Nekada davno, u jednoj neobično lepoj ali mračnoj šumi živela su tri praseta, trojica braće, u miru i slozi sa ostalim njenim stanovnicima.  Vuk im je jedne nesrećne 1888. godine porušio kuću, ali ih od tada nije dirao.  Naravno, tu i tamo bi im priredio smicalice i začkoljice, ali mu je pažnja bila usmerena na neke dalje, drevne šume čije se reke po tigrovima zovu. 

Najstarije prase bilo je obrazovano, uglađeno, uff, znalo je ovo prase kao njihov uglađen deda da stavi kravatu, da se umije, štrcne miris od najskupljeg šumskog cveta, i doteran iziđe

Kada sam prvi put videla Golden gejt u San Francisku, do pola je bio pod maglom, duvao je vetar i bilo je hladno iako je bio avgust mesec. U SF sam došla iz Njujorka, s malom torbom u kojoj su bile letnje stvari. "Najgora zima u mom zivotu je bilo jedno leto u San francisku", napisao je, otprilike tako, Mark Tven, a ja shvatila tog leta i zasto, pa sam na rivi, kod brodica koji vode do Alkatraza kupila

Umoran od ovih tema eskapizam me odveo da po dobrom starom običaju prošvrljam starim stazama i razgledam šta se ima naći po gitovima launchpadima i ostalim divnim lokacijama gde se uvek iznova i iznova vidi nešto novo i lepo, a ume i da se nauči ponešto.

 Kad već Srbijicu nisam u mogućnosti da `opravim da bar ovih nekoliko desetina računara koje održavam budu aptudejt. Jer smo tako u mogućnosti.

Taj put me odveo do browsera, i odmah da se razumemo. Rezidentni sam korisnik Firefoxa, i to na nightly kanalu, u međuvremenu to naraslo do broja 20. Usput u rezervi čuče i Opera i Chromium, za ne daj bože, kao i par egzotičnih, većinom na webkitu, Midori na 1. mestu, onda web (bivši Epiphany) onda Konqueror  u večitom pokušaju da razumem KDE ekipu, i to je to, bio sam srećan i zadovoljan.

ОД СТРОФА – КАТАСТРОФА ДО МАХАБХАРАТЕ

У културним круговима чест је ламент над интернетом и друштвеним мрежама да су „пуни ђубрета“. То јесте тачно, али је и нека врста „киселог грожђа“ јер је већина књижевника, осим коришћења меила и компа као писаће машине – електронски неписмена. Једина озбиљнија имена која се баве новим могућностима интерактивне и електронске књижевности су Владислава Гордић – Петковић (књига „Виртуелна књижевност“, објављена пре десетак година), недавно Марко Недић са акцентом на неколико аутора и површним општим прегледом и Мирољуб Тодоровић – творац сигнализма који подстиче нове покушаје и експерименте и подржава сигналисте и сигнализам годишњим зборницима.

 

Gost autor: babmilos

Ovih dana su se pojavile dve dugoočekivane igre za PC - Duke Nukem Forever (12 godina čekanja) i Dungeon Siege 3 (6 godina čekanja). Brzom brzinom su mi dopale šaka. Duke, priznajem, nije moja velika ljubav u 3D formatu (ovo neka vam je test, ako se pitate šta je to Duke ili vam nije jasno zašto je potrebno potencirati 3D, možda je dobra ideja da promenite kanal), i neka ga mrze oni koji su

I kalifornijski prorok Binarne biblije pre čevrt veka i današnji švedski misionari kopiranja propovedaju spas uz pomoć računara, nadahnuti rajskim voćem distribucije, prvi hardvera, a drugi internet podataka

Počelo je ovako: članovi švedske crkve kopirizma, koja ima hiljade aktivista i milione sledbenika, nadali su se da će ih službeno priznanje od strane države zaštiti od kaznenog progona zbog praktikovanja religije kopiranja, koja se u tri reči može opisati kao "copy, paste, amin". Za to vreme, vlasnici autorskih prava nisu prezali da ih jure kao licemerne fariseje, nazivajući ih piratima.

Ovog vikenda sam imao nešto više slobodnog vremena, pa sam skockao još jednu malecku aplikaciju za podršku narodnim inicijativama i peticijama. Ovaj put se radi o podršci za klasični proces - prikupljanje potpisa građana na javnim mestima.

Ideja iza aplikacije je da se, čak i u slučajevima kada se radi ručno potpisivanje, iskoristi činjenica da veliki broj građana sada imaju lične karte sa čipom (a imaće ih sve više), što može da em ubrza proces potpisivanja, em da ubrza proces provere u MUP, em da pojeftini celu stvar i za organizatore i za MUP i time utoliko racionalizuje i pojeftini državnu upravu.

Ovo je takođe i moj prilog (biće još :-) ) - viđenje kako bi trebalo urediti ovu vrstu narodnih inicijativa (tj. one koje nisu elektronske) novim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi - u smislu liste ličnih podataka koje treba obuhvatiti, načina dostave potpisa i ličnih podataka (lični podaci u mašinski čitljivoj formi). Mislim da je u današnjem vremenu potpuno skandalozno dozvoliti da se lični podaci predaju u rukopisu i tako dramatično poskupljuje provera u MUP. Podatke prikupljene na način prikazan u ovom dokumentu je verovatno moguće proveriti u roku od sat vremena, jednom kada se podzakonskim aktom definiše jedinstveni format prihvata.

Izašao nam je novi Ubuntu, sa potpuno novim desktop okruženjem. Neki ga hvale, drugi se žale, stariji korisnici uglavnom, novima je izgleda svejedno (ionako im je novo), ali da je radikalno -radikalno je. Tim okpuljen oko Marka Šatlvorta vlasnika Canonical-a kompanije koja stoji iza Ubuntu, izgleda da se priklanja trendovima, pa novi Ubuntu liči na netbook okruženja, malčice na Android, malo više na MeeGo, ali najmanje na klasični GNOME desktop koji godinama nežno volim. OK klasičan GNOME je još uvek tu, kao opcija prilikom

U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa: