Još jedan nestandardni rege standard

Akordi: A-D-E-D

120bpm

 tekst -  Why, Oh Why, We don't have wiFi?

Why No WiFi? 

3.avgusta 1997 se na ulicama Lagosa okupilo vishe od milion ljudi da poslednji put oda pochast najvecem muzicharu Nigerije svih vremena Feli Anikulapou Kutiju, ocu Afrobeata i po mishljenjima mnogih najvecem revolucionaru medju muzicharima, koji je svoju revoluciju vodio oshtrim tekstovima i divljim ritmovima Afrobeata. Ubijen je AIDS-om tom opakom boleshcu koja je do sada odnela na milione zhivota u Africi

Al' da krenemo redom...

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema teksta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, mesečnik, website ili televizija. Količina informacija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da seciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Jeleni, preskočim je i odem na komentare. Možda treba da nas zabrinjava količina trivijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medijima, ali mržnja u komentarima svakako da. U Srbiji se jedva zapatila politička korektnost tako da se otvorena mržnja u komentarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne" budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji svesno ili nesvesno napravili kanal za tu mržnju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu. Ogromna većina komentara sadrži vređanje, omalovažavanje i otvorenu mržnju. Koren karleušofobije i homofobije su isti.

Za dva sata, koliko je trajao koncert Boba Dilana  u Areni, ovaj se nijednom nije obratio publici između pesama. Nije rekao «dobro veče Beograde» i nije govorio hvala, hvala lepo i hvala najlepše. Nije, takođe, ni svirao svoje «najveće hitove».

Pre dvadesetak godina, kada sam ga gledao na stadionu «Galenike» u Zemunu, nekoliko puta je skinuo šešir i naklonio se. Sve ostalo bilo je slično.

Hoze Kareras, pretpostavljam, misli da Dilan nema veze s pevanjem. Pako de Lusija smatra, verovatno, da to što on radi sa gitarom teško može da se nazove sviranjem. Aron

           Onom ko je izmislio slušalice za preslušavanje muzike...bog da mu da rajsko naselje!

         Kad buka (i muka) unutrašnjih misli preti da poklopi buku kompa, TV-a, violončela, tinejdžerke, komšije pekara i ludaka u autobusu, znaš da je pravi trenutak da izvadiš slušalice, utakneš ih u telefon i izađeš na Sunce.

         Najviše volim one male, što se zavuku u uvo. I velike su kul, samo te one baš odseku od spoljnog sveta. Možeš da padneš niz stepenice ili se zakucaš u kola i prolaznike. Priznajem, ja sam jedna od onih što nesvesno igraju na pešačkom prelazu, klimaju glavom u autobusu i pomeraju usta u bezglasnom pevanju u Pošti. Plej lista mi je jako kratka, desetak pesama koje vrtim u krug. Nit su mi najomiljenije nit su vezane za značajne ljude i događaje.

          Jedino što im je zajedničko je da  izazivaju prekid stvarnosti.

           Iz odmah.

Tezga. Ja se ne nerviram. Vrućina mi je.

Sutra je prvo polufinale. Šta mislite, ko ide dalje. Ja navijam za Sloveniju (vidi sliku).

Evo još par zanimljivosti, dok čekamo glasanje:

- Najčešće bez poena: Norveška i Švajcarska - 4 puta, Jugoslavija 1964. godine

- Na drugom mestu bila je najčešće Velika Britanija - 15 puta

- Na trećem mestu bila je najčešće Francuska - 7 puta

- Broj pobeda žena - 34 (prva pobednica Lys Assia 1956. u Luganu)

- Broj pobeda muškaraca - 6 (prvi pobednik Andre Claveau 1958. u Hilversumu)

- Broj pobeda grupa ili dueta - 15 (prva pobedila grupa ABBA 1974. godine u Brightonu)

- Najviše osvojenih poena imali su: Marija Šerifović 2007 - 298, Lordi 2006 - 292, Ruslana 2004 - 280

- Najviše pobeda imale su pesme koje su po redosledu nastupa bile poslednje - 6 puta ('60, '70, '77, '82, '83, '89)

- Pesme koje su po redosledu izvođenja bile prve pobedile su 3 puta ('75, '76, '84)

- Nikada nisu pobedile pesme koje su po redosledu izvođenja bile na mestu br. 2, 7, 16, 21, 23, 25, 26.

Posle dva spektakularna polufinala, napokon smo dobili sve finaliste. Danas je bila generana proba, i pojavili su se neki novi favoriti. Najviše ovacija, iz meni neobjašnjivih razloga, dobila je predstavnica Portugala. Doduše neverovatno je simpatična. Čini mi se da će glavna bitka ipak da se vodi u trouglu Ukrajina - Švedska - Jermenija. Najviše šansi ipak ima Ukrajina. Sve je moguće, razna iznenađenja i obrti.

Island je bio odličan, i imaju pesmu koja je stvorena za diskoteke, a ni poruka teksta nije za zanemarivanje. Englesku sam gledao prvi put danas, i vrlo mi se to dopada, onako retro. Samo se bojim da će velika četvorka (Nemačka, Engleska, Francuska i Španija) da se bore oko poslednjih mesta. Španci su danas bili veoma nezadovoljni i protestovali su jer je njihova razglednica napisana na katalonskom, a ne na španskom. To baš liči na srbe. Stvarno je veliki problem naći nekoga ko govori španski u Beogradu, samo ne znam šta radi onoliki kulturni centar Servantes u centru grada. Njih se niko nije setio.

Svako ko je imao priliku da vidi Mikelandjelovog Davida verovatno nije mogao da se otme utisku da je ovo umetnicko delo nastalo od ogromnog komada kamena. Oni malo mastovitiji su isli malo dalje ... David se skrivao u toj steni, a Mikelandjelo ga je samo "izvukao" odatle.

 Bimhuis - najpoznatija koncertna dvorana jazz i eksperimentalne muzike u Holandiji.