Ko bi rekao da ustvari imamo mnogooogo više sreće nego što nam se to obično  čini. Imamo toliko sreće da živimo u kosmosu baš fino podešenom za život. Prefino, moglo bi se reći. Da je kosmos samo malčice, malčice, malčice ...malčice drugačije naštelovan, ne samo da u njemu ne bi bilo života, vjerovatno ne bi bilo ni zvijezda, planeta, ni lige šampiona.

Da ti je loše, veoma loše, znaš i po tome što više nemaš  nikog da ti donosi loše vijesti, već moraš lično da odeš po njih. Ili ih, kao ja, jednostavno, namamiš da ti same dođu... Ali prije toga obavezno naučiš da ih sačekuješ.

Elpida i zviždak, foto (9) A. Vilotić

Gost-autor Aleksandra Vilotić

Sedim u kancelariji prezasićena poslom u zatvorenom prostoru sa veštačim vazduhom, pod veštačkim svetlima i prebiram po internetu. Birds – volunteering – summer – Europe... Probam različite kombinacije reči i pojavi se poziv za volontiranje na Antikitiri u septembru. Gde li je to? Ostrvo u Grčkoj. Malo. Skoro pa nenaseljeno. Jednom nedeljno dolazi brod iz Atine a može da se desi da i ne dođe. Odluka je na vetru. Pozivaju se volonteri da pomognu pri prstenovanju ptica. Treba da se ostane najmanje dve nedelje a poželjno je i više. E, pa kombinacija ne mož' biti bolja. Aj zdravo, odoh ja.

Pustio sam pornić i odvrnuo zvučnike i probao da

od toga napravim pesmu

od koje ce mi se dići

Stigao sam do dela gde sam te zamislio

Ti mala kurvo

Ali nije bilo ničega oko mene

Ni gaća bivših ni gaća sadašnjih

Sem u mojim gaćama

Nikakvog opipljivog dokaza

Ničega

Nikakvog impulsa sem vrištanja moje drage belladonne,

Najlepše kurve koje je moje oko videlo

Od svih tih diskova i vhs kaseta

Od svih

Možda

Eventualno

Mogu da pomenem

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

sjenke škura

Svi znaju za tvrđave i arheološka nalazišta Đerdapa, pa na to neću trošiti reči, ali – šta je s pticama ovog područja?

Na ekranu GPS, ova ruta - ne postoji

 Zdzislaw Beksinski

- UMRIJEĆU! – dreknu  Damir iznenada, prenuvši iz kolektivne letargije kompletnu ekipu za šankom. Zadimljena tišina, što se domaloprije omamljeno lelujala nad glavama nas nekoliko standardnih  blejača u klubu HN pozorišta, biješe nepovratno raspršena.