Budućnost| Društvo| Kultura| Obrazovanje

Nasilje nad decom i projektom u Gimnaziji u Kruševcu

nurudin RSS / 11.11.2018. u 14:22

Захтев министру просвете, науке и технолошког развоја  Младену Шарчевићу за смену директорке Гимназије у Крушевцу Биљане Дачић Директорка Биљана Дачић је у сарадњи са наставником ликовне културе Небојшом Милчевим понизила, повредила и омаловажила рад ученика и наставника наредивши да се мурали на зидовима Гимназије, које су ученици посвећенички осликавали данима, прекрече. У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим. Молимо министра да испита рад директорке и горепоменутог наставника, и да донесе одлуку о смени директорке Биљане Дачић.

 











Петиција 
У прилогу наводимо и објаву наставнице Душке Милошевић Насиље над пројектом Читањем против насиља Ми долепотписани захтевамо смену директорке Биљане Дачић

 

Прилог НАСИЉЕ НАД ПРОЈЕКТОМ ,,ЧИТАЊЕМ ПРОТИВ НАСИЉА''директорка Гимназије у Крушевцу наредила да се прекрече мурали које су вредни и талентовани ученици Гиманазије насликали на зидовима свог школског дворишта. Цео пројекат био је финансиран и одобрен од стране Града и Канцеларије за младе.(Отворено писмо професорке српског језика и књижевности Душанке Милосављевић, иницијаторке пројекта ,,Читањем против насиља'')Ко ће боље проћи у животу: онај ученик који је летос испијао пива у школском дворишту или онај који је своје слободно време користио да ослика муралима сиве зидове своје гимназије? Шта ће бити у будућности не знамо, али сада је слика оваква: управо су прекречили мурале које смо скоро месец дана сликали у дворишту Гимназије у Крушевцу! Труд, идеје, креативност, наш понос, прекречено! Да подсетимо: овог августа смо у оквиру пројекта ,,Читањем против насиља'' осликали зидове у дворишту Гимназије муралима који подстичу читање и славе наше велике писце. Тај лепо осликани и осмишљени кутак смо назвали ,,Рај за читање''. На једном делу били су стилизовани цветови, рајски врт маште у који улазимо док читамо, док су на другом делу били портрети писаца, само неких звезда из огромне галаксије српске књижевноси. Трудили смо да будемо оригинални, да не упаднемо у клише, да не личимо на плитке и сладуњаве цртеже који неретко красе школе. Тражили смо нешто што ће бити на таласној дужини данашњих тинејџера, баш тих који воле да седе у свом школском дворишту. И чинило нама се да нисмо погрешили. Прво смо осетили задовољство урађеним ми који смо радили, талентоване ученице Гимназије у Крушевцу које су се одазвале мом позиву да оплеменимо муралима двориште њихове школе. Реакције ученика Гимназије биле су одличне. Они су заволели мурале, сликали су се испред њих, доживели су их као део неког новог, модернијег имиџа школе. Медији су нас пратили и подржавали. Били смо на РТС- у и на локалним телевизијама. Људи из Канцеларија за младе и из Градске управе који су финансирали овај пројекат били су врло задовољни и дошли су на свечано отварање мурала и поделили су дипломе учесницима . Стигло нама је много похвалних коментара на фејсбуку . Сви су били одушевљени ентузијазмом и талентом ових младих уметника.А онда су једног јутра једноставно прекречили мурале, наш ,,рај за читање''. Оставили су само портрете писаца да бесмислено лелујају у магли белине. То сада изгледа језиво, ишчупано из контекста. Прекречена је васиона и звездано небо иза Диса, прекречено је румено и плаво небо ,,бескрајни плави круг са звездом'' иза Црњанског, прекречен је црни мрак бурета у коме је седела и читала девојчица Исидора Секулић, маштала у најлепшим бојама и припремала се да пише своје књиге. Портрет Данила Киша збуњено гледа око себе и не може да верује да уметност и данас, као и време његовог ,,Часа анатомије'' наилази на бесмислене забране и злобне покуде.Питања ученика којим су почели да ме засипају: Па зар проф. ликовног Милчев није видео друге зидове, прљаве и ижврљане? Шта су му сметали наши мурали? Шта га је спречавало да до сада наслика са својим ученицима нешто? Шта нам поручују овим поступком? Зашто нам се директорка ниједном није обратила, ни да покуди ни да похвали?ДА ЛИ ЈЕ OВО НАСИЉЕ? То је било наше уметничко дело! Да ли су ови ,,молери'' прочитали бар нешто од писаца које смо сликали? Да јесу, схватили би у чему је фора и не би прекречили! Како да одговорим мојим ученицима, које сам повела у овај уметнички подухват? Говорила сам им да је креативност снага која ће извући овај наш свет из сваке кризе и безнађа. Да треба давати смисао свету око себе, поправљати оно што можеш, улепшавати оно ружно, чистити прљаво. Убеђивала сам их да су они нове снаге које треба да подмлађују град. Како сад да им објасним да њихове радове нису уништиле ни слепе стихије, ни безумни вандали, већ њихова директорка Биљана Дачић и њихов професор ликовног Небојша Милчев? Професор који је је толико омаловажио и потценио рад својих ученика! Надајмо се да нема још много таквих! Обично пребацујемо младима што су незаинтересовани, не знају да се друже, све их мрзи...Ове моје младе уметнице су биле све супротно од тога: вредно су радиле од јутра до касног поподнева скоро месец дана за време распуста, направили смо потпуну оригиналну концепцију, без копирања са интернета, феноменално су се дружиле и осетиле поштовање и одобравање својих вршњака који су итекако имали и духа и слуха за ову нашу уметност.Да ли смо сви ми погрешили? И Град кад нам је одобрио средства, и медији који су нас пратили, и ђаци, колеге, сви они који су имали само речи хвале за ово! Од чега су хтели да нас поштеде директорка и проф. ликовног? Зашто нас нису удостојили било каквог питања или коментара? Директорка је била о свему обавештена и могла је из дана у дан да прати како мурали напредују. Могла је тада да нам каже шта не ваља. Директорка се није ниједном појавила да види шта њени најталентованији ученици раде у дворишту за време распуста. Професора Милчева, као и професорку Коматиновић сам лично обавестила о нашим активностима и организовала са сваким од њих састанак на коме смо им ученици и ја представили своју замисао. Почели смо са радом тек када су сви они рекли да им се све то допада. Ми смо и желели да нам помогну, дају неке корисне сугестије, открију неке тајне заната. Професорка Коматиновић је била оправдано спречена због болести, а пошто се проф. Милчев више није појављивао, ми смо радили како смо најбоље умели. А умели смо! Овде се ради о младима који имају стварни таленат за сликање! То је повремено било подстицано у школи, али пројекат који сам ја покренула прошле године (,,Подмлади град'' осликавање улице Бате Паскаљевића) њихове таленте је ставио у први план. То школа није умела да препозна, па ни да искористи. Ја лично сам, баш зато што сам знала колико талента имају ове девојке, конкурисала за средства која наш град додељује за пројекте намењене младима. Све сам учинила да ове девојке на прави начин покажу свој таленат, да заједнички, спајајући разне уметности и облике креативности, славимо читање и боримо се против вршњачког насиља. Овај ,,рај за читање'' у дворишту Гимназије могао је да буде и мала летња позорница и место за концерте ученика , и добра позадина за прављене генерацијских фотографија. Бојали смо се да неке јаке кише или немарни и неуки људи могу да униште наш рад. Није нам падало на памет да би директорка могла да пожели да уништи мурале којима је требало да се поноси. И не ради се чак ни само о раду и таленту ученика! Директорка је обесмислила и обезвредила и новац и поверење које смо добили од Града! Ако се не разуме у уметност, па ни у психологију и педагогију, требало је да зна шта значи потписати неки уговор (она је потписала уговор о партнерству). Тешила сам моје ученике, моје младе пријатеље, примерима из уметности: знате, децо, чак су и великом Микеланђелу оспоравали лепоту ,,Страшног суда'', налазили сликаре да доцртавају панталоне његовим обнаженим фигурама. Пазите, децо, живот вам је ,,зиданица на песку'', ,,Сизифов посао'', али човек мора да скупи снаге да увек после пада устане, да настави даље, да ради поново док не прихвате и не схвате његов таленат.Па смо се онда мало, кроз сузе, смејали: замислите, децо, да је Пикасо морао да на изложбама пази да му неки средњошколски професор не дође са четком у руци да поправља његову перспективу, улепшава Госпођице из Авињона! Или, замислите да је директорка прогањала Сент Егзиперија да обоји и украси цртеже из ,,Малог Принца'', а шешир, односно слона кога гута змијски цар је једноставно обрисала као највећу глупост!А онда ме је прострелила ово питање једне ученице, којој је стварно јако тешко пало уништавање наших мурала: -Наставнице, да ли онда ми смемо да прекречимо мурале које ,,они'' насликају?Видите како насиље рађа насиље! Безумље доводи чак и овако племените младе људе до безумних идеја! Тада сам схватила шта морамо да учинимо. Не, нећемо ништа кварити. Бићемо поново креативни! Направићемо изложбу наших мурала који више не постоје! Биће то и вече поезије посвећено писцима које смо сликали, и вече истине и одбране права на своје мишљење и креативност. Желим да из свега овога ова деца, наши ђаци чији смо ми узор, изађу јачи и бољи. Не желим да због неколицине ,,слепих код очију'' наша деца постану пасивна или деструктивна.Наша Гимназија, установа са дугом традицијом, расадник многих талената и први корак у каријери многих успешних људи, не заслужује да на њеном челу буде неко без знања, без културе и без основних људских обзира! Професори који секу крила својих ученика нису моје колеге!Дајте допринос уметности и култури свог лепог и поносног града тако што ћете доћи на изложбу:ЧИТАЊЕМ,СЛИКАЊЕМ,ИЗЛОЖБОМ ПРОТИВ НАСИЉАУ име Удружења уметника и љубитеља уметности ,,Плаво и златно'' и у име ученика који су сликали мурале, Душанка Милосављевић, иницијатор пројекта ,,Читањем против насиља''У Крушевцу, 1. новембра 2018. годhttps://www.youtube.com/watch?reload=9&v=j8-

Atačmenti



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nurudin nurudin 14:28 11.11.2018

...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?reload=9&v=j8-qM6crSjk&feature=youtu.be&fbclid=IwAR0JSw12UtD5sCkVwQVL7v2Y8HsDpXngOCIqmSg4kDZZ1rEiJI2186JaTKo[/youtube]
mlatisa mlatisa 15:34 11.11.2018

Погрешно си обавештен

У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим.


Суштина реформи је да просвета више не штрајкује. Све друго није толико битно. Колико видим, добро им иде.
tasadebeli tasadebeli 16:19 11.11.2018

Re: Погрешно си обавештен

mlatisa
У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим.


Суштина реформи је да просвета више не штрајкује. Све друго није толико битно. Колико видим, добро им иде.




УЧИТЕЉИ ОДБИЈАЈУ ДА ЛЕГНУ У МРТВАЧКИ САНДУК. УСПРС СЕ И ДАЉЕ БУНИ

8. новембра 2018.

Пише: Владимир Димитријевић

БУНИМ СЕ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ

Ако се неко у Србији буни, то су просветари. Међу њима је најактивнија Унија синдиката просветних радника Србије, која је и ове године наставила да издаје књиге и прави скупове са циљем да укаже грађанима на реално стање у нашем школству, и да све дигне на ноге зарад одбране целине наше просвете. Најновији плод ове борбе, којој су се придружили многи наши интелектуалци, овде је – књига „Под маском слободе/ Неолиберално разарање образовања у Србији“, који треба читати и ширити даље.


ПОД МАСКОМ СЛОБОДЕ Неолиберално разарање образовања у Србији (ЛИНК)


(http://www.unijasprs.org.rs/images/slike2013/Unija%20Sindikata%20-%20Pod%20maskom%20slobode.pdf)

Ова књига је представљена и на Сајму образовања и наставних средстава у Београду, одржаном скупа са Сајмом књига.

На Сајму је дељен и листић Синдиката образовања Чачак, у коме се просветари обраћају родитељима својих ђака. Вреди га навести у целини.

ВАША ДЕЦА – НАШИ УЧЕНИЦИ! БРАНИМО ЊИХОВУ БУДУЋНОСТ ЗАЈЕДНО!

1. „Најбоље би било кад би се потписивали палчевима. Нажалост, то је немогуће. Зато се све мора максимално ограничити! Најпростије радио-емисије. Треба их одучити од мишљења. Никаквог обавезног школског образовања. Треба схватити да писменост Руса, Украјинаца и сличних доноси само штету. /…/У сваком селу на тргу – стуб са мегафоном, да слушају вести и да се забављају. Да, забављати и спречавати покушаје да стичу политичка, научна и уопште било каква знања. Радио треба да емитује што више просте, ритмичне и веселе музике. Она бодри и повећава радну способност/…/ Локално становништво не треба да добија високо, па чак ни средње образовање. Школе се, наравно, могу оставити. Али морају се плаћати. Програме направити такве да ученик зна што мање. /…/ Не треба да знају да броје изнад пет стотина”.

2. „У Русији треба дозволити рад само оним предузећима чија производња захтева нижу и средњу квалификацију. Треба затворити индустријска предузећа која радним колективима постављају високе захтеве, попут, рецимо, фирми за производњу оптике, авиона, локомотива”.

Читалац је можда препознао, а можда и није, текстове под бројем 1. и под бројем 2. Но, да идентификујемо изворе цитата: онај под бројем 1. припада Адолфу Хитлеру; онај под бројем 2. је из тајног меморандума тзв. „Немачке заједнице рада”, упућеног врху Трећег Рајха 17. новембра 1941. године. Дакле, фирер и његови гаулајтери су веома бринули о школовању на окупираним словенским територијама. Раса робова није смела да зна да броји даље од 500.

Србија је постала колонија на периферији светског капитализма, у коме 1% мега – капиталиста господари са преко 80% светског богатства. Зато горенаведени цитати постају више него актуелни.

Неолиберални капитализам не жели да наша деца имају знања. Њима су довољне само вештине за слабо плаћени рад у страним фирмама.

Унија синдиката просветних радника Србије још од 2002. године упозорава на процесе који се код нас одвијају. Још је министар просвете Гашо Кнежевић говорио да је школа досадна и да од ње треба направити „школигрицу“. Тај процес траје до дана данашњег, а сваки министар просвете, новим законима, урушава и оно мало квалитета што нам је у образовању остало, пре свега захваљујући труду просветних радника, који не желе разарање школства. Управо због тога, власти редовно хушкају родитеље против просветара, оптужујући их да су „нерадници“, неспособни и слично. А за то време, Министарство просвете ђацима уводи нове предмете и оптерећује их тако да ученици петог разреда основне школе имају скоро сваки дан по шест часова, а ученици средњих школа по седам. При том су нови предмети, уведени у школској 2018/19. години, попут „Језика и комуникације“ и „Одрживог развоја“, уче на курсевима од по два дана, без уџбеника и озбиљних наставних планова и програма.

Зна се како се урушава образовање: прво се смањује стваралачка мотивација наставника, затим се умањује њихов ауторитет, потом се бирократизује и либерализује образовни процес, што доводи до уништавања интелектуалне атмосфере, затим се догађа погрешан избор руководећих кадрова и на крају све се то маскира да јавност не примети. Наставници у школама су лоше плаћени, под непрестаним надзором и контролом. Уместо да уче ђаке, они се замлаћују вођењем сувишне и непотребне администрације. Ђацима се дају сва права, а просветни радници су незаштићени чак и од насиља. Циљ је да школа престане да буде школа, и да постане вртић за чување деце до 18 година, како је у неким земљама, попут Шведске, чији се систем образовања урушио за две деценије, и где професори само 30% времена ученицима преносе знање, а остало време их чувају и забављају.

Поштовани грађани! Драги родитељи!

Кад чујете да Унија синдиката просветних радника штрајкује, знајте да то нису нерадници који траже велике плате, него људи којима је до ваше деце стало много више него многима из Министарства просвете, који сматрају школство експериментисањем уживо и који ће отићи из система много брже од нас, који смо у њему доживотно. Ми не штрајкујемо због пара, него због принципа. Ми се боримо да ваша и наша деца имају будућност у Србији, да не беже на Запад, да не буду јефтина радна снага коју ће свако моћи да злоупотребљава и понижава. Ако уруше наше школство, онда деца обичних људи неће имати могућности да се квалитетно образују и друштвено напредују, а привилегована класа ће своју децу давати у најбоље приватне школе у земљи и иностранству.

Ми нисмо против правих реформи и усавршавања школског система. Ми смо против разарања школства под изговором побољшања. Ми смо, понављамо, они који се боре за будућност ваше деце, а наших ученика. Придружите нам се у тој борби!“

НЕЋЕ ДА УМРУ, ПА ТО ТИ ЈЕ!

Још 25. марта 2015. године, на скупу УСПРС у Чачку, Јован Павловић, професор математике из Краљева, дао је дијагнозу онога што се збива: „Ево како наши „просветни пастири” размишљају о образовању: образовање је будућност једне државе, а како наша нема будућност онда је улагање у образовање једноставно трошак. Направићу паралелу између наше „успешне” просветне власти и једног успешног предузетника чија се фирма зове „Дрнда интернационал” и бави се погребним делатностима. Дрнда тврди да је принцип успешног пословања „преузео” од светски познатих и признатих фирми, као и наше министарство; затим Дрнда каже да увек има бар по три жене „нарикаче” које ангажује по потреби (може и више), а код нас се по истом принципу ангажују шеф кабинета, специјални шеф, саветник, посебни саветник… Мото његове фирме, који може да „стоји” испред нашег Министарства гласи: „Ваше је само да умрете, остало је наша брига”. Специјална Дрндина понуда је могућност за будуће муштерије да легну у сандук и тако пробају да ли је „удобан”. Ово што наше Министарство тренутно ради је управо „испробавање сандука”.“

Ипак, просветари из УСПРС су прилично живахни и неће у сандук. Њихова делатност се наставља, сасвим у складу са оним што је Слободан Рељић рекао у свом тексту објављеном у зборнику „Под маском слободе“: “Очигледно, ово реформе поправити не могу. Већ четврт века дајемо шансу реформаторима „свих боја“. А опадање се неумитно наставља. Они гурају народ на – отпор. Прво, логика друштвеног процеса је да се „пасивна резистенција“, како би се могло описати тренутно подношење хаоса, корак по корак подруштвљава и организује незадовољнике у покрете и фронтове. Просветни радници су ту један од групација која предњачи у показивању свог неслагање јасно, одлучно и – упорно. Друго, важно је разумевати и то да нећемо стање променити сами и једини, али свет је у сличном полажају и убрзано се развијају нерасположења према систему. Овакво стање опстати не може. Савезника ће бити, ако се ми будемо борили. И, треће, важно је разумевати, да оваква стања нису први пут у српској историји. И готово да би се могло рећи да је било и опаснијих историјских ситуација. Мудрост решавања великих проблема у преломним временима је способност да стрпљење буде такво да препознаје „прави тренутак“ и да се буде истрајан. И да се буде спремно на све профиле решења.“

Ово каже и Хамлет:“Бити спреман – то је све“.


mirelarado mirelarado 16:19 11.11.2018

!

Ovakav odnos prema kreativnosti mladih velika je sramota. Nadam se da će direktorka ipak odustati od sramne odluke.
nurudin nurudin 16:53 11.11.2018

Re: !

mirelarado
Ovakav odnos prema kreativnosti mladih velika je sramota. Nadam se da će direktorka ipak odustati od sramne odluke.



Директорка је у договору са наставником ликовног већ прекречила мурале. Остало понешто.
mirelarado mirelarado 17:06 11.11.2018

Re: !

nurudin
mirelarado
Ovakav odnos prema kreativnosti mladih velika je sramota. Nadam se da će direktorka ipak odustati od sramne odluke.



Директорка је у договору са наставником ликовног већ прекречила мурале. Остало понешто.


Apsurdno i tužno.
not2old2rock not2old2rock 17:42 11.11.2018

pogrešni ljudi na pogrešnom mestu


Zašto imam utisak da su neki ljudi pre za upravnike konc logora, nego za direktore škola ili pedagoge u istim?
tasadebeli tasadebeli 21:59 11.11.2018

Re: pogrešni ljudi na pogrešnom mestu

not2old2rock

Zašto imam utisak da su neki ljudi pre za upravnike konc logora, nego za direktore škola ili pedagoge u istim?



Кратка причица из сопственог искуства?

Почетком деведесетих, у време превирања када се из СКЈ прелазило у СПС итд. покушавао ја преко конкурса да се запослим као наставник српског језика у некој школи. Имам из тог периода 200-300 пријава на те конкурсе за "извршиоца послова наставника за српски језик" како је то тада бирократија називала.

И позову ме на разговор у ОШ "Ђуро Даничић" у Бгд. Уђем код директора у канцеларију, представим се, понуди ми директор да седнем и онда ме пита:"А шта си ти био у војсци?"



Када сам изашао из канцеларије схватио сам да ме човек није ништа питао о мојим квалификацијама за посао наставника, претходном искуству итд, него да ме је потанко испитао шта сам радио у ЈНА, каква ми обука била, бла-бла... Изађох од тог директора начисто збуњен. Нисам ни знао да се то тражи за посао наставника српског језика. Следећи пут ћу да понесем и војну књижицу као доказ, мислим се ја...

Пар месеци касније упознам школску библиотекарку из те исте школе и испричам јој свој случај, а жена ми каже:

"А, тај! Па тај ти је, пре него нам је дошао за директора школе, био референт у општинском војном одсеку..."





Изгледа да се полако враћамо на то с почетка деведесетих...

Мислим, ако могу министри, што не би могли и директори школа?
nask nask 21:53 11.11.2018

Šta je cilj

Не желим да због неколицине ,,слепих код очију'' наша деца постану пасивна или деструктивна.




Ovaj ne bi krečili.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana