IT| Kultura| Literatura

Od strofa – katastrofa do Mahabharate

amika RSS / 30.10.2019. u 11:10

ОД СТРОФА – КАТАСТРОФА ДО МАХАБХАРАТЕ

У културним круговима чест је ламент над интернетом и друштвеним мрежама да су „пуни ђубрета“. То јесте тачно, али је и нека врста „киселог грожђа“ јер је већина књижевника, осим коришћења меила и компа као писаће машине – електронски неписмена. Једина озбиљнија имена која се баве новим могућностима интерактивне и електронске књижевности су Владислава Гордић – Петковић (књига „Виртуелна књижевност“, објављена пре десетак година), недавно Марко Недић са акцентом на неколико аутора и површним општим прегледом и Мирољуб Тодоровић – творац сигнализма који подстиче нове покушаје и експерименте и подржава сигналисте и сигнализам годишњим зборницима.

У књижарама најтиражније су књиге личних исповести, оне које голицају радозналост, обећавају забаву, опсењују простотом, прозивају неистомишљенике, најављују могућност скандала. За то време на ФБ и друш. мрежама сви су пропевали и прозе–розе-расписали, једни зато што им ТВ име, риалити популарност или опседнутост модом и кулинарством обезбеђује неки тираж, већина изазвана белином профила на ФБ, могућностима „блогова“,  празнином досадашњег постојања и дубоким уверењем да је њихов живот јединствен „роман – поема – симфонија“ па треба оставити трајан траг.

Интернет је препун кућне књижевне и уметничке радиности. Визуелно преовлађује, књижевност и култура су ређе теме које се прилагођавају неодговарајућим правилима и користе програме за кратке текстове и фотографије које треба објављивати на дневном нивоу. Друга могућност је изградити свој сајт за озбиљније текстове и остати вечити дилетант у могућностима њихове професионалне презентације која се стално унапређује.

            А сам ламент над интернетом да је „пун ђубрета“ и самозваних песника непотребан је. Све то одувек постоји.

Милан Јовановић – Стојимировић у „Силуетама старог Београда“ пише о почетку 20. века у Србији: „ Право је чудо колико се људи код нас бавило поезијом и ко све није „певао“, управо ко све није „дељао“ стихове и ко све није важио за песника! Ако би се човек послужио статистичким подацима, могао би да састави читав један пук од покојника који су код нас „певали“, али је у тој гомили имена било много надрипесника, које данас нико не чита, нити се зна за њих. Међутим, многи су од њих веровали да су својим стиховима обезбедили себи вечити спомен, јер су уображавали да носе у себи „свети пламен“ песничког надахнућа... толико искрено да су од поезије направили професију.“

Енглески песник из друге половине 20. века Д. Џ. Енрајт, кога је преводио Милован Данојлић, пише како су читаоци, читајући, научили више од писаца „и тако сви читаоци постадоше писци, а писци остадоше без читалаца“.

Олга Токарчук, добитница Нобела за 2018. годину, пише о „хиљадама одбијених рукописа“ на полицама пољског издавача.

            Томас Ман у „Тонио Крегеру“ описује публику која слуша песме познатог уметника: „... готово неки скуп првих хришћана: људи невешта тела и фине душе, људи који увек падају... и који се поезијом благо свете животу – увек само они који пате и чезну и који су сиромашни... никад никог од оних других којима није потребан дух!“ Ту је и млади потпоручник коме „са пренераженим осмехом“ и уз „дубоку нелагодност“ допуштају да прочита своју песму о музици и љубави „богату осећајима а врло сиромашну ефектом“.     

0BOuR1V.png

„Свака строфа / катастрофа“ написао је још Лаза Костић самозваном београдском песнику Лептиру (Бранко А. Секулић). Сви ти дневници, сановници, споменари и поетске катастрофе сада су изнете из фиока и кутија са кључићем и објављени на мрежи да им се диве сапатници, пријатељи и радозналци.

Људи се стиховима и записима бране од животних мука и теше у невољама. А свако пише „према мери својих могућности“ (Андрић), постаје свестан своје јединствености и тражи садруга у осамљености. 

Интернет је као киоск – ви бирате шта ћете узети за читање.  Ако читате да се забавите – и киоск вам је довољан. Ако покушавате да кроз књиге и е-текстове разумете шта се то догађа око вас морате пробијати своју стазу између скупих комерц-књига и библиотечких хитова, спремних да вас опчине као игра стриптизета око  шипке.

Концепција о високој култури трпи промене, сведоци смо процеса деелитизма који истовремено доноси и опадање нивоа вредности. То је култура савременог друштва, цивилизација разноликости. Све мање пажње се посвећује  озбиљним питањима, већина жели да, и преко књиге, побегне из стварности, да се одвоји од напетости  живота и генерализованог стреса. Не траже се одговори на питања зашто је то тако и шта треба мењати већ прихватају лакша решења за провод све краћег слободног времена.

Међутим, књижевност неће нестати јер је фикција, прича битан део наше цивилизације. Она мења облике којима се изражава, али све мање прати главне циљеве нашег живота и његовог смисла,  питања о постојању, смрти, крају ове цивилизације и новим почецима.

Јер и наша цивилизација је један од нових почетака. Развојем најновије технологије и новим читањима прастарих књига за које се веровало да су митови препознајемо описе тадашње стварности. У записима на клинастом писму тек сада можемо да препознамо описе космичких бродова јер их и ми правимо, затим чудесна оружја у праисторији и невероватне описе ужасног рата - сведочанства изнета у епу ‘Махабхарата’.

Screen-Shot-2018-02-22-at-10.38.40.png

Такође занимљиви фрагменти „Библије„ „Курана„ „Попол Вуха„ „Кабале„ „Гилгамеша“ и других светих књига и епова, све озбиљније збуњују научни свет и истраживаче древне прошлости. Када се овоме придруже и нова археолошка открића која потврђују „митове“  јер су „истопљени градови“, ливење огромних блокова, „стакласте пустиње“ и слично технолошки данас разумљиви и могући, митови се претварају у приче о некој бившој стварности, а ова цивилизација добија још неразумније боје и димензије.

Значи: читајте а ако не можете да се уздржите и пишите: строфе – катастрофе или игре око стриптиз–шипке али покушајте да превазиђете опседнутост собом и да у сваки текст уградите део ове стварности око вас која се расипа и све збуњује јер можда, ипак, остављате драгоцен траг.


 

 



Komentari (19)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

klik23 klik23 11:34 30.10.2019

Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

Bez brige.
Uskoro će manija pisanja prerasti u maniju brisanja,
jer kad se shvati da maltene svi pišu,
mnogi obeshrabreni će početi da brišu,
i mnoge inadžije će početi da brišu.
Na kraju će ostati čist prostor,
kao čisto staklo kroz koje će se gledati u ono malo, ali jedino vredno, što je napisano s one strane, a što se nije moglo izbrisati.


amika amika 12:43 30.10.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

klik23
Bez brige.
Uskoro će manija pisanja prerasti u maniju brisanja,
jer kad se shvati da maltene svi pišu,
mnogi obeshrabreni će početi da brišu,
i mnoge inadžije će početi da brišu.
Na kraju će ostati čist prostor,
kao čisto staklo kroz koje će se gledati u ono malo, ali jedino vredno, što je napisano s one strane, a što se nije moglo izbrisati.




Ама неће брисати, свако је убеђен да је његово нај - јер је то врхунац његових тренутних могућности. Проблем је у нечитању - слуша стихове у актуелној музици и мисли да је то поезија. Уосталом и Боб Дилан је добио Нобела за књижевност па сад ти докажи да је то тек наговештај поезије.
klik23 klik23 00:51 02.11.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

Уосталом и Боб Дилан је добио Нобела за књижевност па сад ти докажи да је то тек наговештај поезије.


Potpuno sam saglasan. Sa par poštovalaca stihova Boba Dilana, koji songove ne razlikuju od poezije-književnosti bio sam u prilično napetim raspravama. Ali, ako mogu one raznorazni novi sportovi da budu uvršteni na Olimpijadu (igramo vi i ja klikere sa drugim blogerima par godina i jednog dana nas pozovu na olimpijski turnir), onda može i roker među književnike. To mu je slično. Ništa protiv Dilana. Naprotiv. Samo, neke mere moraju da se održe.
tasadebeli tasadebeli 09:44 02.11.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

amika


Уосталом и Боб Дилан је добио Нобела за књижевност па сад ти докажи да је то тек наговештај поезије.



klik23


Sa par poštovalaca stihova Boba Dilana, koji songove ne razlikuju od poezije-književnosti bio sam u prilično napetim raspravama.

Ništa protiv Dilana. Naprotiv. Samo, neke mere moraju da se održe.




Ееееее, ал' тада нису тако мислили неки наши блогодругари.(ЛИНК)


Не мисле ни данас. Што рекоше у оном нашем домаћем филму Сабирни центар, они мисле исто и пре и после смрти.




macak.tosa031 macak.tosa031 11:34 02.11.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

klik23
Уосталом и Боб Дилан је добио Нобела за књижевност па сад ти докажи да је то тек наговештај поезије.


Potpuno sam saglasan. Sa par poštovalaca stihova Boba Dilana, koji songove ne razlikuju od poezije-književnosti bio sam u prilično napetim raspravama. Ali, ako mogu one raznorazni novi sportovi da budu uvršteni na Olimpijadu (igramo vi i ja klikere sa drugim blogerima par godina i jednog dana nas pozovu na olimpijski turnir), onda može i roker među književnike. To mu je slično. Ništa protiv Dilana. Naprotiv. Samo, neke mere moraju da se održe.

Živeo Bob Dilan!
amika amika 20:31 02.11.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

TASA

Ееееее, ал' тада нису тако мислили неки наши блогодругари.(ЛИНК)


Не мисле ни данас. Што рекоше у оном нашем домаћем филму Сабирни центар, они мисле исто и пре и после смрти.


Па код могу водитељке да пишу серије романа, и она из риалитија, па модисткиња нека - може и Боб са песмама - јер књижевност и постоји зато што све трпи и иде даље, на најбољим примерима.

Било је предлога да се уведе - као код сликарства - примењена књижевност, али то пропаде јер се већина препознала...
amika amika 22:04 02.11.2019

Re: Gumica za izbeljivanje mentalnog prostora

Мачак Тоша

Živeo Bob Dilan!


Живео! Било је више основа да Боб Дилан добије Нобела за физику јер примењује много више законитости физике него књижевности али, ето, физичари то нису препознали, и они греше...
tasadebeli tasadebeli 11:40 30.10.2019

Интернет као јавни градски превоз

А сам ламент над интернетом да је „пун ђубрета“ и самозваних песника непотребан је. Све то одувек постоји.

Значи: читајте а ако не можете да се уздржите и пишите: строфе – катастрофе или игре око стриптиз–шипке али покушајте да превазиђете опседнутост собом и да у сваки текст уградите део ове стварности око вас која се расипа и све збуњује јер можда, ипак, остављате драгоцен траг.




Не мерем се суздржат!



Фрагмент 1:


Слушам, Амика, јуче у градском бусу разговор двоје младих. (Не могу да се искључим зато што у гужви стоје поред мене и при томе вичу да их сви у бусу чују.

Момак и девојка, двадесетак година. Студенти Филолошког факултета, романистика (све сам то сазнао из њиховог разговора). Разговарају о својим професорима.

"А и то што имамо тај испит из српског! Шта нас, брате, смарају! Као да је толико битно када неко напише "не знам" заједно!"

Будући наши преводиоци и професори страних језика.

Сећам се да моје генерацијске факултетске колегинице и колеге на страним језицима нису уопште ни имале српски као предмет и испит на факсу (англистика, романистика, германистика). То је уведено касније.

Па је тако код тих мојих исписника све после тога зависило искључиво од личне иницијативе у изградњи сопствене тзв. опште културе током живота.

Фрагмент 2:

Изађем из буса и одмах налетим на огроман плакат, најава за концерт, на латиници, наравно која по свему судећи није српска латиница јербо име извођача пише као да га је писао наш Филип Младеновић који такође пише по том интернету:


SRDJAN MARJANOVIĆ


Баш тако, са DJ.

Да сам на месту Srđana Marjanovića, ја бих од онога ко је правио тај плакат тражио новчану одштету судским путем.

Огроман плакат. Излепљена цела Пожешка улица.


И тако... Интернет је, као неограђена ливада, само лепо налегао на ту и такву општу некултуру која је врло стара у нас.


Виђу само име на клипу! И на омоту плоче од пре 35-40 година!


А овде су му барем написали име како треба јер је ипак уврштен у Ризницу српску на интернету, па не би имало смисла да и та Ризница српска пише DJ. (ЛИНК)


Ризница српска.




amika amika 12:52 30.10.2019

Re: Интернет као јавни градски превоз

tasadebeli


SRDJAN MARJANOVIĆ


Баш тако, са DJ.

Да сам на месту Srđana Marjanovića, ја бих од онога ко је правио тај плакат тражио новчану одштету судским путем.

Огроман плакат. Излепљена цела Пожешка улица.


И тако... Интернет је, као неограђена ливада, само лепо налегао на ту и такву општу некултуру која је врло стара у нас.


Виђу само име на клипу! И на омоту плоче од пре 35-40 година!


А овде су му барем написали име како треба јер је ипак уврштен у Ризницу српску на интернету, па не би имало смисла да и та Ризница српска пише DJ. (ЛИНК)


Ризница српска.



]адна нам је ризница, Ево тог момка са стиховима


IDI
Muzika, tekst i aranžman: Srđan Marjanović

Idi,
nek' ti bude.
I bez tebe još sam mlad.
Idi, ovo loš nam je dan,
Probudi se, možda je san.

Idi...
Sve je moglo,
Sve je moglo biti bolje;
Trebalo je samo malo volje,
Dve-tri reči da nas opet spoje.

Свака строфа, више него катастрофа, Како то каже Стојимировић он "деље стихове"
nsarski nsarski 14:16 30.10.2019

Re: Интернет као јавни градски превоз

читајте а ако не можете да се уздржите и пишите: строфе – катастрофе или игре око стриптиз–шипке...




(Mesingana šipka u Bangkoku
to pokušavam da postanem)
amika amika 17:35 30.10.2019

Re: Интернет као јавни градски превоз

nsarski
читајте а ако не можете да се уздржите и пишите: строфе – катастрофе или игре око стриптиз–шипке...


(Mesingana šipka u Bangkoku
to pokušavam da postanem)




Ова шипка се диже као кобра док он свира...
tasadebeli tasadebeli 09:49 31.10.2019

Re: Интернет као јавни градски превоз

amika

]адна нам је ризница, Ево тог момка са стиховима.




Ма има ту много више вреднијих ствари од овог момка него што би се то рекло на први поглед. Нпр. (ЛИНК)


Или на пример ово. (ЛИНК)



Али ето... Увек имаш и оних који се ту шверцују. К'о у возилима градског саобраћајног. Интернет је ово.




Черевићан Черевићан 14:30 30.10.2019

стихови-одбрана од животних мука

читајте, а ако не можете да се уздржите....пишите

строфовање ...архаична форма
поклоника данас баш и нема,
покушаји ретки могу се наићи
г amika .......... занимљива тема
amika amika 17:44 30.10.2019

Re: стихови-одбрана од животних мука

Черевићан
читајте, а ако не можете да се уздржите....пишите

строфовање ...архаична форма
поклоника данас баш и нема,
покушаји ретки могу се наићи
г amika .......... занимљива тема


Има, госп`н Чер, то је ограничење за које кажу да стимулише. Резултати су врло различити.
amika amika 17:59 30.10.2019

Поводом свака строфа - катастрофа

У Београду око 1910. године

БРАНКО ЛЕПТИР - На калемегданском кругу, од једанаест до дванаест и од пет до осам предвече, продаје стихове. Пуно име: Бранко А. Секулић – Лептир. Шета као паун са шеширом „километарског“ обода, зашиљених бркова, у пелерини и са огромном лептир-машном по којој је је добио надимак. Под мишком носи зашивену ногавицу дугачких гаћа пуну песама које продаје.
- Слатке као мед и хладне као лед, песме Бранка Лептира!
Продавао их је и на пијацама и по вашарима у Руми, Карловцима, Новом Саду, Иригу и Бечкереку. Ту би проширио намену песама:
- Песме противу урока, како да се роди и побаци, како да се памет заврти!
Спава на Калемегдану, на клупама лети, у лагумима зими. Духовит, вуцибатина, прекомерна добричина, боем и лакрдијаш који је задовољан једном добром вечером, да преживи зиму и дочека пролеће. Пише националне, родољубиве и љубавне песме и не брине о њима када их прода.
У једном хумористичком листу објављена је његова песма о Калемегданској Ружи, његовој тродневној љубави која му је посвећивала пажњу док јој је плаћао полиће ракије:

„Кад би хтела за ме поћи,
Ти би, веруј, срећна била,
Јер ја сам ти добричина,
То је ваљда знано свима.
Поштено се владам увек,
Пијаница нека нисам,
До подне сам само пијан,
А од подне трезан нисам...“

Покушао је да од Змаја и Лазе Костића, као њихов „колега“, добије признање за свој „књижевни“ рад. Лаза Костић му је написао кратко, у стиху: „Свака строфа / Катастрофа“.
Објавио је три књижице стихова које су се могле наћи у Народној библиотеци Србије. Тамо су и изгореле 1941.
БЕРТОЛД, такође познат улични песник, картарош и кавгаџија. Пуно име и презиме: Драгољуб Аврамовић Бертолд. Њега је један режим слао у лудницу а други ослобађао. Њему то досади и он затражи званично уверење да није луд. Добивши такво уверење, Бертолд је почео да се хвали како је једини човек у Србији коме је званично признато да је паметан. Објавио је књижицу својих максима од којих једну цео Београд памти и цитира:
„ Нити су сви луди у лудници, нити сви паметни на улици“.

По тексту Радета Драинца о Београду почетком 20. века
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 22:03 30.10.2019

Re: Поводом свака строфа - катастрофа

Lep prikaz dragi Amika.

Милан Јовановић – Стојимировић у „Силуетама старог Београда“ пише о почетку 20. века у Србији: „ Право је чудо колико се људи код нас бавило поезијом и ко све није „певао“, управо ко све није „дељао“ стихове и ко све није важио за песника! Ако би се човек послужио статистичким подацима, могао би да састави читав један пук од покојника који су код нас „певали“, али је у тој гомили имена било много надрипесника, које данас нико не чита, нити се зна за њих. Међутим, многи су од њих веровали да су својим стиховима обезбедили себи вечити спомен, јер су уображавали да носе у себи „свети пламен“ песничког надахнућа... толико искрено да су од поезије направили професију.“

mirelarado mirelarado 23:59 30.10.2019

Re: Поводом свака строфа - катастрофа

amika
По тексту Радета Драинца о Београду почетком 20. века


Умео је Раде.


amika amika 09:03 31.10.2019

Re: Поводом свака строфа - катастрофа

jednarecfonmoi
Lep prikaz dragi Amika.

Милан Јовановић – Стојимировић у „Силуетама старог Београда“ пише о почетку 20. века у Србији: „ Право је чудо колико се људи код нас бавило поезијом и ко све није „певао“, управо ко све није „дељао“ стихове и ко све није важио за песника! Ако би се човек послужио статистичким подацима, могао би да састави читав један пук од покојника који су код нас „певали“, али је у тој гомили имена било много надрипесника, које данас нико не чита, нити се зна за њих. Међутим, многи су од њих веровали да су својим стиховима обезбедили себи вечити спомен, јер су уображавали да носе у себи „свети пламен“ песничког надахнућа... толико искрено да су од поезије направили професију.“



Ви нисте оно што мислите о себи. Ви сте оно што мислите да други мисле о вама

…književnost tjera nas da mislimo o sebi, a to nas uvaljuje u neizmjerne načelne komplikacije i nemale praktične probleme.
Jer, što znači misliti o sebi? To znači uspoređivati se s drugima i sam sebe definirati, pa odrediti vlastite vrijednosti i vlastite prioritete. A jasno je da je to i teško i komplicirano, i da to ne može svatko, pa mi kao mali narod zacijelo i ne treba da to pokušavamo.
Valja, naime, znati da definicija samoga sebe nikad nije jednokratna i jednostavna, nego ona podrazumijeva posao koji se stalno iznova radi i nikada zapravo nije gotov. Ne samo da treba procjenjivati i vrednovati nove fenomene, nego to treba uvijek ispočetka činiti i s vlastitom poviješću. Svemu što se pojavi treba odrediti mjesto na vrijednosnoj ljestvici, a to znači da valja stalno izgrađivati kriterije i stalno preuzimati odgovornost za izrečene sudove.
Ukratko, treba mnogo misliti, mnogo se truditi i treba to činiti sam, bez ičije pomoći. A to je naporno i to se ne isplati, baš kao što se ne isplati ni osnivati automobilsku industriju. Zar nije jednostavnije sve te stavove i mišljenja – o sebi i o svijetu – naprosto uvesti, za jeftine pare kupiti od drugih i tako skinuti brigu s vrata? Jedino to je racionalno i zato se to ovim prijedlogom i zagovara.
PAVAO PAVLIČIĆ: Zašto treba ukinuti hrvatsku književnost
www.amika.rs
amika amika 09:11 31.10.2019

Re: Поводом свака строфа - катастрофа

mirelarado
amika
По тексту Радета Драинца о Београду почетком 20. века


Умео је Раде.




Priznajem da sam idiot i genije bio
I da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi.
Zato se žurim u krčmu kao u operacionu salu.
Pa neka! 15.000.000 građana ove zemlje
Ako me ne upoznaju po poeziji upamtiće
Me po Skandalu.

I ni briga me nije
Što u dnu srčane aorte kroz dugu jesenju noć
Pesnik sa banditom boj bije!

RADE DRAINAC

(1899-1943)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana