Udruženi zločinački poduhvat protiv srpskog jezika i nacionalne kulture počinili su:

Redakcija rubrike Život B92 stike again!

Ljudi su naišli na još jednu fenomenalnu studiju, te su ničim izazvani osetili potrebu da nam je prenesu. Kaže tekst (intrigantnog naslova - Konzervativne muškarce je lakše navesti na seks) ovako:

Ako je ceo svet ravnodušan, da li i mi treba da ćutimo?

Odmah da razjasnimo - ja sam gospodinu Azdejkoviću na prethodnom blogu ponudio da organizujemo „paradu ponosa" u Nišu i da svi budu zadovoljni. Gospodin Azdejković je odogovorio da on nije u organizacionom odboru i da nema uticaj na organizatore skupa. Samim tim, njegova zainteresovanost za probleme organizacije ne postoji, što dalje implicira (kako bi rek'o Čorba iz Složne braće) da je njegov blog njegov lični stav.

Ali pođimo redom.

Gospodine Azdejkoviću,

Kaže mi tičica da Lepi A Isprazni neće biti premijer Srbije.

Kaže da DS neće biti u vladi.

Kaže da Dačić, naravno, hoće biti u vladi. Itekako.

Kaže i da će se sačekati još najmanje 5-6 dana da se obznani. Bemligazašto. Valjda oni znaju.

Džebga.

Moje

Zastavini automobili imali su čudne navike, od kojih je ona da se kvare iz čista mira, čak i kad su relativno novi umela da opasno ide na živce.

Taj nepoznat, pritajeni i živcirajući zvuk kome se ne može odrediti poreklo pojavio se posle pet stotina kilometara, na spustu  ka Budvi. Ne mogu da odredim šta je, ne osećam ništa u ponašanju automobila ali mi se potmulo brujanje nikako ne sviđa. Ok, siđemo nekako, prolazimo semafor, ulazimo u Budvu i - motor se ugasi.

Dobro. Nije to ništa. Probam da upalim, verglam, amlaser se muči - ništa. Samo mirno, no panic. Bankina visoka 30cm, nema šanse da naguram auto. Sva četiri, otvaram haubu, izlazim da kao iskusni mehaničarski dunster pogledam šta se dešava. Gledam - sve deluje normalno. Vratim se, probam ponovo da dam kontakt, Ista priča. Na instrument tabli ništa ne pokazuje. Nije prokuvao. Ima vode u hladnjaku. Rezervoar napunjen u Titogradu.

Fak!

Stanu neki ljudi i pomognu (hvala đe čuli i nečuli!) da auto odguram nekoliko desetina metara do mesta na kome mogu da ga sklonim sa puta kojim teče beskrajna bujica.

Dobro, da vidimo: to što je subota veče, što nemamo ništa rezervisano, što je špic sezone i što smo skrljani od ibarske magistrale i doline Morače nisu činjenice od pomoći.

Ko bi rekao da je tenis tako važan. Mnoga sila se tu umešala. Statistike, ranking, borba za titulu "goata" ... Za sada, ovaj zemaljski žestoko radi da Federer ostane sa najviše nedelja provedenih na prvom mestu, kao i po broju slemova. Evo, i koronu je dovukao samo da bi se pauziralo i da bi se ostalo na zatečenoj statistici koja ide u prilog švajcarskom miljeniku. Novak s mukom udara lopticu, koja kao da je olovni čičak ofarban u crveno.

Dosadna noćna smena bila je tačno na svojoj polovini - sat je pokazivao 2 - kad je mašinovođa instinktivno pogledao na sat istovremeno kočeći da bi ztaustavio kompoziciju na samo nekoliko kilometara pred svojim krajnjim odredištem: kasarnom „Stevica Jovanović" u Pančevu. U pitanju je bila poslednja etapa od železničke stanice „Topčider", na inače redovnim periodičnim turama kad jedinice idu i vraćaju se sa gađanja na Pasunljansim livadama.
Uz škripu točkova po šinama voz se zaustavio. I onda je mašinovođa čuo još jedan neobičan zvuk: posle treska od doskoka na kamenje kraj koloseka kad je poručnik koji je pratio vozila natovarena na teretne vagone iskočio, čuo se još jedan, tup udarac. Mašinovođa izađe iz lokomotive a pred njim mladi oficir nauznak leži kao proštac. U nesvesti.
A na vagonima koji se pružaju nazad u mrak - nema ničega. 

Ni kučeta, ni mačeta, ni tenka, ni topa. Ničega. 

Jednostavni odgovori na komplikovana pitanja:

 Predsednik Republike: Tomislav Nikolić

Delovalo je da je sve baš onako, pobednički.

A onda je duboka država skočila i iskeženo rekla:

- Jesi li ti, Žuti, normalan?!

- A zašto? – prenuo se i mahinalno izvadio skupoceni češalj iz udobnosti svoje frizure, kako bi mu obe ruke bile spremne za nekakvu hitnu reakciju.   

- Ma, idi, bre, čoveče – odmahnuše ovi instinktivno shvatajući da se tu ne vredi objašnjavati, a da, uostalom, za to uopšte nema vremena, koliko god da tip kapira ili