peti oktobar

Saopštenje za javnost  povodom šest godina od ubistva  gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u  vojnom objektu Karaš

Centar za evroatlantske studije (CEAS)  smatra da istražno-sudski procesi u vezi ubistava gardista Jakovljevića i Milovanovića, ubijenih 5.oktobra 2004. u vojnom objektu Karaš u Topčideru nedopustivo dugo traju. To, kao i nerešavanje slučajeva ubistava vojnika u kasaranama u Leskovcu nastradalih u periodu 2004-2005.koji su najverovatnije ubijeni zato što su bili svedoci prisustva Ratka Mladića u vojnim objektima, i odsustvo političke volje da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera Đinđića, predstavljaju poraz promena koje su počele 5. oktobra 2000, čija je  glavna karakteristika bila nenasilje i otklon od zloupotrebe sile u političke svrhe. Deset godina posle postaje jasno da je ili stari režim zadržao kontrolni paket akcija u vlasti ili je novi prihvatio njegove brutalne metode.  

 CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem slučaja Topčider i od strane ministarstva odbrane i drugih komandnih  struktura u sistemu Vojske Srbije, kao i u organima pravosuđa. Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih  vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele.

 Tek je pre godinu dana  nadležni sud svojim rešenjem odbio nove predloge  tužilaštva  za dodatnim veštačenjima i time stavio tačku na veštačenja u ovom postupku, ali se dalje od toga nije otišlo. CEAS pozdravlja činjenicu da vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić koji je sramno tvrdio da su vojnici izvršili ubistvo i samoubistvo, i tužilac Aleksandar Stojev, koji je tražio nepotrebna dodatna veštačenja i pošto je neupuitno od strane kompetentnih tela utvrđeno da su vojnici ubijeni, nisu  prošli reizbor tokom reforme pravosuđa. 

Pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni,  istragu sada treba  usmeriti  u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza na okolnosti  ko su ubice. Neophodno je da tužilaštvo putem  potrebnih obaveštenja traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica  koje se mogu dobiti  samo operativnim radom policije. Takođe treba pouzdano i precizno u  tvrditi da li se u objektu Karaš u bilo koje vreme, a posebno u vreme ubistva gardista, krio neki haški optuženik. Te provere mogu se izvršiti preko ministarstva odbrane, Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim Tribunalom, pribavljanjem dokumentacije od Tužilaštva haškog Tribunala i saslušanjem ličnosti koje  o potrazi za Ratkom  Mladićem obaveštavaju javnost. Takođe, treba proveriti da li su postojale  osobe koje su  imale interes za ubistvo vojnika zbog eventulne pljačke vojne imovine, trgovine  oružijem, municijom i slično, a  imajući u vidu da je već bilo krivičnih postupaka s tim u vezi.  

 Kako je očigledno da tužilaštvo u ovom predmetu nije postupalo profesionalno, već je vršilo opstrukciju istrage, a vojne strukture nisu uradile ništa u pravcu utvrđivanja odgovornosti za propuste u ovom slučaju, neophodno je proveriti razloge takvog odnosa prema ovom zločinu.  

 CEAS apeluje na predsednika Republike, vladu Srbije, predstavnike i organizacije međunarodne zajednice koje pružaju podršku reformi pravosudnog sistema i uspostavljana demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti,  što su i osnovni uslovi za evrointegracije Srbije, da imaju  u vidu sporost u rasvetljavanju ovog zločina, moguće zloupotrebe državnih organa koji postupaju u ovom predmetu kao  i eventulane sukobe interesa aktera u ovom slučaju.  
 
 

Beograd, 4.10.2010.