Ime Andersa Högströma, 34. godišnjeg Šveđanina iz idiličnog gradića Karlskrona koji se nalazi na južnoj obali Švedske, koji je optužen kao naručilac krađe istorijske table iz Aušvica na kojoj piše "Arbeit macht frei" , uopšte nije nepoznato švedskoj javnosti. Högström je, naime, slavljen i kao "nacionalna ličnost" kada se odrekao najveće nacističke partije u Švedskoj, NSF. Kao

Radosna vest za sve koji planiraju onlajn život i posle smrti: Aplikacija LivesOn, kreirana za slanje tvitova i nakon umiranja, biće spremna za preuzimanje početkom aprila. U prvoj fazi je besplatna, a funkcioniše tako što istražuje vaše tvitove, "uči i skida" vam obrazac ponašanja na Tviteru, pa onda generiše tvitove koji treba da liče na vaše, jer će ih objavljivati kada umrete.

Na 70.-tu godišnjicu nepostojećeg i ukinutog Dana republike (29. novembar,  SFRJ), zemlje kojoj i ime, samo ime, danas retko ko izgovara, iako je većina nas rođena i odrasla u njoj, na nepostojećem i takođe ukinutom srpskohrvatskom jeziku, na kome smo se školovali i kojim smo govorili, kopiram pismo Dušana Mašića upućeno hajkačima dnevne novine Kurir, pismo koje su probali da zabašure brisanjem, pa sad, hvala bogu i dragome internetu, niče na sve strane: 

Knock, knock... ima li koga?  

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično,

Večeras, u 19. h počinje "tajno" književno veče u Kornetu, Drinčićeva 24, Dorćol (mora se zvoni).Tema je moja knjiga "Srpski domaćin u raljama sexa", o kojoj će govoriti Kosmogina i Boban Stojanović, a do'ću i ja:) Možda dodje i Džouzef, ako mu Kosmogina dozvoli:) A možda dodje i neko od vas, dragi moji prijatelji u blogu.

E, da, kažem "tajno k-veče" jer, brate, ja nisam nikome rekla. Zato i pišem ovaj blog. Pošto će tamo kolo da vode tri blogera s B92, a i o knjizi sam već pisala ovde. Pa da ne pričamo sami sa sobom i Pavlom Ćosićem, ocem od Korneta, izvolte:)

E, da (2.x), dočiće i moja drugarica Dragana Nikoletić, koja je malkice kriva za ovo k-veče.

Baš mi je drago što danas nisu počeli tu vandalsku seču platana duž Bulevara, pa ovih osam mučenika što idu tamo u majčinu, na Bali, da predsedavaju ekološkim skupom, kako iskreno reče ministar, neće moći da se izlanu kako im nema ravnih u lečenju drveća, jerbo oni to, po kratkom postupku, pretesterišu 400, 500 komada, ni panj na panju da ne ostane i to ne nekih smešnih mladica,

Sedim sinoć sa kćerkom i pričamo šta bi valjalo da vidi još u Hamburgu, gde putuje ujutro, na 15 dana, po pozivu nemačkog i holandskog udruženja mladih reditelja. Putuje JAT-ovim avionom, moja super ideja, naravno, jer kad je kupovala kartu bio strajk 4.000 pilota Lufthanse i Germanwings-a, pa ja ko savesni roditelj preporučila

Sta biva kada Gertruda kaze "Da li znas ko sam ja?" nije zesci problem da se otkrije citanjem/gledanjem Hamleta, ali ova autoritarna recenica savrseno pije vodu i istrgnuta iz konteksta. Recju, Sekspir je zakon.

"Da li znas ko sam ja!?"  lupa po usima i kad imas sasvim nehajan odnos prema onima koji bi da se ustolice kao autoriteti, konkretno u mom malom zivotu. Necu sad da kukumavcim

moj odnos prema poeziji sve do jedne godine bio slican mom odnosu prema padobranstvu. dakle, posmatracki, ok, s adrenalinskim uzivanjem voajera koji prati let i prizemljenje. a onda sam se te jedne godine otvorila i ispisala 40 komada, kao cetrdeset razbojnika s alibabom i pecinom pride. slabo sam ih pokazivala, jos manje objavljivala, valjda jednu drugarica pustila kao predgovor svojoj knjizi.

Koprive sam samo dva puta pripremala u životu, prvi put prošle godine u Severnoj Vestfaliji, brala sam ih u rukavicama oko golf terena i posle napravila pire, a ove godine su mi koprive doneli Mina i Goran na povratku s Rajca, gde sam i ja bila, al sam zaboravila da je nabarem, kao i divlju nanu, a bilo je čitavo polje, a sve zato jer sam se zaludela s paraglajdingom i idejom lebdenja nad livadama.