Knjige i doba u kojem sam ih čitao.

U jednu veliku svesku, ustvari tz rokovnik, 1989 godine počeo sam da zapisujem knjige koje sam pročitao. Ne sećam se šta me je na to ponukalo.

Te 1989 godine pročitao sam:

1.    ŽENE U PEJSAŽU KRAJ REKE, Hajnriha Bela

2.    PRINC VATRE, Filipa Davida

3.    PREDEO SLIKAN ČAJEM, Milorada Pavića

4.    PRIPOVETKE, Ivana Bunjina

5.    AJNŠTAJN PRELAZI LABU KOD HAMBURGA, Zigfrida Lenca

6.    JEDNOSTAVNOST, Davida Albaharija

7.    FORSIRANJE ROMANA REKE, Dubravke

Za dlaku je izbegao da mi se pridruži i drago mi je zbog toga. Mnogo stvari je ostalo koje će morati da obavi a vidim da mu je krenulo. Kako vidim? Vama koji ste živi ne bih mogla ni delić da objasnim pa da vam pričam sve do kraja sveta i Vasione. Ovde to nije najvažnije, govorim o njemu. Ne sećam ga se s Akademije iako je na trećoj godini bio u klasi do moje, ali se on mene sećao. Govorio mi je da sam bila prelepa devojka veselih očiju ali uzdržana, pocrvenela bi na svaku reč, na svaki pokušaj komunikacije. Manje, više, ostala sam takva do kraja života. Osetljivost

Evo kuma na kapiji! 

Kako mislite - nema nikog kod kuće?!

…

Kad je ono Vojislav Šešelj kretao na ispunjavanje svoje životne misije Slobodan Milošević je bio živ. I čekao ga.

I Zoran Đinđić je bio živ, i sa pravom, ispostavilo se, očekivao da ga vise neće sresti.

Sa Trga republike ispraćali su ga četnici svih srpskih zemalja, a govorom ga obodrio I kum I zamenik u SRS, vojvoda Tomislav Nikolić. Kao ratnik ratnika kako sam reče, kao našeg Voju, Vojislava, Šekija, Šešu. A Šešelj je njima sutradan na aerodromu poručio da će se boriti za sve četnike a da njima u amanet ostavlja da sruše dosmanlijsku vlast.

I ode Šeki...

Da li imaš ikoga sa kim možeš da budeš to što jesi?

Nemam.

Pa, kako ti je?

Протест адвоката траје нешто више од месец дана, а чини ми се, иако нисам у том периоду био баш редован на блогу, да до сада нисмо имали ниједан текст на ту тему. У ствари, чак ни овај текст није о самом протесту, већ о нечему другом, са тим повезаним – питање које мене у овом моменту највише занима јесте којим критеријумима се министарства воде када предлажу измене појединих закона.

Ako imate online negde neki sadržaj koji biste voleli da sačuvate kod sebe na računaru, pa makar iz sentimentalniih razloga ;) - jedna zgodna opcija (osim "štampe" u PDF printer i sličnih stvari) je snimanje stranica u MHTML formatu.

Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

Vučić: Moj brat držao ličnu kartu

Beograd -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su pripadnici Žandarmerije počeli da tuku njegovog brata dok je držao ličnu kartu u ruci."

...

"Nisam ovlašćen da dajem bilo kakve izjave na ovu temu, to može samo Biro. Mogu samo da kažem da radimo na utvrđivanju činjenica u vezi sa ovim slučajem", rekao je za "Danas" i komandant niškog odreda Žandarmerije Senad Koštić.

On nije želeo da odgovori na pitanja da li su pripadnici Žandarmerije koji su učestvovali u intervenciji suspendovani do okončanja istrage, kao ni da li je tačno da je Žandarmeriji oduzet snimak početka intervencije, na kojoj je snimljen i povod za nju.

Podsetimo, tvrdilo se da je Žandarmerija imala disk na kojem je snimljeno ponašanje premijerovog brata i reakcija njenih pripadnika na samom početku intervencije."

Jelda da je čudo taj Prajd?

--- ili o anonimnosti na blogu

Korišćenje nadimka ili pseudonima u komunikaciji na internetu stara je tema, mnogo puta i na mnogo načina istraživana, analizirana, opisivana. No ovo nije blog o anionimnosti na internetu. Moja pretencioznost ne ide tako daleko. Ovo je blog o anonimnosti na blogu.  

Kratka studija slučaja Krstić i slučaja Brajović.

Već izvesno vreme anonimnost blogera tema je koju ova dva blogera često pominju u negativnom kontekstu. Pošto izrazito ne podnosim sakrivanje iza šupljih aluzija – neću govoriti o nekim tamo blogerima. To su Nebojša Krstić i Predrag Brajović. I o anonimnosti svako iz svojih razloga i svako na svoj način, a uopšte ne sumnjam da će nam i ovde ponoviti svoje argumente.

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?