Sveti Daunloud, ili copy, paste, amin

I kalifornijski prorok Binarne biblije pre čevrt veka i današnji švedski misionari kopiranja propovedaju spas uz pomoć računara, nadahnuti rajskim voćem distribucije, prvi hardvera, a drugi internet podataka

Počelo je ovako: članovi švedske crkve kopirizma, koja ima hiljade aktivista i milione sledbenika, nadali su se da će ih službeno priznanje od strane države zaštiti od kaznenog progona zbog praktikovanja religije kopiranja, koja se u tri reči može opisati kao "copy, paste, amin". Za to vreme, vlasnici autorskih prava nisu prezali da ih jure kao licemerne fariseje, nazivajući ih piratima.

Zapravo, oni su i dalje meta različitih organizacija koje ih vide kao gomilu ludaka iz Švedske koji „mahnito fajl-šeruju". Uprkos tome, ovi novotehnološki vernici imaju sve više pristalica koje se slažu da je deljenje fajlova zapravo "sveti čin", a preuzimanje tuđih podataka "sveta vrlina".

Da bi se zaštitili od progona i svoju veru u "Svetog daunloda" učinili legitimnom, osnovali su pretprošle godine Misionarsku crkvu kopirizma (The Missionary Church of Kopimism), a 2011. u dva navrata zahtevali od vlasti u Švedskoj da ih i službeno priznaju kao religiju.

Kopirstima, čija se kongregacija zasniva na "copy me" zapovesti, prva molba je odbijena s obrazloženjem da svaka verska zajednica mora da ima formalan način molitve ili meditacije. Zbog toga su u drugom zahtevu, predatom krajem prošle godine, pedantno naveli da su im službeni rituali "meditacija nad informacijama koje su podelili sa drugima", te "čin kopiranja", ali im ni ovaj pokušaj nije prošao.

"Pazili smo da naša molba bude formalno usklađena sa svim švedskim propisima, ali oni su nas svejedno odbili", izjavio je tim povodm aktivista Isak Geršon iz Stokholma za TorrentFreak.com, najavljujući nastavak borbe za slobodu veroispovesti i u 2012. godini.

"Naši članovi i dalje će se okupljati, verujući u kopiranje, produbljujući svoju misiju i jačajući crkvu", rekao je on, ubeđen da će doći dan kada neće morati da se poput progonjenih ranohrišćana kriju po virtuelnim katakombama interneta: "Sledeći put kada budete daunlodovali i gledali celu sezonu neke nove serije, moći ćete na poslu da tražite slobodan dan zbog vašeg verskog praznika".

I bi tako! „Aleluja, informacija je sveta, a kopirano sakrament", radosno je izjavio Isak Geršon za švedske novine Aftonbladet, povodom priznavanja Crkve kopirista od strane švedske Finansijsko administrativne službe. „To je veliki pomak", kazao je ovaj student filozofije iz Upsale i duhovni vođa vere u svetog Daunlouda, najavljujući kao sledeći misionarski korak „uveravanje hrišćana i muslimana u blagoslov kopirizma".

Nije prošlo ni mesec dana od ozvaničenja vere čiji su sveti znakovi "CTRL + C" i "CTRL + V", a nove crkve nikle su u 17 država. To su, pored Švedske, Kanada, Danska, Francuska, Grčka, Indija, Izrael, Italija, Japan, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Rumunija, Rusija, Velika Britanija, Ukrajina i SAD. Spisak nije konačan, jer vernici BitTorrent tehnologije imaju pune ruke posla sa kreiranjem crkvenih veb-sajtova čiji je naziv isti, samo je ime države drugačije (Kopimism in France, Kopimism in the UK, itd).

"Dovoljno je da osećate zov obožavanja svete informacije i njenog kopiranja", egzalitran je prvosveštenik Geršon, koji prognozira da će religiozne službe na kojima članovi crkve slobodno dele informacije sa drugima promeniti svet.

"To je sramotno. Ljudi pokušavaju da dobiju pečat vere o svojim interesima u nadi da će imati korist", užasavaju se verski čistunci i ukazuju da "nema spasa od greha i pakla s Star Wars religioznim zajednicama", te da je reč o zloupotrebi verskih sloboda. Međutim, da grupa za razmenu fajlova ipak može biti religiozna zajednica, tvrdi pravnik Bertil Kalner koji je i pomogao švedskim kopiristima da se legalizuju.

„Bitno je da upražnjavaju verske aktivnosti", kaže on i ističe prednosti registracije: „ Postajete pravno lice, možete da potpisujete ugovore, otvarate bankovne račune, primati državne subvencije, a stičete i zaštitu od progona".

Sa ovim se slaže i tužilac Henrik Rasmusen. On misli da odluka o priznavanju veroispovesti za koju je rajsko voće razmena fajlova, svakako olakšava svakodnevni život pirata. "Nije lako dokazati deljenje datoteka BitTorent tehnologijom, pa je manja verovatnoća da će biti kazneno gonjeni", kaže tužilac.

I zaista, BitTorrent je jedan od najčešćih protokola za prenos velikih količina podataka (osmislio ga je 2001. programer Bram Koen), koji je u prošloj godini koristilo preko sto miliona ljudi. Umesto preuzimanja datoteka s jednog izvora, "BitTorrent" omogućava korisnicima da se pridruže roju ili gomili (swarn) učesnika, kako bi istovremeno jedni od drugih primali i slali drugima datoteke. Što je najlepše, ovaj protokol dobro radi i preko mreža s niskom propusnom moći, a nije problem ni da se s mobilnog telefona efikasno distribuiraju fajlovi na više primalaca.

I Rik Falkvindž, osnivač Piratske partije Švedske, pozdravio je definisanje sveštenika nove crkve kao onih koji "sprovode sveto kopiranje" i priznao na svom blogu da razmena fajlova u formi religije olakšava ljudima zaobilaženje zakona. "To znači", kaže on, "da komunikacija između piratskih servera i ljudi koji učestvuju u svetoj tajni kopiranja ima status ispovesti, pa se informacije prikupljene na taj način ne mogu koristiti kao dokaz na suđenjima."

Međutim, ovo nije prvi put da se oko rajskog voća iz kompjutera okupljaju digitalni vernici. Kada se pre čevrt veka Džefri Armstrong, bivši Eplov menadžer za prodaju računara na Srednjem istoku uzverao na visoku stenu iznad kalifornijske obale u Santa Kruzu, mrmljajući digitalni "Oče naš", rođena je prva religija koja slavi visoku tehnologiju.

"Ja unosim smisao u besmisleni radni prostor", govorio je Sveti Silikon, vredno uspostavljajući kontakt sa "Njime", Velikim bratom Kompjuterom. I dok su analitičari novih sekti, čipovima i led-diodama skockanog Armstronga otpisivali, po sistemu da se "takvih ptica svake godine javlja na desetine, ali sve redom propadaju", prvi svetac kompjuterskog doba sizifovski je nosio hardver na visoko stenje i pred licem displeja nadahnuto zborio: "Naš programe! Ti si u glavnoj banci podataka. Tvoje je ime Halo! Tvoj pogonski sistem neka nam dođe, a Tvoje zapovesti neka se ostvare kako na tastaturi tako i na ekranu!"

Džefri Armstrong je sastavio i prvu "Binarnu Bibliju", u kojoj se jezikom bitova i bajtova smenjuju tekstovi iz Starog i Novog zaveta, začinjeni astrologijom, budizmom i kompjuterskom terminologijom. U poteri za smislom u eri informatike, sve se to dugo emitovalo na preko četrdeset radio stanica Kalifornije. Za to vreme, Los Angeles Times je Armstrongovo delovanje video kao "finu satiru na račun cele kompjuterske branše", za razliku od Wall Street Journala koji se zgražavao nad stanjem nacije koja "proizvodi takve šarlatane".

"Najzad smo pronašle religiju koja nam u celini odgovara", tvrdile su tehnološki mudrijaši iz Silicijumske doline, plaćajući hiljade dolara za njegove propovedi u kojima je proklinjao računarske laike, te jezikom očenaša bacao anatemu na tehnološke skeptike.

Zapravo, otac Silikon je činio isto ono što je radio i pre nego što ga je udario grom preko satelitske antene, pa je po buđenju iz nesvesti na ekranu video kompjuterski "Oče naš". Prerušen u digitalnog proroka, on je nastavio da prodaje računare kao u vreme kada je bio diler Mekintoša, samo što je ovaj put prigrlio sve brendove i konfiguracije.

I dok su jedni njegove mise tretirali kao veru u budućnost koja će se "proširiti na ceo svet", drugi ih etiketirali kao "gluposti", a treći se krstili jer je "taj čovek učinio veru smešnom, a Boga zamenio kompjuterom", čevrtima je bilo jasno da je propovedanje spasa uz pomoć kompjutera najava novog doba u kojem će pastva da radi ono što najviše voli: da komunicira s računarom.

I bi tako. Danas su švedski misionari kopiristi, samo prirodan produžetak vere u novu komunikativnost, čija pastva u 21. veku nalazi duhovno zadovoljenje u šerovanju fajlova iz virtuelnog nebeskog kraljevstva.