гошћа блога  Ms. Ivana K.

U 5 popodne krenula sam u grad. Tada nema guzve jedino na nebu – sve nize je puno ljudi u svim mogucim oblicima kretanja, racunajuci i pentranje na glavu bliznjima i suznjima. Putevi, trotoari, metro, izmedju promicu bicikli i po koji trotinet sa malom baterijom i motorom, a kad naidje Harley svi se sklone u stranu.

гост аутор, г. Jeremija (исциклусаму . . . priče za isprazna nedeljna popodneva)

  Tog dana smo Marko, Petar i ja diplomirali. Kao što red i običaji nalažu, sa koleginicama i kolegama iz naše nevelike grupe, najkraćim putem i što smo brže mogli, uputili smo se u Postskriptum kafe. Stari barmen, kome niko nije znao ime i koga su generacije studenata, zbog njegovog kitnjastog izražavanja zvali Ciceron, stavlja čaše na šank, a zatim ništa ne pitajući otvora ogromnu bocu dobro rashlađenog šampanjca. U svečanoj tišini

састав на тему : недоречености 

. . . . ипак, живот нису дани који су прошли него догађаји које смо упамтили

Желите ли можда да видите будућност? 

- Ако желите, ето претпоставке да можемо и прошлост променити, указује сугестопеткиња Ирмхилда Лозанов, тек пристигла на Малту у својству разгртача мрене са устајалих схватања овдашњих, и

( дневнички запис )

ево ме, свако јутро, на обронцима горостасног Рудника у моравичком округу, к'о некад давно умојем сремачком окружењу, буди живина и баш ми годи живчаном склопу, могу вам ка'сти, док поглед по дворишту станишта ми тренутног по којем овце пасу .... храни духовну незаситост

случајем, као што то почесто

(тешко онима који писанија узимају за животне приручнике)

удобно заваљеном у библиотечкој бержери, док маестро Гекић посредством цедеа маами облаке сећања из мојих присета клавир етидама Капустина ,

(дневникоми листајући….)

Vaznost obrazovanja i slikarske tehnike za prijateljstva koja traju 

Michael je bio moje slikarsko platno jednim od onih slucajnih ukaza sudbine ili sta vec prolazi pod tim imenom, ali ja to nisam znala. Kako bih i znala, ne posedujem ni kap slikarskog talenta. Sve sto sam na njemu ostavljala su sporadicne mrlje, potpuno nekonceptualne, i apstraktne kao sto sve sto nije figurativno moze da bude apstraktno.

                                                     састав на тему . .  пљачкашку

усних коње лисипове ваљда прозван свакодневним сусретима са малтешким двоколицама које ајче овдашњи по саобраћајем пренапученим друмовима са којих ни ја, то ми

гост аутор г Jeremija 

Kao dečak mislio sam da dnevnike i spomenare vode samo devojčice i slabići. Kasnije mi je i sama pomisao na dnevničke zapise bila odbojna. Stavljati na papir svoja tanana osećanja bilo mi je isto što i defloracija i samoskrnavljenje vlastite duše. Čak i kad bi se izbegla patetika u pisanju, što je đavolski teško, u dnevniku ostaje esencijalni egoizam: uvek JA i samo JA.