Gustina dima u izuvijanom hodniku kojim se silazilo u srce kluba bila je tolika da sam se morao držati za zidove. Mrzim dim, zato nikada ni ne idem po klubovima. Ne znam kako sam se uopšte obreo ovde. Kada se prostor oko mene proširio bilo je lakše gledati, muzika je postala razumljivija ali ništa privlačnija. Jedino gore od zadimljenog  prostora je zadimljeni prostor sa odvratnom muzikom. Ipak iz nekog razloga sam bio tu. Silazio sam serpentinama u samo dno kluba, gde je bila najveća gužva. Uf, kako tek mrzim gužvu, sve te parfeme, znoj, feromone… Stepenice do kojih sam stigao naposletku, kojima se silazi na najniži nivo su bile kao požarne, strme i uzane a neki su se ljudi čak i peli njima u isto vreme. Vrućina je rasla kako sam se spuštao krug po krug, tako da sam brzo ostao bez košulje. Negde na krug do dna osetio sam da me neko gleda odozdo, u stvari sve vreme kako silazim.

Kiša je stala, razvedrilo se, samo su bare na putu ostale. Čuje se veliki trstenjak – krekeće, kroz žbunje vidim pokret na vodi, uoštrim... barska kokica, ali eno, još nešto se mrda duboko u pozadini, zaranja, izranja, uoštrim podalje... nutrija? Ne, taj oblik njuške, pomalo nalik foki, ovakvo ponašanje sam već gledao – ovo je vidra, i to dve! Igraju se? Ili udvaraju?

Kafane su bile pune iako je bio četvrtak, osećao se već početak poslednjeg predbožićnog vikenda. Upravo smo završili sa poslom zbog kojeg sam bio u Rigi ali sam rešio da ostanem još jedan dan da bih obišao rt Kolka i obližnji rezervat prirode Slitere sa peščanim dinama na obali Baltika.

Domaćini me odveli u restoran gde se sjajno jede, dimljena riba i litvansko crno pivo, jako. Pređemo

Dosadna noćna smena bila je tačno na svojoj polovini - sat je pokazivao 2 - kad je mašinovođa instinktivno pogledao na sat istovremeno kočeći da bi ztaustavio kompoziciju na samo nekoliko kilometara pred svojim krajnjim odredištem: kasarnom „Stevica Jovanović" u Pančevu. U pitanju je bila poslednja etapa od železničke stanice „Topčider", na inače redovnim periodičnim turama kad jedinice idu i vraćaju se sa gađanja na Pasunljansim livadama.
Uz škripu točkova po šinama voz se zaustavio. I onda je mašinovođa čuo još jedan neobičan zvuk: posle treska od doskoka na kamenje kraj koloseka kad je poručnik koji je pratio vozila natovarena na teretne vagone iskočio, čuo se još jedan, tup udarac. Mašinovođa izađe iz lokomotive a pred njim mladi oficir nauznak leži kao proštac. U nesvesti.
A na vagonima koji se pružaju nazad u mrak - nema ničega. 

Ni kučeta, ni mačeta, ni tenka, ni topa. Ničega. 

Odabranici, izabranici, ponositi čuvari magle! Ne Londonske magle, ne magle kišnih šuma, niti magle koju stvara isparavanje veličanstvenog Amazona, ne, čuvari magle istorije svog naroda. Ako ih ima i u drugim narodima, to me ni malo ne teši iako znam da je toga i takvih malo, vrloveoma malo u razvijenim i odavno uređenim državama. Uzmimo npr Veliku Britaniju. Ni traga od magle u vezi sa Henrikom VIII. Sve na tacni, ženidbe, ubijanja svojih žena, raskid s Papom i ostala sranja.

Srpski čuvari magle vrloveoma često izvlače na videlo dana magloviti podatak

Svako ko je završio srednju školu zna priču o Don Kihotu, tragično-smešnom junaku istoimenog romana Miguela Servantesa: Don Kihot živi u imaginarnom svetu heroja, vitezova, divova, čarobnjaka nežnih devica u kome čuva svoju Dulčineu iz Toboza. U stvarnosti, Don Kihot je Alonzo Kihano, postariji gospodin; plemenita Dulčinea je seljančica iz obližnjeg sela, a divovi su vetrenjače. U svojoj priči "Problem" Horhe Luis Borhes se pita šta bi se desilo kad bi deludirani Alonzo u tom svom magnovenju zaista ubio čoveka? Po Borhesu, tri su moguća odgovora na ovaj problem.

Prvi

Uzmite zmijsku košuljicu (mora biti od otrovnice), suvo krilo slepog miša, grudvicu dlaka od vuka (najbolje sa vrata ili leđa ali ako nemate može bilo kakva, samo da je vučja), nekoliko zrna pšenice koja je dve godine bila zakopana ispod kućnog praga i šaku suve koprive. Treba vam još i crep sa crkve (sa istočne strane) i jedan detetov odsečeni nokat koji je odležao 7 dana u svetoj vodici. Sve sastojke dobro istucajte ili sameljite i razmutite u maloj šoljici

Оглас за посао

Траже се морално-политичко-сексуално подобни предавачи који ће у оквиру часова следећих предмета:

1. Српски (матерњи) језик
2. Свет око нас
3. Природу и друштво
4. Физичко васпитање и школски спорт
5. Музичко васпитање
6. Грађанско васпитање
7. Биологију
8. Cоциологију
9. Устав и права грађана
10. Психологију

у српским предшколским установама, те основним и средњим школама држати наставу на основу образовних пакета израђених и развијених кроз сарадњу Министарства просвете Србије, односно његове Групе за заштиту од насиља и дискриминације, и Инцест траума центра.