Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Teška magla i kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

            I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izađe na mesto zločina, kada ti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izađu i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta.

Moj prijatelj Majkl, rođen je i živi u SAD, predaje istoriju evropske književnosti na uglednom Univerzitetu Viskonsin. On nikad nije bio u Srbiji, otadžbini svojih predaka, ne govori srpski jezik, ali psuje isključivo na srpskom. Majkl srpske psovke, vešto i na pravom mestu, ubacuje u čist književni engleski, kojim se isključivo izražava čak i u svakodnevnoj konverzaciji. Njegovi prijatelji naučili su sve srpske psovke, čak i one koje nemaju svoj pandam u engleskom jeziku, kao naprimer: «Jebem ti oca kroz oca».

Poslednji pogled koji sam uputio ka kopnu (prividu kopna?) oteo mi se kada je brod P.E.H. Neus bio porinut. Pamtim lobanju koja je razbijena, umesto šampanjca, o krmu i krv koja je naokolo prskala tako nedostojanstveno. Pamtim trup bez glave koji su samo bacili za nama dole na balvane, skoro tri sprata niže.

            Od tada pamtim samo prokletu vodu.

Leta gospodnjeg 1967. Vojna hunta u Grčkoj izdaje Dekret br. 13,  kojim se zabranjuje izvođenje i slušanje muzike Mikisa Teodorakisa. Njega, suprugu mu  i njihove dvoje dece  hapsi i zatvara u koncentracioni kamp Oropos. Zahvaljujući Dmitriju Šorstakoviču, Leonardu Bernštajnu, Arturu Mileru, Hariju Belafonte i drugim velikim umetnicima tog vremena organizovanim u Međunarodni pokret solidarnosti, vojna hunta mu zamenjuje kaznu zatonečinstva  u izgnanstvo iz Grčke.

"K'o nekad u osam i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u osam i sad zvizdim ulicom tvojom,
I stanem  sam pod prozor tvoj.”

... zagrevanje uz pomoć vežbi za dobijanje žutog pojasa treći dan u opisivanju naših unutrašnjih mentalnih stanja uz pomoć pisane ili govorne reči (fali treće "uz pomoć", al ajde) ...

... pranje posuđa ili peglanje uz pomoć izvlačenja zlatnog moralnog imperativa koji će nam ispuniti bar jednu želju uz pomoć koncepta gde je Bog napravio raj na Zemlji da bi nepažnjom na dotičnoj zaglavio u ludnici, pošto je zaboravio da instalira

Milan je osećao da je uvučen u kolotečinu novog dana i da je kao roze kravata u bubnju mašine za veš, zgužvan i pritisnut sa svih strana a opet nekako postojan i bitan, bitniji nego neka soknica ili treger majica pa opet ne toliko bitan kao bela košulja ili pantalone. Ekipa šibicara, koji su pomalo ličili na šibicare koje je najurio pre doručka, ušetala je na drugom kraju restorana i sela za prvi slobodan sto.

            Za njima je ušao i Hakala i polako se dogegao do stola za kojim je sa Milanom do malopre sedeo sales manager sekte Uroborus Serbica. Seo je na isto mesto uz komentar kako je i dalje toplo.

            - Sic je topao, imao si društvo?

            - Nisi mi ti komandir – odgovori šaljivo – ma, pusti, bio je neki sektaš, nešto je lomotio o tajnama vasione, platio je čaj pa sam ga pustio da melje, donekle, koliko vredi čaj. Kad je potrošio kredit objasnio sam mu da je slobodan da nađe novu žrtvu.

            Hakala beše sam. Doneo je za sto jedan čaj. Imao je na sebi crne pantalone, sivi sako i crnu majicu na kojoj je bila stilizovana zmija koja guta svoj rep. Neko vreme nije kratio kosu, ni bradu a zbog deformacije vilice, iako ne baš iste, podsećao je poprilično na Nikolu Kalinića koji se zamonašio.