Haktivistički pokret Anonymous je najavio da će danas 31. marta 2012. „pomračiti" Internet. Operacija je nazvana Operation Global Blackout. Suština napada je u korišćenju napadačke tehnike zvane „DNS amplification" (pojačanje). Ova tehnika bi trebala da "otme" ili onesposobi važan integralni deo globalnog korenskog Internet adresara, pretvarajući relativno mali tok zahteva od napadačkih mašina u bujicu podataka poslanih ciljnim mašinama. To bi moglo dovesti do ogromnog saobraćaja bez otkrivanja izvora napada. Ovo je posledica mogućnosti iskorištavanja ranjivosti DNS usluge koja je poznata od 2002. godine

Priličan broj ljudi mi se obratio prethodnih dana sa pitanjem „Šta će biti?", kao i sa pitanjem „Kako mogu da sruše Internet?" U ovom tekstu analiziram zašto i kako se ovo „pomračenje" Interneta (neće) desiti. Naravno, ne pretendujem da sam u pravu, pa je tekst i poziv na diskusiju na ovu temu.

U jeku predizborne kampanje u Srbiji i brojnih priča o procedurama i postupcima koje prate pripremu izbora, sam postupak glasanja i brojanje glasova, nameće se pitanje: zašto savremene tehnologije nisu zakoračile u ovu oblast? Iako se u nekim državama sveta (da pomenem SAD, Kanadu, Indiju) koriste različiti tipovi elektronskih mašina za glasanje, kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama ih još nema. I dalje je glasanje u većoj ili manjoj meri, po tehnologiji isto kakvo je bilo pre nekoliko decenija tj. pre pojave savremenih računarskih i komunikacionih sistema. Tu su papirni glasački listići, kutije (ovakve ili onakve) i slično.

Izgleda da (uglavnom) baš i ne treba verovati u rezultate Internet anketa. A zašto, pokušaću da objasnim u ovom tekstu.

Sigurno ste više puta do sada videli ankete na raznim Web sajtovima. Neke od anketa imaju vrlo zanimljiva pitanja i interesantno je pogledati kako su drugi glasali, a takođe i kako su komentarisali pitanja (ako je omogućeno i komentarisanje), kao i raspodelu odgovora po ponuđenim opcijama. Ponekad su ova pitanja čista zabava, ali često su postavljena sa namerom da se ispita javno mnenje ili u svrhu marketinga. U jednom periodu se smatralo da je postojanje anketa na Web sajtu dobar mamac za posećenost sajta, zajedno sa drugim karakteristikama i tehnikama kao što su: linkovi sa drugih sajtova, zanimljiv sadržaj koji se često ažurira i dodaje i slično.

Ja da, hvala. Večeras sam napravio prve potpise*.

Za potpisivanje su vam potrebni:
 - Računar
 - Čitač smart kartica,
 - Lična karta sa aktiviranim "drugim parom" ključeva i sertifikatom "javnog ključa"** iz tog drugog para, izdatim od MUP Srbije
 - Programi, koje možete skinuti sa sajta Sertifikacionog tela MUP, koje je ovlašćeno da ove sertifikate daje.

Jeste li znali da u Srbiji 100.000 ljudi živi od prodaje i izrade računara i računarskog softvera? Niste? Sram vas bilo.  Dobro, ne bih ni ja znao da to nisam saznao od gospodina Veselina Jevrosimovića, vlasnika nadaleko i širom sveta i galaksije poznate firme Comtrade. Gospodin Jevrosimović je poznat i kao veliki filantrop. Na primer, Atletskom savezu Srbije je poklonio sajt koji je procenio na 30.000 evra i javno se pohvalio sa tim. Zli jezici kažu da takav sajt košta 100 puta manje, dakle 300 evra (sajt je rađen u džumli, što će reći besplatan softver i laka izrada), ali valjda

Ovaj blog će ispričati četiri priče koje su, samo naizgled, međusobno nepovezane. Priče su o časti i poštenju, zatim o onima koji nisu imali prilike da postanu „pošteni nalazači", zlonamernom hakeru koji se previše zaneo i upao u „medenu zamku" i o tome kako sila akcije inicira silu reakcije.

 Priča prva: Čast i poštenje pre svega

Nedavno je objavljena vest da je Milanko Obućina iz Sjenice vratio 4.200 evra, koje je pronašao, iako živi u siromaštvu, odbio čak nagradu za svoje poštenje. Milanko je postao junak javnosti. Nadam se da njegov gest neće ostati usamljen. Evo vesti koja je bila na B92, kao i na na RTS-u.

 

Iako je vreme ekonomske krize, tržište u oblasti proizvoda i usluga vezanih za računarsku bezbednost je veoma živo. To pokazuje i veliki broj akvizicija (kupovina) firmi koje se bave ovom granom od strane giganata kao što su IBM, HP, Dell, Symantec, BT, Thales, EMC2. U ovom blogu ću pokušati da analiziram zašto se to dešava i kakvi se trendovi mogu očekivati u budućnosti.

Zašto se vrše akvizicije (preuzimanja, kupovine) firmi? Kada neka kompanija želi da ostvari rast, ponudi nove proizvode i usluge, prodre na nova tržišta (geografska ili do ciljnih grupa do kojih nije mogla da dođe), onda može da to postigne svojim unutrašnjim (organskim) rastom ili akvizicijom drugih firmi, koje željene proizvode i usluge imaju, mogu brže da ih razviju ili su već zauzele određena regionalna tržišta ili željene segmente i ciljne grupe.

Na srpskom internet pretraživaču www.pogodak.rs analizirane su pretrage korisnika i napravljen je detaljan pregled najviše traženih reči u 2008. 
Na samom sajtu dnevnog lista "24sata" data su i neka obrazloženja tipa "da su se, u odnosu na prethodne godine, Srbi više okrenuli zabavi nego poslu" - (ako su oglasi i pretraga poslova sinonimi za posao) – mada ja nešto pre mislim da je čist, nepatvoren sex samo (privremeno) ustupio mesto zviždukanju i da je tu oduvek mrtva trka tipa Seltik vs Rendžers.
 

Jedna od velikih dilema savremene nastave iz oblasti računarske bezbezdnosti jeste da li studente računarske tehnike, koji slušaju ovaj kurs, treba obrazovati na temu pisanja računarskih virusa i zlonamernog koda uopšte. Na prvi pogled dilema deluje jednostavno. Jedni će reći: „Ne nikako! Zašto da ih učimo nečemu lošem!", drugi će reći „Obavezno, inače kako će znati da naprave i primene sisteme odbrane od virusa". Kada se zagrebe malo dublje ispod površine i detaljnije razmisli, vidi se da odluka nije ni izbliza jednostavna, kao što na prvi pogled može izgledati. Kada sam ovu temu diskutovao sa studentima, većina njih nije uopšte bila ravnodušna - čak naprotiv, a ponekad je „letelo perje" od argumenata za i protiv. Često se povlači paralela sa nastavom iz oblasti medicine i farmacije gde se, navodno, na nekim univerzitetima i u određenim strogo kontrolisanim uslovima, gaje i izučavaju biološki virusi.

Mislio sam zato, da pitam Vas čitaoce bloga, šta mislite o ovoj dilemi? Znam da među čitaocima bloga ima stručnjaka svih profila, pa bi različita mišljenja pomogla. Tekst ispod analizira različite aspekte dileme.

U tekstu je korišten je i materijal iz diplomskog rada studenta Nenada Stojkova (Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija), tako da kolegu Stojkova potpisujem kao koautora ovog bloga.

Pri kraju svake godine se sabiraju utisci iz prethodne i prave predviđanja za iduću godinu. Pokušaću da prognoziram trendove u oblasti sigurnosti i privatnosti vezano za upotrebu računarskih, informacionih i komunikacionih sistema i mreža za 2011. godinu.

 

Evo moje prognoze 10 najvažnijih trendova: