Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike

Svratište za seksualne radnice je sigurno mesto na koje mogu da se obrate devojke koje se bave seksualnim radom.

„Dođem, okupam se, osušim kosu, očešljam se, doteram se, malo pričam sa devojkama... Dolazim po dva-tri puta na dan."

Na ovom mestu ih ne gledaju popreko zbog onoga čima se bave. Ne osuđuju ih niti ih ubeđuju da to prestanu da rade. Prostituciju prihvataju kao postojeće stanje u društvu, a jedini cilj im je da smanje štetu. Šteta koja može da nastane po pojedinca i po zajednicu jeste da se inficiraju polno prenosivim bolestima, one same, ali i mušterije sa kojima imaju seksualne odnose.

-„Misliš li da je to jedini način na koji možeš da zaradiš?"
-„Pa, nije jedini, ali ja nisam školovana. Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila."

Privatna kuća od pedesetak kvadrata - trenutno je jedino mesto tog tipa u celoj Srbiji.

Beše to 20. aprila 2004. godine.

Polu-luda od brige, od straha, plačući, ridajući i jecajući, s krastama po licu i telu od ovčijih boginja koje su polako prolazile, pojavila sam se u Domu zdravlja "Novi Beograd" u bloku 44 s Tata-Kengurom, podjednako isprepadanim i paralizovanim od straha, noseći naše 25 dana stare Oči Plave, našeg sina kome je upravo izašao prvi plik. Više nije bilo sumnje. Prenela

Povela se kod bocvene zanimljiva rasprava o progresu i regresu društava, pa sam mislio da će vam biti zanimljiva pričica o Zheng Heu (bar onako kako ju je ispričao Niall Ferguson u jednoj od svojih knjižica).

Elem, kao što svi znaju, Kina je dominirala svetskim razvojem, tj ekonomijom većim delom proteklih 25 vekova. Kinezi su izmislili mnoga tehnološka čuda za koja su nama, na Zapadu, bili potrebni vekovi pa, boga mi, i čitavi milenijumi. Na primer, kad je merenje vremena u pitanju, iako nije izvesno da li su vodeni sat smislili Egipćani, Vavilonci ili Kinezi, sa priličnom

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.

Da pokusamo da zamislimo da je neka poznata javna licnost iz Srbije, recimo novinar, napise nesto ovako o Sarajevu: 

A grad je sređen i dotjeran, ne može se reći. Al čim malo čačneš, obratiš pažnju na ljude koji sjede na klupama pored Miljacke shvatiš da je spolja gladac a unutra teški jadac. Ljudi čudnih fizionomija i neartikulisanog jezika jedu nešto na tim klupama.................U takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti. Noge će biti sve kraće, a pogledi sve tuplji........