ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

Dragi ljubitelji Evrosonga, imam izuzetnu čast da vam predstavim tekst mog prijatelja Željka Jankova, najvećeg poznavaoca ove manifestacije u Evropi. Željko je napisao knjigu o Evrosongu, ali nažalost u Srbiji niko nije našao interes da ovu knjigu i objavi. Većina izdavača se nije udostojila ni da se javi, dok su oni malobrojni se pravdali time kako "nemaju ediciju za to" i "da nije profitabilno". Nekima je čak smetao i "Evro" u nazivu. Bez obzira na sve, Željko se potrudio da specijalno za ovaj blog napravi skraćenu verziju ove veoma zanimljive i duhovite knjige čije ću delove objavljivati svakodnevno u nastavcima tokom sledećih desetak dana.

Poseban željkov osvrt na Evroviziju možete pročitati u najnovijem broju časopisa Yellowcab.

Danas možete pročitati o tome kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima.

 Bimhuis - najpoznatija koncertna dvorana jazz i eksperimentalne muzike u Holandiji.

"Ovaj chovek je mnogo vazhniji od mene! Morao bi biti placen mnogo vishe nego ja jer je mnogo talentovaniji od mene."

Cuvene rechi koju je izgovori Pablo Picasso, gledajuci pri tom u veselog kuzhdravog roma, koji je na svojoj gitari upravo pisao nove stranice flamenga dajuci mu jednu potpuno novu dimenziju, onu koja dolazi iz dubine ciganske dushe, protkana maestralnom tehnikom jednog od najvecih gitarista svih vremena.

Te rechi, kao i chuveni potpis Pabla Picassa na gitari, kreirali su legendu

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki

3.avgusta 1997 se na ulicama Lagosa okupilo vishe od milion ljudi da poslednji put oda pochast najvecem muzicharu Nigerije svih vremena Feli Anikulapou Kutiju, ocu Afrobeata i po mishljenjima mnogih najvecem revolucionaru medju muzicharima, koji je svoju revoluciju vodio oshtrim tekstovima i divljim ritmovima Afrobeata. Ubijen je AIDS-om tom opakom boleshcu koja je do sada odnela na milione zhivota u Africi

Al' da krenemo redom...

Ozloglašeni "Shankill Butchers" harali su Severnom Irskom sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa Alsterskih dobrovoljaca, koja se suprostavljala organizaciji IRA, zapravo nije bila ništa bolja od njih, nama mnogo poznatijih terorista!

Šta više, njihova ozloglašenost i metodi s kojiim su se obračunavali s svojim neistomišljenicima bili su najgora zverstva koja je teško i prepričati. Ali, krenućemo redom, jer je to zapravo veoma

okkervil river

 "It is rock n roll! It is not T.S. Eliot"

(Will Sheff, Okkervil River)

Ne mogu više da podnesem ovu politiku. Gde god da se okrenem samo jedna tema dominira u raznim oblicima - politika. Malo Kosovo, malo EU, malo kandidati, malo izbori, malo izdajnici.

Jutros,

   ..novog vala.

 Feral tribune 1993 :
“…Mene su zabranjivali i krali mi novac da bi se od toga snimala "Crvena jabuka". I tko im sad sluša tu njihovu "Crvenu jabuku"?! Eto im, Što su tražili, dobili su.
  Ma čuj, dobro, ozbiljno govoreći, bilo je tu još dobrih stvari. "Parafi" i "Pankrti" bili su dobri. Imao je "Haustor" dvije pjesme, Mlinarec je imao dvije, Arsen Dedić isto dvije-tri. "Film" je imao dvije do tri dobre stvari, ali fakat ja sam ih imao šezdeset dobrih.
Jebi ga, dao sam sve. Sve emocije,

Ne znam šta drugo da kažem nakon gledanja ovog snimka, osim naslovnih reči :) E da, hvala Tzobetu što mi je sa Tihog Okeana poslao ovaj snimak i ulepšao današnji pakleni dan u Srbiji, u kome su me po ko zna koji put vratili sa ulaza jedne ambasade. Danas je 22.08.2007. godine i ja se zajedno sa hiljadama običnih gradjana ove zemlje i dalje ponižavam prikupljajući nenormalnu dokumentaciju da bih dobila običnu vizu.