2020-05-17 11:02:33

Pesnik

FINAL ROUND ART RSS / 17.05.2020. u 12:02

U ovoj ulici živeo je „Pesnik“

što je jedno jutro platio čoveku da pokosi vaše dvorište

poneo je đubre i špriceve do obližnjih kontejnera

ašovom povadio korov

izgrabuljao

posadio divlju nanu i lavandu

 

Ovde je živeo „Čovek“ koji je starijima od 65 godina

izneo šut kako ne bi izlomili noge

Očistio staze za šetanje

kanale za odvod kišnice i mokraće

 
2020-05-03 11:09:54

Sofia's fried chicken

FINAL ROUND ART RSS / 03.05.2020. u 12:09

Sofija je pojela ostatke jučerašnjeg ručka, koji se sastojao od dva parčeta pohovane piletine i ćuspajza od šargarepe, što me je jako razljutilo.

Uhvatio sam sebe kako pušim dva džointa zaredom, držeći se čvrsto za metalnu rešetkastu ogradu mog dvorišta, pogleda prikovanog u daljinu, gde je neki crni džip jurnuo kaldrmom ostavivši za sobom gusti oblak prašine.

Pošla je za mnom čim sam joj u besu rekao da moram da se smirim i izađem, inače ću eksplodirati i to neće doneti ništa dobro ni meni ni njoj.

Bio je četrnaesti dan otkako je došla u

 
 
2020-04-24 14:30:04

Tridesetog svakog meseca

FINAL ROUND ART RSS / 24.04.2020. u 15:30

 

pretposlednjeg dana u mesecu poslednja novčanica

milo što spava u prljavom džepu praznom

sneva li kase zvuk

i toplu ruku kasirke

spokojna?

 

Sve kasni

I ljubav i sloboda kretanja, minuti i sati i dok god je tako grubi prsti

Pomaziće je

mozda

protrljati za sreću

ona mozda nastaviće da sni

meškoljiće se

kibicovati

nerasanjena kraj ključeva

telefona

upamučena kao prsten u kutiji

ona od dvesta dinara

koje se ništa ne tiče

dok

 

Mozda je ovo bas trenutak da prodjemo unazad tunelima kroz vreme i dodjemo u Beograd, nas divni Beograd za vrene Drugog svetskog rata. 

 Moj tata je tada bio beba, pricao mi je da je spavao u decijim kolicima, nije bio organizovan krevet. Ostave ga tako ponekad mama i tata i odu u pozoriste. On mirno spava, sem sto je jednom ispao iz kolica, i nikom nista. Sam kaze kako to sad sve zvuci kao horor film za danasnje roditelje. Kolica napravljena od drveta, polukruzna, kupjena negde u gradu, mozda Robna kuca na kraju Knez Mihajlove, kasnije se zvala Nama.

Njegova mama, a moja

 
2020-03-31 18:49:05

Pomirenje

selica_nena RSS / 31.03.2020. u 19:49

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

 
2020-03-26 00:01:09

Strepim

selica_nena RSS / 26.03.2020. u 01:01

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste

 
2020-03-20 10:08:03

Izolacija

natasa_tasic_10 RSS / 20.03.2020. u 11:08

 

 file-20200103-11891-1xpk21q.jpg?ixlib=rb-1.1.0&rect=2%2C5%2C919%2C464&q=45&auto=format&w=496&fit=clip

Juče sam pričala sa drugom koji je lekar, i reče mi jednu stvar o kojoj razmišljam danima vezanoj za izolacije, #ostanikodkuce i svim preporukama koje su date, a tiče se starijih ljudi i onih koji imaju neku hroničnu ili imunološku

 
2020-03-20 07:04:01

... a događa se ...

Đorđe Bobić RSS / 20.03.2020. u 08:04

 
2020-03-05 16:37:07

Omaž jednom dođošu

zilikaka RSS / 05.03.2020. u 17:37

 

normal_Morus20alba20Pendula20jpg.jpg

Pojavio se početkom devedesetih, u vreme svog onog haosa i beznađa.

U suterenu obližnje škole otvorio je privatnu zubarsku ordinaciju, jednu od prvih (javnih) u gradu.

Kako je uspeo da dobije taj prostor, ne znam, ali meni prenamena nije prijala jer je nešto ranije tu održavao probe jedan od lokalnih horova.

Novi komšija je imao običaj da leti drži otvorene i prozore i vrata, bez zavesa, te si lepo mogao da vidiš nekog razjapljenog mučenika u stolici. Posebno mi je  išlo na živce  što je bio i prilično bučan. Čovek je mnogo voleo guslare i imao je potrebu da to podeli sa svima okolo. Vazda si u prolazu mogao da čuješ nešto iz junačkog opusa.

 

Arhiva