Pre nego što par desetina nas podeli Nobelovu nagradu za mir povrh ekskvizitne geo-političke analize, i nadasve kreativnih rešenja za planetu Zemlju, i šire, ovde na Blogu B92, Penzin Magazin nas podseća da je danas "Svetski dan siromaštva - Apsolutno siromaštvo pogađa 628.000 Srba" (italic, bold, i mnogo veći font) (International Day for the Eradication of Poverty, pa bi, možda, i kod nas trebalo ubaciti reč "iskoreniti" u naziv, iako se razumemo, naši smo (ovo mi je iskreno veselo, tj ne šalim se na račun Emsiemsija, ali ću ga jednog dana ipak pitati zašto mu je em na kvadrat).

Iako (i ova reč je potrebna da bi uz pomoć refleksije sekla preko naše svakodnevne važnosti, žurbe i površno-neinteligentnog, prigušenointeligentnog u politički korektnijem maniru, challenged, shvatanja prostor-vremena u kom smo se zadesili) je osnivač, co-osnivač, ili diskretan, ozbiljan, dobronameran i pametan promoter ovog magazina, tj iako je on još mlad i fiziološki, očigledno, tj nisam ga upoznao uživo, al šišti mu testosteron na sve pore i rupice, reklo bi se po gvozdenom pogledu i ko strela držanju na fotkama po Internet prostorima, i iako je on B92 bloger i autor, a ovaj blog je poznat po višim, supra-tematskim nivoima svesti i ekpertize, dok je Penzin za starije ljude, iako su se ovi "iako" sjatili u ovoj mojoj maloj rečenici, od Penzina se može svašta naučiti.

Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

Neverovatno, nikakvih reakcija na Blogu na Sporazum i našu svetlu perspektivu, pa moram ja da uskliknem (više puta):

Živeo Boris Tadić!

Živeo Borko Stefanović!

Živela Edita Tahiri!

Živeo Vilijam Berns!

Živela Angela Merkel!

Živela Hilari Klinton!

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

Klintonova je rekla da je Kosovo nezavisna država i da se granice u Evropi neće menjati, ali da se može mnogo toga promeniti kad je u pitanju poboljšanje života građana.

Nije sporno da je ustavno uređenje BiH  po Dejtonu više bilo u funkciji trenutnog prekida rata nego koliko ćeto biti   funkcionalno rešenje za tako stvorenu državu.Još tada su ljudi vedra duha rekli onu poznatu izreku «..beš rešenje koje ništa ne rešava”

Realnost  BiH je što je sada u svakom pogledu u gorem položaju nego pre 20 godina, realnost koja nikome nije potaman . Realnost je i Republika Srpska kao entitet u BiH koja je  nastala kao i onaj  drugi entitet.

Opravdano se postavlja pitanje ima li BiH budućnost ili je država bez budućnosti, jer da se uredi ne ide, da se rasturi ni to ne ide, a status quo ne daje nikakve rezultate.

Danas je Dodik kao novi predsednik RS formulisao svoju politiku u nekih desetak ključnih stavova:

1.- poručio da je njegov cilj jaka, stabilna, demokratska i prosperitetna RS sa nadležnostima koje su joj date Dejtonskim sporazumom i suverenitetom koji je unela u državnu zajednicu BiH.
2.- "Ja sam za moguću BiH, a ona je moguća samo sa RS i nadležnostima koje su joj potvrđene Dejtonskim sporazumom

3.- .da oni koji sanjaju unitarnu BiH, ili koji se nadaju da će pod plaštom evropskih integracija razvlastiti RS,treba da znaju da nikada i ni pod kojim uslovima nećemo odustati od svoje autonomije, ni po cenu ulaska u Evropsku uniju

4.-  da će kao predsednik RS poštovati pravo građana da se o evroatlantskim integracijama izjasne na referendumu.

5.- da je i protiv toga da RS i Federacija BiH plaćaju neefikasnu i nepotrebnu administraciju

Моја драга колегиница из једног, такође мањинског српског листа у суседној земљи, пожелела је да јој писаним путем одговорим на неколико питања. На њеној листи нашла су се и два за која би се одговори, можда, могли наслутити из неких ранијих написа у овој рубрици. Заправо, сигуран сам да она већ зна шта бих могао да јој одговорим, јер рад у сваком мањинском медију носи исте недоумице, главобоље и замке. И она и ја, иако на различитим географским ширинама, једемо исти хлеб.

          Početkom rujna meseca 1941. u Zagreb stiže dr Jozef Ekhart, predstavnik TOBIS filma, austrijske ispostave najveće nemačke filmske kuće Reichsfilmkammer, čiji su čelnici polagali račune Gebelsu lično. TOBIS film je kao filmska kompanija, pod različitim imenima, postojala sve do 1985. godine, dok je Reichsfilmkammer prestao da postoji po završetku Drugog svetskog rata. Svrha ove posete bila je priprema

Nesumnjivo da nas spaja vrlo brzo sa nekim ako delimo istu ljubav prema nekoj vrsti muzike, filma, knjizevnosti, u novije vreme cak i hrane.
Ipak, postoji nesto drugo sto smo mozda ismevali nekada davno jer je u nekadasnjoj Jugoslaviji bilo cesto medju ljudima koji su dosli u Beograd iz neke daljine. Ono kada dva nepoznata coveka poticu skoro pa iz istog zaseoka i nadju se u gradu na istom poslu.
Danas gledam na to nekako drugacije jer sam uhvatila samu sebe u pronalazenjima  bliskosti sa ljudima koji su hodili nekim stazama mog detinjstva.
Jedno je podsecanje sa