplozivni zrak u mrtvog Džila, za svaki slučaj. Udar raznese Rolfove ostatke na komadiće koji isprskaše sve prisutne, na opšte oduševljenje varvara.
Asa odmah pritrča povređenom urođeniku, ali njemu nije bilo spasa, Kičmena moždina bila mu je prekinuta a srca i pluća su mu stali. Pojavi se konačno jedna Evelonska patrola privučena zvukovima borbe. Lord im naloži da jave o pristupanju planu za opštu evakuaciju i izdade poternicu za odbeglim goblinom. Nekoliko rotbuna iz tragačkog tima brzo ga nanjušiše u kuhinji, gde je od zaposlenih moljakao komadiće hrane. Tu mu se vrlo dopadalo i nisu mogli da ga uhvate i odvedu dok Asa lično nije došla, a on se odmah našao u njenom zagrljaju.
Novih incidenata sa Džilovima nije bilo, jer su se opomenuti šta se sprema, odmah počeli udaljavati od broda. Jednu njihovu manju grupu prebacivao je onaj predusretljivi mladi oficir na zapadni kontinent letećom platformom. Sa I.M.I.R.-a mu javiše najnoviji razvoj političke situacije i zahvaljujući slušalicama on ih prevari, i ostavi ih bez vozila i opreme u gustim šumama pored nekakvog velikog jezera. Pošto su sa I.M.I.R.-a otpremili sve što je vredelo, a moglo se skinuti, pristupiše evakuaciji ljudskih naselja. Asa je bila zadužena za to.
Sa prevodiocem i dvojcom uglednih varvara tražila je ljudska naselja po okolini. Bilo je velikih problema. Domoroci nisu hteli napustiti svoje brvnare po zimi, jer su smatrali da ih napolju, na snegu, čeka sigurna smrt. Ništa nisu pomagala Asina obećanja da će im iste takve drvene kuće izgraditi za jedan dan. Nisu joj verovali. Kada je njihov poznanik sa broda, varvarski poglavica jedne skupine, po imenu Gunar, u nedostatku boljih argumenata već hteo da potegne sekiru, Evelonjanka komunikatorom pozva platformu i stojeći spolja na njoj oblete nekoliko krugova oko sela. Videvši to, varvari popustiše.
Gunareva pomoć još je bila potrebna. Neko je morao objasniti ljudima da ugase vatru koju su naložili u kabini, i ubediti ih da su borbe bikova u transportnom delu, pored toliko naroda i stvari, strogo zabranjene. Na kraju dana, sva umorna i pred slomom živaca, raportira Kotalu da su sva naselja sa ugroženog područja evakuisana. Sva sreća da ih je bilo jako malo, inače sigurno ne bi izdržala. Evelonci su dotle podigli nove nastambe mnogo lepše i prostranije, vodeći računa o blizini izvora hrane i vode, kao i čvrstoći objekata zbog predstojeće eksplozije.
Te noći odjeknu grmljavina i na nebu kao da se podiže novo sunce. Lednici na dalekim planinama raspadoše se, komadani snagom i ogromnom jarom eksplozije. Zatim naiđe vetar orkanske jačine, koji je čak i na toj udaljenosti bio vruć i do pedeset stepeni. Sneg se pred njim trenutno pretvori u vodu i blato. Gusti oblaci pare prekriše nebo. Na zapadu, u pravcu I.M.I.R.-a buknuše šumski požari. Vatrena stihija ubrzo bi sakrivena maglom koja se najednom diže svuda oko njih. Tada naiđe povratni udar manje topline, ali mnogo veće snage. Pritom su čak odleteli krovovi sa par čvrstih, poluukopanih kuća koje su sinoć izgradili domorocima. Jedan čovek je nastradao. Pala mu je greda na glavu. Međutim lekari su uspeli da ga spasu i povrate.
Začudo, urođenici su tu kataklizmu podneli dosta mirno. Shvativši da napolju ratuju natprirodne sile, oni su se zatvorili u kuće i odatle nisu izlazili pre jutra. Samo su se iz jednog oštećenog objekta stanari panično razbežali usred drugog udara pa su lekari morali da leče njihove brojne povrede, većinom lakše prirode. To bi možda izazvalo i neku veću tragediju, ali upaničeni varvari po blatu i uraganskom vetru nisu mogli daleko da odu. Sve udoline se pretvoriše u bare i jezera. Čak i uzdignuti delovi, na kojima podigoše naselja, postaše kaljuge. I tako svi preživeše tu noć užasa.
Ujutru je krajolik bio načisto izmenjen. Jele su virile iz vode iskrivljene i polegle. Šuma se održala samo na suvim mestima. Povezani sistemi jezera pružali su se u nedogled. Opet je počelo da zahladnjuje. Inje se hvatalo na otvrdlom blatu. Baš u bari ispred evelonskog logora, na granama oborenog debla mjaukalo je jedno mokro divlje mače. Tužni krici nesrećne životinje ganuše Asu, koja u nepromočivom odelu zagazi u vodu. Kad je htela da je uhvati, mačka u strahu, pruži otpor. Asa se povuče, držeći se za ruku i zaključi: - Ta životinja ima bodlje! -
Mačiji plač se nastavi, kidajući i najtvrđe srce. Kotal krenu u vodu Asi za ljubav. Priča se da je dva dana prestajao pored debla dok nije pripitomio mače i odneo ga Asi. Tako je zvanično počela njihova veza, koja je označila nastavak gospodarske loze Gator na ovome svetu.

Nedelju dana kasnije Evelonci se sukobiše sa Džilovima. Spremno su dočekali podmukli napad koji su njihovi suparnici pedantno planirali. Rimski hroničari beleže da su robovi dovedeni sa severa pričali o strašnoj borbi između vilenjaka i divova u kojoj je zemlja gorela, jezera ključala dok ne ispare, a plamenovi sukljali u nebo nadvisujući planine. Bogovi su, kako kažu, učestvovali na strani vilenjaka, i u svom gnevu uništili svu zemlju gde su divovi stajali. I tu je sada more.
I zaista. Posle poraza, Džilovi su odbačeni na sever, gde je ta otporna rasa živela u snegu i ledu šest stotina godina čak i bez vatre. Kasnije su se degenerisali, i izmenjeni spuštali ka jugu, zazirući od ljudi i otporni na hladnu klimu naseljavali na vrhove planinskih masiva, od Kavkaza do Himalaja. Drugi, koji se razbežaše po Evropi, pljačkali su i činili zlo, ne prezajući ni od ljudožderstva, sve dok ih ljudi i vilenjaci ne pobiše do poslednjeg. Evelonci koji su gotovo ostali bez oružja i municije, sa razorenom opremom i platformama bez energije, krenuše da se rašire po što većem prostoru kako bi se mogli prehraniti.
Kotal Gator povede jednu grupu gacajući kroz blato uz neki veći vodeni tok. Hiljadu trista godina kasnije, Kjuil Gator je gacao kroz blato na istom mestu, pored Velike reke, vodeći svoju malu grupu.