Da li ste svi čuli za Kerolinu Sirotanović?

Ne, nije pevačica iz nekog hotela na Ibarskoj, to je keruša koju sam tako nazvala jer niko neće da je usvoji već sedam meseci. Velika, i još raste, oči kao dugmići, a šake kao lopate, koje bi dala jednu po jednu, samo da nikada, nikada, ne mora da ulazi unutra.

Do nas je stigla preko kutije, u koju je bila ostavljena sa još šest svojih braća i sestara, zimus, na ulicu, kako i dolikuje da se ostave psi koji, prema mišljenju njihovih „gospara", nisu zaslužili da žive.

Te večeri je televizija za koju sam u to vreme radila slavila rođendan. Sve je bilo komi fo, mada osenčeno po mom ukusu: mračan novosadski klub „NS time", sa čijeg plafona visi MIG 21, na zidu jugoslovenska ikonografija, relativno dobra muzika, dobra ekipa, besplatna cuga.

Ja se doterala, između suknje i cipela stavila poduže parče nogu (u smislu jako kratke suknje, ne mene dugonoge) i stala na štikle. Čista eksluziva.

Nikako. Ovaj sam naslov stavila samo da vas uvučem u zakasnelu priču o Parizu, hrani i piću, Bob Marliju, štrajkovima i poslu koji je Fond za podršku investicija u Vojvodini išao da obavi.

Sajam hrane i pića SIAL 2010. - Bob Marley.

Pronađi vezu. Pusti mašti na volju. Da ste, recimo, vi naslednici krvi, imena i brenda ove muzičke ikone, šta bi ste radili na sajmu hrane i pića?

Veza

Nije me dugo bilo, imala sam težak period, desilo mi se nešto za šta sam mlada. Napuniću 48 u novembru, i mlada sam da izgubim muža. I niko nije dovoljno mlad i dovoljno išta da gleda nekog svog kako ga razara bolest. To je jedan ponor u koji upadaš, a svi znamo koliko dubok i mračan on ume da bude. Ali, ne želim o ponoru da pričam. Mislim da je ono što nas najviše karakteriše kao osobe, naša sposobnost da iz takvih ponora isplivamo.

Napad je najbolja odbrana, osim ako se braniš od samoga sebe. Za druge ne znam, ali ja se stalno branim od NJE. Neki put uspem, neki put ne, ali računam da pred sve nas povremeno stanu panter, lav i vučica i da moramo da pronađemo u sebi Vergilija koji će nam pokazati put. 

Nas dve, Vlastimira Stanković i Vlasta Ruškuc, delimo dobro i zlo. Jedan mesec ona ima mendžu, drugi mesec ja. Smenjujemo se na žurkama, u svađama, letovanjima, samoposlugama, u redu u ambulantama, na koncertima, društvenim mrežama, u svim životnim pohodima. Neki put smo i zajedno, ako je dobar event

Kapalo je oko dva popodne kada sam pre neki dan sedela sa drugaricom na pauzi za kafu. Posle mesec dana borbe sa vukom Fenrirom, Viking Erik je napokon uspeo da nam vrati sunce i da se tog dana pojavio u Novom Sadu, bio bi lepo nagrađen. Ali, nije, kurvar. Kroz Laze Telečkog nije prošao niti jedan Viking. Bilo je par gej gusara i nesto dečice, ali velikih, dlakavih muškaraca, koji damama vraćaju sunce i bogtepita

Danas je 23. juli, a ja se još ni jednom nisam okupala u Dunavu. To mi je kao da nema leta, kao da Musa ne prolazi sa kolicima za sladoled kroz ulicu, kao da Srbija nema Kosova, i kao sve je kao tako, a ja kao sve to ne znam. Sve neverovatne stvari. Samo bazen Srbina spašava. 

Pretrpani su danas mediji savetima o tome kako se čuva zdravlje i kako se biva lep. Kako da se hranimo zdravo i koje sudove za to da kupimo, šta su E 129, E 102 i E 122, GMO, kako da izbacujemo toksine, kako da vežbamo, kako da iščupamo dlake zauvek, kako da ga osvojimo, zašto da ne gledamo u sunce dok je pomračenje, zašto da ne duvamo, koji usisivači ne vraćaju prašine i grinje, kao da se same francuski izmanikiramo ( ravno odsečeno i pri vrhu prekrečeno), pa kako je sve što stavljamo deci i sebi u gaće kancerogeno, kako da radimo vežbe za vrat dok sedimo ispred kompjutera, kako da se rešimo stresa na poslu...

Ovo sam od moje olujrođene dobila, za Dan žena.

 „Majko, mama, mamice

Slađa si mi od salamice!

Što volim kad se smešiš

Znaj da nikad ne grešiš!

Kada kažem nešto grešno

Tebi je to jako smešno!

Znam da i ti mene voliš,

Čim si htela da me rodiš.

Jao mama, što te volim!

Da me zagrliš ne treba da te molim!"

Ako zenamarimo putovanje započeto Leninom temperaturicom, vijugave užarene automobliske zmije na auto putu, zaustavljene u više navrata iz nepoznatog razloga, pogrešno skretanje u Rijeku i panoramski obilazak iste, dulje traženje i ćaskanje sa meštanima o izlazu za Učku i drugim prijatnim temama, te samog ulaska u Pulu koji nas je koštao dodatnih sat vremena, dve onemoćale bešike i dosta živaca, letovanje u Istri bilo je divno.
Jednogodišnji