Ušli smo sa regularno kupljenim kartama na jučerašnju premijeru nagrađivanog filma „Milk" u prepunoj Velikoj dvorani Sava centra, koja je u za tu priliku primila preko 3000 ljudi. Tokom standardnog komešanja koje prethodi svakom početku projekcije, prišli smo prvim redovima i stali sa strane sa vrlo jednostavnim planom, koji je smišljen samo nešto više od desetak minuta pre ulaska u salu. Obezbeđenje nas je uočilo iz daljine i držalo nas na oku. U pitanju je gala događaj bez premca, ispred Sava centra su parkirani skupi automobili i minibusi sa policijom, a u publici su primećene mnoge VIP ličnosti: ministri, šefovi poslaničkih grupa, TV lica... Svetla su zatamnjena, počinju prve scene uzbudljivog filma, a Boris Milićević, predsednik Gej strejt alijanse (GSA), izlazi na binu sa krišom unesenim megafonom. Za njim ide nas dvadesetak, uglavnom prijatelja i aktivista raznih organizacija. Poređali smo se na binu nasuprot publici i projektoru koji nam je išao u oči, bacajući senku na ogromno platno iza nas, a megafon je zakrčao: „Zaustavite projekciju i upalite svetlo"! 3000 ljudi nas je nemo gledalo iz svojih sedišta...

Ustanem ja prekjuče, skuvam kahvu, pripalim si prvi jutarnji cigar duvana, učitam poštu, kad imam šta i da vidim...

 

Pisao Ministar.

Dobro, 'ajde sad, nije baš Ministar, nego sekretarica mu.

Ali, da ne cepidlačimo.

I, dobro, de, nije pisao baš meni nego Uredništvu B92, tražeći moje kontakt podatke.

Ali, da ne cepidlačimo.

Bilo

Trajni i neprestani apeli i vapaji Sanje Ilić, saboraca iz kurira i drugih angažovanih medija i istomišljenika urodili plodom!

Sprečena bezdušna pljačka!

"Tijanin novac u humanitarne svrhe"

Beograd -- Porodica Tijane Ognjanović, koja je preminula ne dočekavši transplataciju srca, saopštila da će novac prikupljen za njeno lečenje biti dat u humanitarne svrhe.

Otac preminule Tijane, Nebojša Ognjanović, rekao je novinarima da je pred Prvim osnovnim sudom formalno-pravno završena procedura koja će omogućiti da se Ognjanovići novca odreknu u humanitarne svrhe.

 

      Beograd je do nedavno bio među vodećim svetskim prestonicama dobrog provoda i zabave, ali taj status mu je uzdrman Odlukom gradske skupštine o zabrani prodaje alkoholnih pića od deset uveče do šest ujutru. Po stupanju odluke na snagu u maju mesecu, to se odrazilo na mnoge koji žive (i cugaju) u njemu, ali i one koji kroz njega prolaze i rado mu se vraćaju. U drugim gradovima i selima diljem Srbije, alkohol se i dalje nesmetano prodaje i noću i danju, a ista prohibicijska odluka u Novom Sadu još ranije je proglašena neustavnom i nevažećom. Zašto u prestonici izostaje demokratija tog tipa, i da li je Beograd postao prohibicioni logor?

Ovaj put ću na mom blogu ugostiti blogere uros_vozdovac i Gorana Rakića koji žele da pokrenu akciju na temu položaja slobodnog softvera u Srbiji.

 A sada "dajem reč" gostima.

Dragi prijatelji,

Ubuntu zajednica Srbije u svetlu skorašnje Anti-pirat akcije i korišćenja nelegalnog softvera u Srbiji, kao zvanična lokalna zajednica ljubitelja i korisnika Ubuntu GNU Linuksa, za akciju i njene ciljeve ima samo reči hvale. Smatramo da je borba protiv piraterije i legalizacija softvera kao njeno ishodište jedini ozbiljan put kojim ozbiljna država i njeni organi moraju da idu.

 

 

 

Baš na dan kad je udario zemljotres, Japan je organizacijama paraplegičara u Banatu i Sremu kao i Centru za socijalni rad Paraćina donirao 77 493 €. 

A pre toga (navodim Guglovim redom):

- 124 770 € komunalnim preduzećima iz Sokobanje i Vlasotinca;

- 31 771 € Osnovnoj školi Bratstvo u Novom Pazaru;

- 5,8 miliona € za rano otkrivanje raka dojke;

- 58 500 € Javnom preduzeću "Put" iz Krupnja za

 

Da, počelo je. Ma koliko neko cinično ili sarkastično komentarisao broj protestanata na Trgu Nikole Pašića, gde je 15. oktobra 2011. Beograd spasao svoj obraz i buntovni duh pridružujući se svetskom pokretu otpora pohlepi, počelo je.

Jedna od najburnije pozdravljenih govornica, gošća iz Švedske, rekla je suštinsku stvar: novi, slobodni poredak za koji se borimo neće biti piramida moći, već društvena mreža.

Današnji dan mi je bio isplaniran bar dva meseca unapred: trebalo je da moderiram jednu panel diskusiju na konferenciji posvećenoj ljudskim pravima LGBT osoba. Na ovaj događaj, u organizaciji Labrisa, u Beograd je došlo stotinu aktivista, aktivistkinja i progresivnih političarki i političara iz raznih krajeva Evrope. Bilo mi je drago što ljudi sa kojima sam razgovarao nisu štedeli lepe reči za dobrodošlicu u našem gradu.

Međutim, kada sam jutros stigao u konferencijsku salu, zatekla me je stravična vest: onaj gost iz Nemačke, koji je juče hvalio gostoljubivost Beograđana, nalazi se u kritičnom stanju nakon teške operacije. Sinoć mu je grupa nasilnika razbila glavu u centru Beograda, uz povike: "Nećemo strance ovde".

 

Mama-Kengurica u epizodi: INDUKCIJA

Za premijerno prikazivanje na ultrazvuku, sin nam se odlučio za ležeći položaj, s obe ruke pod glavom. Majkin Crnogorac, već tada je znao kako se ima živeti! Tom prvom nadimku ostao je dosledan sve do kraja: na pamet mu nije padalo da išta požuruje, već je kucanje na vrata ovog sveta započeo tek pola sata nakon isteka

proba, proba, šes', šes'...