Pokušao sam samostalno da izdokonam etimologiju reči podcast i nisam dospeo nigde. Onda sam pitao sveznajućeg Interneta i ispostavilo se da je stvar banalna - "pod" u podcast nije "mahuna", podcast nije "lansiranje mahune" (kao da bi to imalo ikakvog smisla). Pod u podcast je od iPod zato što su se u početku slušali manje više isključivo na iPodu i to je onda samo tako ostalo - podcast. Meh, toliko o tome.

Osim poznatih - uspavanog Lexa Friedmana koji na neki volšeban način uspeva da dovede kod sebe sve - od anonimnih ex CIA opertivaca, preko Elona Muska pa do Džefa Bezosa

Sad rizikujem da se shvati kako branim vlasnike Luke Beograd (ili raznorazne druge tajkune) iako je moj post o jednoj sasvim drugoj stvari. O čemu se radi. Danas je Skupština Grada usvojila izmene i dopune Generalnog ubranističkog plana kojim je, između ostalog, promenjena namena i zemljišta koje pripada Luci Beograd (ili gradu, videćemo šta kaže sud na tu temu). U vezi sa tim B92 ponavlja priču iz Insajdera o izmeštanju luke, kažu ovako:

"Do danas niko nema odgovor na pitanje , zašto predstavnici nadležnih institucija nisu prvo doneli odluku o izmeštanju luke pa onda hektare zemljišta dali na licitaciju čime bi mnogo više novca otišlo u budzet ." 

E sad, ovde je nebitna sama luka kao luka, ovo što hoću da kažem se može odnositi i na fabriku čarapa "Partizanku" (sada zgradu Oaza u samom centru grada) ili na bilo koje drugo preduzeće pominjano u Insajderu. Osnovna postavka Insajdera je da su se ta preduzeća izmestiti, a onda da se proda zemljište i tako zaradi mnogo više. Moj problem sa tom postavkom je što se nigde ne računaju troškovi izmeštanja. 

Na sreću, ne koristim usluge „srpske" železnice. Na nesreću, živim u Srbiji, zemlji preko koje se pružaju važni evropski koridori, a koja je premrežena sklerotičnim prugama po kojima tutnje vozovi istom brzinom kao pre stotinu godina.

Još je, na vrhuncu karijere, Slobodan Milošević uočio  problem i prepoznao šansu. Nadahnut vizionarskim duhom, otac nacije je, nekako u isto vreme, izdao naredbu da se ruše tuđe, komšijske  tračnice, a da se   po zemlji bestragiji, kojom je gazdovao, isplete mreža modernih pruga, nad kojima će, kao u prijateljskom Jasuši

evo, konačno, ono što je većina hejt-ljudi želela konačno se i dogodilo.

Bojan Bošković je podneo ostavku na mesto generalnog menadžera Exit festivala.  

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,

"Hajdete Vi spustite tu ruku, nemojte tu da mašete. To me mnogo nervira"

podrška se zaslužuje, za nju se bori svakodnevno. svakim stavom, svakom izgovorenom rečju, svakim kompromisom

Dear Readers,

The most common thing for me to say at this point would be: "Wishing you a Merry Christmas and a Happy New Year 2011"

Of course in Serbia the order would be reversed. And the words would be different. And Christmas may not be mentioned. And the year may be omitted for practical purposes. Otherwise it would be almost the same. Practically speaking.