E zemljo Srbijo!  Hoćemo u Evropu a ne možemo da napravimo ni pristojnu bioskopsku salu. Evo na sajtu www.filmski.net čitam vest da se uskoro u Zadru otvara multipleks Cinestar (pored onoga u Zagrebu i Rijeci) koji će imati šest sala (skoro 1000 sedišta), "wall to wall" platna, Dolby Digital Ex i DTS, i 3D tehnologiju.

A šta mi imamo? Gomilu u bescenje rasprodatih sala "koznakome", par preuređenih štala, dve kongresne dvorane, nešto nazovi lažni mutipleks, i jedan jedini pristojan bioskop na Banovom brdu - Roda.

Odmah da kažem da tom čoveku koji drži Rodu treba podići spomenik. Bez obzira na to što živim u Višnjičkoj banji, meni nije teško da odem autobusom 23 na Banovo brdo da bih uživao u filmu. Pre toga besplatno rezervišem kartu, dođem malo ranije, popijem toplu čokoladu i odgledam film u više nego pristojnim uslovima.

                  O Jehova, Ti stvori prve od nas po obličju svojemu, muško i žensko stvori ih i reče im: rađajte se i množite se i napunite zemlju.

                  Slušajući Tvoj glas u plemenu mome Avraam rodi Isaka, a ovaj sebi rodi sina Jakova, Jakov rodi Judu i braću njegovu, Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom, a Fares rodi Esrema, Esrem Arama, Aram Aminadava, njemu se rodi sin Naason, a ovome Salomon, Salomon rodi Vooza, Vooz Ovida s Rutom, Ovid rodi Jeseja, Jesej Davida cara i tako sve do Jakova, oca mojega, koji rodi mene Josifa.

 

Od 23. aprila, svetskog Dana knjige, ovogodišnja prestonica knjige i autorskih prava je postala – Ljubljana. Iskreno verujući da Dan knjige mora da traje mnogo duže od jednog dana, ovaj blog, kao moj duboki naklon, posvećujem onome na koga prvo pomislim kada se kaže »knjiga«, velikom Majstoru priče i Umetniku života, piscu kome je ova godina širom sveta posvećena, jer se tokom nje slavi 150 godina od njegovog rođenja – Antonu Pavloviču Čehovu.

 

 

 

Pre nekih mesec i po dana bio sam na otvaranju samostalne izložbe jedne moje koleginice u Blok Gallery u Bloku 45, palo čestitanje, fotkanje, otvaranje... izađem ispred Galerije da zapalim, Vlada mi donese stolicu. Sedim, pušim, ispred mene Đole, Dorđe Arnaut, vajar,

Zamislite da se tehnologija razvila u alternativnom smeru i da još uvek koristi paru kao izvor energije. Stavite na gomilu raznorazne ventile, prekidače, zupčanike i druge mehaničke drangulije koje su skrajnute početkom dvadesetog veka i naterajte ih da rade. Dobićete ljupkog, otkačenog i hipermodernog Frankenštajna, vizuelno estetizovanog po svim pravilima ispadanja iz vremenskog uvrnuća.

 

 

(Ma treba mu zabraniti da ...piše)

Ne,.nisu mi lomili bagrenje sam sam ih polomio,

tu sam je ljubio...˝bosonogu i otetu od sna˝

Noć kao ova, bar liči, zašto od tada sve noći liče jedna na drugu?

Eh, ko će znati..i sneg..,lagano, čini se kao da bi mogao da uhvatim sve pahulje što lebde,kao da pronose neki glas sa obale boja i ne padaju ..već nekako ostaju u vazduhu i kao da čekaju... hvataš jednu po jednu i tako do..... ma, kome je to još važno...

...... "Hej, mali, imaš smešan crveni

Ponekad, posle napornog dana, kada kuća utone u san, sednem ispred televizora (sa obaveznom casom u ruci) i prebacujem TV kanale nasumice. Uglavnom se ta aktivnost zavrsi kada se casa ispije do dna, i kada se na kraju i ja pokupim i odem da sanjam neki bolji svet... Medjutim, ponekad u tom freneticnom menjanju frekvencija koje satelit sprovodi do prostora u kome bih trebao da imam svoj mir, naletim na neki od filmova koji obavezno, neizostavno, i po stopostotnom pravilu ostanem da odgledam do kraja, ma gde se u datom trenutku u gledanje ukljucio, i ma koliko sati pokazivao moj designer