Početkom rujna meseca 1941. u Zagreb stiže dr Jozef Ekhart, predstavnik TOBIS filma, austrijske ispostave najveće nemačke filmske kuće Reichsfilmkammer, čiji su čelnici polagali račune Gebelsu lično. TOBIS film je kao filmska kompanija, pod različitim imenima, postojala sve do 1985. godine, dok je Reichsfilmkammer prestao da postoji po završetku Drugog svetskog rata. Svrha ove posete bila je priprema

Piše: Uroš Milovanović 

Postepeno otvaranje arhiva nacionalne diskografske kuće otkriva sve njene prednosti i nedostatke. Ustanovljeno je da mnogi materijali nisu uopšte sačuvani, tako da su diskografije mnogih eminentnih izvođača poprilično okrnjene. No, i pored toga PGP RTS se odlučuje za izuzetno pozitivan potez, sporadično objavljujući u proteklih par godina svojevrsne antologije velikih imena domaće pop i rok scene (Bisera Veletanlić, Olivera Katarina, Slađana Milošević, Korni grupa, Bebi Dol…). U svakoj od do sada objavljenih nalazi se pregršt zaboravljenih bisera, pesama koje su obeležile razvojni put umetnika ali i zemlje koja je nekada postojala. Duh prošlih vremena i razvoj pop muzike u SFRJ neizbežno budi nostalgična osećanja i, sasvim prirodno, generacijama koje su kasnije došle pruža osnovno edukativno štivo koje je, u svetlu ponovnog raspada medijske muzičke slike, apsolutno neophodno.

ไทยสองพันเก้า  .u....

***

สอง separea เพิ่มเติม, ช็อกโกแลตยังคง นั่ง กับแต่งตัววางรอบ ตูด. ที่มันได้มีสีชมพูกางเกง. ไม่ฉัน ยืน แช่แข็ง ดู. มากับพนักงานเสิร์ฟเครื่องดื่ม. ดื่ม พวกเขา. วิดีโอที่ฉันช็อคโกแลตสูงขึ้น.

Jedna prica za laku noc svim nasim klincima 

Jednog majskog jutra visoko na nebu letela su dva oblaka. Okupani sunčevim zracima lagano su klizili nebom, jedan putujući sa severa, a drugi sa juga.

Severni oblak je bio veliki, siv i namrgođeni deka, koji je od težine kišnih kapi sporo jezdio svojom stranom neba, potpuno sam. Drugi oblaci su ga se plašili, a kružila je priča da su ga zvezde jedne noći videle kako je uz tresak i munje pojeo par oblačića koji su se usudili da mu priđu. Kada bi zagrmeo,

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i  majušnih radnji punih svega i svačega.  Raj je i za poklonike proizvoda od kože i keramike, nakita..  Postoje i u Tunisu radnje sa fiksinim cenama, što u praksi znači sa najvećim mogućim cenama koje su naravno podložne pregovorima u zavisnosti od toga koliko čega kupite. Radnje se nalaze po hotelima i te su naravno najskuplje, na šetalištima oko hotela i u sukovima unutar medina. U jednoj radnji

Slikajući samu sebe kakva će tek biti, Olja je demonstrirala ne samo svoju vizuelnu fantaziju i svoju estetičnu prekogniciju, no i vlastitu moć da se razvoj ćelija, rast njenog sopstvenog tkiva, njeno privatno, fizičko lice u tolikoj meri podredi unutrašnjem diktatu i ambicijama njene prevelike duhovnosti.

Ako do sada niste, sada je prava prilika da pogledate kultni film Pitera Džeksona "Meet the Feebles" (1989). Teško je opisati ovaj film osim kao "Mapeti na kokainu".

Ljudi koji se bave umetnošću ne mogu drugačije,

to je jače od njih...

I znaju da je to zrno talenta samo mogućnost,

znaju da moraju mnogo da uče,

da rade, da ulažu u sebe. I u ono čime se bave.

Da bi njihovo stvaralaštvo bilo prepoznato

kao autentično i originalno

trebalo bi da odslikava duh vremena u kome je nastalo,

da u nama, koji uživamo u njihovoj umetnosti,

probude onaj neuhvatljivi osećaj prepoznavanja

slike sveta koja već postoji negde unutra...

nekad u glavi, a ponekad i u srcu...

Ide mi se na more. Pa verovatno odatle inspiracija i za ovaj blog.

"Zaraziti nekog čekanjem
to je najsigurniji način vladanja nad njim,
to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim zauvek,
i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora
i jača od najjačih bukagija,
jer se, sa mnogo sreće i veštine ,
iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi ,
ali te obmane - nikad ni doveka.

Sve što jeste i što