Једног лета, средином деведесетих, када су јаја на пијаци у мом родном граду коштала колико и сада, али месечна плата била довољна за само десет комада, дође мој друг Јова у родни крај, да са својима проведе прву слободну седмицу коју је добио од газде у Данској, Шведској... Или Финској?

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama.

Rani septembar me uvek podseti na kamenčiće i pesak koji su se s plaža, potpuno neočekivano, zajedno sa nama decom redovno selili na kontinent, tako što su prethodno neopaženo odšetali do dna džepova naših letnjih pantalona, grčeviteo se boreći da tamo i prezime;

na naše bake koje su, dolazeći nam u posete, u septembru uvek donosile pregršt raznog mirisnog

Pre nego što par desetina nas podeli Nobelovu nagradu za mir povrh ekskvizitne geo-političke analize, i nadasve kreativnih rešenja za planetu Zemlju, i šire, ovde na Blogu B92, Penzin Magazin nas podseća da je danas "Svetski dan siromaštva - Apsolutno siromaštvo pogađa 628.000 Srba" (italic, bold, i mnogo veći font) (International Day for the Eradication of Poverty, pa bi, možda, i kod nas trebalo ubaciti reč "iskoreniti" u naziv, iako se razumemo, naši smo (ovo mi je iskreno veselo, tj ne šalim se na račun Emsiemsija, ali ću ga jednog dana ipak pitati zašto mu je em na kvadrat).

 

Iako (i ova reč je potrebna da bi uz pomoć refleksije sekla preko naše svakodnevne važnosti, žurbe i površno-neinteligentnog, prigušenointeligentnog u politički korektnijem maniru, challenged, shvatanja prostor-vremena u kom smo se zadesili) je osnivač, co-osnivač, ili diskretan, ozbiljan, dobronameran i pametan promoter ovog magazina, tj iako je on još mlad i fiziološki, očigledno, tj nisam ga upoznao uživo, al šišti mu testosteron na sve pore i rupice, reklo bi se po gvozdenom pogledu i ko strela držanju na fotkama po Internet prostorima, i iako je on B92 bloger i autor, a ovaj blog je poznat po višim, supra-tematskim nivoima svesti i ekpertize, dok je Penzin za starije ljude, iako su se ovi "iako" sjatili u ovoj mojoj maloj rečenici, od Penzina se može svašta naučiti.

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

( дневнички запис )

ево ме, свако јутро, на обронцима горостасног Рудника у моравичком округу, к'о некад давно умојем сремачком окружењу, буди живина и баш ми годи живчаном склопу, могу вам ка'сти, док поглед по дворишту станишта ми тренутног по којем овце пасу .... храни духовну незаситост

случајем, као што то почесто

 

Važi priča je da je Beograd prljav grad i to veoma zaprljan. Na ulicama, trgovima, parkovima, u haustorima zgrada, posvuda je đubre, kese, pikavci, hartije raznih boja i formata, izmeti kućnih ljubimaca ali ima i starih građanima nepotrebnih stvari, nameštaj, crkli aparati i svašta još. Okolo grada, uz saobraćajnice divlje deponije veoma raznovrsnog otpada, građevinskog, poljoprivrednog i rečeno pojednostavljeno svega što više građanima i preduzetnicima nije potrebno te se toga ratosiljaju ostavljajući bilo gde pa to čini da prilazeći Beogradu biva jedan sasvim posebna ugođaj za ljubitelje neobičnosti.