Prijatelji iz zemalja koje su u dguom nizu genocida, ratnih zločina i masakriranja civilnog stanovništva u desetinama država sveta izvršile i brojne genocide, našli su vremena da u jeku genocida u Gazi u kome su direktni sačesnici i pomagači - Srbiji i njenim građanimja malom, prikladnom lekcijom iz novije istorije čestitaju današnji zajednički jubilej.  

- da li si nekad nekog ubio?

One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu, ono je krivo za noć koju širi, Ova duša je puna mraka a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.

Kako sveže, savremeno i istinito zvuče ove reči a napisao/izrekao ih je kroz usta Šarl Fransoa Bjenveni Mirijela, Biskupa u Dinju u romanu Jadnici još 1862 godine, Viktor Igo.

Cirkus odlazi iz grada a ja da glumim klovna, ma jedite bre govna… pisalo je na zidu koji je prvo prekrečen, pa srušen, nedugo zatim raznesen, ciglu po ciglu, pretvoren u prah (i pepeo) i počišćen sa lica zemlje/ulice tako da je ostala samo prazna poljana. Ovo mesto, ova poljana, uvek je bila prekrivena šatorom, skrojenim od tako masivnog materijala da je bilo dana kada ne da nisu dopirale impresije iz spoljašnje sredine nego se ni Sunce nije uspevalo probiti. Probisveti jebeni. Cirkus uistinu nije otišao iz grada, ali svake godine, budite sigurni jedan grad će otići van neprozirne, kataraktične zavese spuštene na ovo pusto mesto. Sočivo kroz koje se prelama pogled na cirkus degenerativno propada. Istina je da čak i kada se ode malo ko zaista i napusti ovo mesto. Senka šatora nadvija se nad glavom ma gde glava bila.

Na žalostan način vođenja politike u malim balkanskim državicama, gde se hoće profitirati na nacionalnim i međudržavnim sukobima i parničenju sa susjedima, podsetila nas je nanovo kontratužba Srbije protiv Hrvatske za genocid.

Hrvatska tužba protiv Srbije koja je podneta pre 11 godina je besmislena i refleks je politike koju su vodili već davno upokojeni diktatori Franjo Tuđman i Slobodan Milošević.Ona je besmislena činjenično, pravno i istorijski.  Današnje hrvatsko vođstvo nije skupilo hrabrosti da tu tužbu povuče jer se plaši reakcije javnosti koja je prezasićena

....gube korak sa ex-YU.

Ono što me je pogodilo, je sledeći komentar koji ceo prenosim:

" Imam 20 godina, veliki broj mojih vršnjaka planira da ode odavde zauvek, ja sam jedini koji je verovao da će biti bolje, izgleda da sam davao sebi lažnu nadu, nikad neće biti bolje, mnogo mi je žao ali je ipak tako."

prim. boldovanje je moje.

Ne ulazeći u sadržaj samog "pozorišnog komada" Srpske plate, koji bi se ako bi bio nedatumiran mogao strpati u bilo koje vreme srpske novije i starije Istorije, Istorije YU (iz 60/70 godina) itd. sve do Osmanlija

Malko se "oladismo", a u poplavi utisaka o poseti potpreCednika, nađoh i ove:

mr. loader opet montira za nas:))

Tišina je...

u kosmosu,

pod zemljom,

pod vodom,

kad si sam,

kad si sam u kući, a čitaš knjigu,

kada utišaš muziku na nulu,

kad pričaju ribe,

kad se dvoje vole,

kad se dvoje mrze,

kada ti mama i tata kažu "ćuti!",

misao,

na groblju,

u pozorištu,

opština u Sloveniji,

nedostatak zvuka,

slovenački elektro duo-bend,

budući film Martina Skorsesea,

Knjiga iz 13 veka, Heldris of Kornval

umetnička

Čudan smo mi svet. Svako misli da se najviše razume u ono što drugi rade, a za politiku i državne poslove svi smo samozvani eksperti i analitičari.Tako se ovih dana mnogo  raspreda o našoj spoljnoj politici , uz pežorativnu interpretaciju poojmova kao što su strateško partnerstvo, stubovi spoljne politike i prioriteti. U spoljnoj politici se radi isključivo o iznalaženju najboljih načina da se ostvare i zaštite nacionalni interesi i to predsednik Tadić upravoi radi, te su kritike na njegov račun neutemeljene, mada ima prostora da se potenciraju odnosi sa susedima. Naravno, lepo je imati dobre odnose sa svima , ali je mnogo loše ne imati sa susedima.

Ne ulazeći u medijske promocije pa i glorifikaciju postignutog, način prezentacije prioriteta, stubova i strateškog partnersva i mešanja pojmova za domaće potrebe, nesporno je da  je cilj spoljne politike svake zemlje da ima dobre odnose sa što više država,po mogućnosti da ima sa svima, što bi Kinezi rekli, normalne odnose.Nesporno je da to Srbija radi, mada su ponekad motivi nespretno formulisani jer nije to samo zbog Kosova, već interesa cele države i naroda.