Захтев министру просвете, науке и технолошког развоја  Младену Шарчевићу за смену директорке Гимназије у Крушевцу Биљане Дачић Директорка Биљана Дачић је у сарадњи са наставником ликовне културе Небојшом Милчевим понизила, повредила и омаловажила рад ученика и наставника наредивши да се мурали на зидовима Гимназије, које су ученици посвећенички осликавали данима, прекрече. У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим. Молимо министра да испита рад директорке и горепоменутог наставника, и да донесе одлуку о смени директорке Биљане Дачић.

 

Петиција 

Gost-autor: Aleksandra Pavićević

Oд тренутка када је теорија еволуције постала призната научна теорија, хришћански свет подељен је у два табора: еволуционистички и креационистички. Било је то време снажног духовног преокрета европске цивилизације који се дешавао на таласу друштвених, политичких и технолошких револуција које су карактерисале

(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)

 

Vreme sredine osamdesetih godina 18. veka, koje je neposredno prethodilo Francuskoj revoluciji i u kome je čitavo društvo lagano tinjalo pod krhkim režimom Luja XVI, obeležava lično Bonapartino političko lutanje među različitim političkim idejama i ideologijama - od korzikanskog nacionalizma u ranoj fazi do, kasnije kada Revolucija već bukne, jakobinizma. Ono što će biti zajedničko svim idejama prema kojima je mladi Napoleon gajio simpatije je da su bile revolucionarne i da nisu bile konzervativne u tadašnjem značenju tog izraza, pod kojim se podrazumevala sklonost ka rojalističkim snagama reakcije koje su bile izazvane i uzdrmane Francuskom revolucijom.
Početna Bonapartina stajna tačka je bila eksplicitno na strani snaga akcije i Revolucije nasuprot snagama reakcije i Restauracije, što biva potpuno vidljivo kada u julu 1793. godine publikuje jedan pro-republikanski pamflet koji ga dovodi u samo središte jakobinskog pokreta, da bi uskoro postao i jednim od artiljerijskih komandanata republikanske vojske. Ovo mu daje priliku da pokaže svu raskošnost svog vojničkog talenta prilikom opsade Tulona u jesen 1793. godine, gde su republikanske snage držale opkoljen pobunjen rojalistički grad koji je imao podršku britanske mornarice, pri čemu Bonaparta precizno matematički odabira i osvaja brdo sa kojeg svojom aritiljerijom tera Britance u povlačenje, a rojaliste na predaju, odnoseći svoju prvu značajnu vojnu pobedu, bivajući i sam u ovoj bici ranjen.

 

Захвалност за овај текст дугујем пре свега Браји јер ме је помињањем лингвисте Влада Ђукановића на свом посту подстакао да своје недоумице када је у питању однос језичка норма : живи језик поделим овде са вама...

 

 

Индија, јун 2000. године 

Село Мадентуси у североисточном делу земље у коме деца у школи не уче енглески језик. 

Шугата Митра, професор образовних технологија на Универзитету Њукасл, одлучује да спроведе необичан експеримент. Прави рупу у једном зиду на сред села и у њу инсталира компјутер поред кога оставља брдо компакт дискова. Потом одлази, препуштајући сеоској деци да се забављају с новим сокоћалом, без речи објашњења. 

Nema posebnog povoda zašto želim da pišem o našem pok. profesoru Branislavu Stojanoviću, profesoru beogradskog Arhitektonskog fakulteta, arhitekti, koji je i nama na fakultetu u Banjaluci predavao projektovanje stambenih i javnih zgrada. Ovih dana sam ponovo prelistavao i pomalo čitao neke meni drage knjige koje sam pročitao u svojim dvadesetim i između brojnih naslova naišao sam na knjigu "Iskustva prošlosti" uglednog profesora sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Miloša Perovića u kojoj je na jednom mjestu publikovan i urbanistički rad iz osamdesetih pok. profesora Stojanovića. To je otvorilo razna sjećanja na profesora i njegova predavanja o kojima, pored usputnog pregleda isključivo zgrada koje je projektovao u Banjaluci, želim da kažem par riječi onako kako sam ih ja lično doživio i upamtio.