Zoran Đinđić nije bio popularan čovek. Nije bio neko ko pleni prost svet. Nije bio harizmatični vođa. Nije bio šarmer i kozer. Nije bio autoritet onima kojima je autoritet potreban u nedostatku sopstvenog.

Bio je povučeni cinik, introspektivni analitičar, zanesenjak fanatično fokusiran na politiku.

Barem je bio takav kad sam ga ja upoznao.

Potom je uložio veliku energiju ne bi li se promenio. Zato je i prezirao sve one koji ne rade dovoljno da bi promenili sebe. Mislio je da se Srbija može promeniti jedino kad svako od nas učini ono što je uradio on.

Protesti su opozicija režimu. Svako neslaganje sa radom režima jeste opozicija režimu. Ovih dana imamo proteste, prvo jednokratne studentske, a sada šire, građanske proteste, višednevne, i to ne samo u prestonici, nego i u još nekoliko većih gradova. Šta u tom smislu najviše odgovara režimu? Najviše mu odgovara da protesti ostanu samo energija. Dakle energija koja je tu s razlogom (delom je i režim toga svestan), ali energija koja sa aspekta režima treba da bude neartikulisana, kako bi se istrošila u raznim pravcima, faktički u prazno.

Pre dva dana, tačnije u Četvrtak, delegirana sam u ime Odbora da odem u Ambasadu Francuske i da prisustvujem okruglom stolu povodom "Prevencije seksualne eksploatacije i prostitucije u Srbiji". Bili su pripadnici vlasti, opozicije, NVO sektora, ambasade. Eto i ja operska  umetnica , dugogodišnja aktivistkinja, i profesor neko ko se davno još 2000 tih susreo sa decom ulice, radio sa njima i slušao najteže moguće priče. Neke od njih ste čitali.

Gost autor:
AnaWithAFamily-
NameTooHard-
ToPronounce

Priznajem, imala sam neke druge planove. Trebalo je da idem na kongres Britanskog udruženja endokrinologa i moja prezentacija je trebalo da bude baš tog dana. Međutim, dok sam gledala Jack Bauera kako spasava svet, pukao mi je vodenjak. Ali, ništa od kontrakcija. Pozvala sam babicu i ona mi je rekla

.

Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"

Rat u Bosni je počeo 6. aprila 1992. a završio se Dejtonom, novembra 1995.
Krvav i brutalan kakvi su svi ratovi.
Preko 100. 000 muškaraca, žena i dece je stradalo, izbeglih i u emigraciji neznano velik broj, uništena, poharana i popaljena zemlja koja pokušava da stane na noge.
Rane u srcima i duši preživelih, duboke.
Danas na kraju 2008. kada živimo u nekim zemljama, tuđim, svojim ili «svojim» u kojim političari i dalje dele, mere i broje prošlost zbog kojih mi ne možemo da živimo sadašnjost a naša deca budućnost, javila se ideja da se pokrene humanitarna