Ponedeljak, 21.12. u 19h u "Zelenom zvonu", Zrenjanin
KNJIŽEVNO VEČE
Članova upravnog odbora i umetničkog saveta

„Fonda Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov“

GOVORE:

Svetislav Basara, pisac

Vladimir Kopicl, pisac i direktor Zavoda za kulturu Vojvodine, 

Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i esejista, urednik u izdavačkoj kući "Arhipelag"

Novi Nebojša Milenković,istoričar umetnosti

Gordana Nonin, novinarka lista "Danas"

lažno obećanje je kad neko nešto obeća a zna da to neće ispuniti. to bi trebalo da bude jasno.

ali, kako zvati igrokaz ako i ona strana kojoj se obećava zna da od ispunjenja nema ničeg?

Vladimir Jokić, koga redovno čitam u subotnjem "Danasu", napisao je tekst - čestitku našim ključnim političkim faktorima, koja je koliko duhovita, još više reper u kakvom društvu živimo...Dakle, po mom mišljenju, nema bolje sociološke i političke analize našega društva za 2010. od teksta koji je Jokić potpisao u "Danasu", 25. decembra, ove godine na izmaku..

A kaže  Jokić ovako:

Novogodišnja fontanačestitke, pozdravi i želje

BORISU TADIĆU

Predsedniku svega, Borisu Tadiću, želimo da ozdravi, da u 2011. bude zdrav od glave do pete.

Urbanistički plan za novo naselje u Novom Sadu beše tema u CEP-u 1985 godine, vođa je bio arhitekta Braca Gaković pa je da bi to sve bilo kako treba doveo i rašljara iz Zagreba da stavi kuće gde je zdravo tlo. Urađeno je nekoliko uvodnih istraživanja sa ciljem da se  postave predhodna pitanja i predlože mogući odgovori o građenju grada. Učestvovao sam u tom poduhvatu, napravio za tu priliku radne beleške pitajući se kako napraviti grad, i prezentiraću ih bez ispravki, onako kako su pisane te daleke 1985 godine.

Tako je bilo i onda davno o tome kako se pravi grad a i sada isto u kome ćemo da živimo i da bude lepo unutra pa prvo mora da se smisli grad za nas a ne neki što je bio da se preuzme ili da se izmisli neki sasvim bez veze što ne uzima u obzir nas kakvi smo ...

... ne stidim se baš mnogo od toga kakvi smo i onda za grad treba pre svega entuzijazam i optimizam da se više ne žalimo na ono što smo do sada napravili ajde malo da ostavimo na miru taj Novi Beograd i da energiju koristimo za kreiranje novog možda neće ništa da ispadne ali ako se ne pokuša onda neće ni da bude i mora da ima nade jer ako toga nije onda idemo odmah u majčinu i šta će nam grad i mora inicijativa za to da dođe do arhitekata jer su oduvek to radili i bili odgovorni i piramide su pravili a sada samo moraju da slušaju neke bez veze ...

Blog Voje Radovanovica "Dok srcem prvu jutarnju kafu"
u emisiji "Sta je sporno", Radio Beograd 202, 7. mart 2013. 

 

  I reče On … ovo sve zaista više nema smisla, eto, kad sam onomad u besposlici i da prekratim dosadu napravio ovu loptastu scenografiju sve je izgledalo ok. Ali ubrzo posle čupanja rebra onoj muškoj budali i stasavanja još jednog pola bez kojeg, verovao sam, nema opstanka, odmah je počela zajebancija, prvo ona kokoška Eva flertuje sa zmijom, pa glupi Adam grize poturenu jabuku, ništa ne misli šta će da bude posle jer samo mu je ona stvar bila na pameti te sam morao da ih isprašim iz Edena, posle kad su stvarno unišli u moj dekor tamo dole nastala je neprekidna teatarska predstava, od onda do danas, netalentovani režiseri bez ideje, tekstopisci do mojega, glumci skupljeni sa konca i konopca, ništa od Adama nisu naučili, kao i on samo na ono misle, u međuvremenu Noe izabere na Arku sve pogrešne živuljke, žirafe na primer.

link 1

 ovo lepo zvuči. manuti se politike (a misli se na politikanstvo i partijsko čerupanje državne imovine) u javnim, državnim i komunalnim preduzećima.  u pitanju je inače članak iz poslednjeg broja "makroekonomskih analiza i trendova"  pod nazivom  "osnovni elementi reforme javnog sektora".

Kao odličan primer Gradacije, moj profesor srpskohrvatskog jezika, daleke 1963 godine XX veka, ponudio nam je Dučićeve stihove:

Ja bih plak'o,

Ja bih večno plak'o

I nikad se utešio ne bih.

Gradacija koju ja skovah, eto je u naslovu, drugačije je provenijencije! U sred smo NJE! Živimo je! Bez i malo nade da će se išta na bolje promeniti za naših života! Na gore, toga smo svakodnevno svedoci!

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na scenu i u naše živote, stupa NEDOBA! Svojstveno svojoj suštini,

 

Die meister.

Die besten.

Les grandes équipes.

The champions.