Četvrtak je, pa da ne kvarimo naviku... :cvetic:

Nego, da se vratimo osnovnoj priči...
U isto vreme kada su Arnas i Lesing otišli iz Ejaberga, na sasvim drugom kraju Norlanda jačala je moć jednog čoveka poznatog kao Sigvrat Odvratni. Sigvratov otac beše kao i Ejojf, jedan od preživelih boraca kralja Osfifa Pobožnog (Hrišćanina), čija su zlodela bila dobro zapamćena u ovom narodu.

I, da vidimo sta je dalje bilo...

Autor vas, kao i uvek pozdravlja. Još nisam uspela da ga ubedim da se registruje pa da sam odgovara na komentare, al' ajde - pisaću ja.

A, vi, komentarišite - nemojte da se stidite.  

Kju preskoči ogradu, nameravajući da pokuša ponovo. Horg munjevito reagova. Usporenje vremena opet spase vilenjaka. Udarac zadnjih ždrepčevih nogu promaši Kjua za samo nekoliko santimetara i pogodi ogradu boksa. Greda, čitav decimetar debela, puče kao da je neko presekao nožem. Retko se događalo da nešto od tvrdog hrastovog drveta, tako pravilno pukne. Snaga Horgovih nogu stvarno je bila neverovatna. Kju u tom trenutku nije gubio vreme da se divi ždrepčevoj snazi. On je trčao konju uz bok, pokušavajući da se tako, relativno siguran od kopita, vine na njegova leđa. Iskoristio je trenutak kada je konj pokušao da promeni pravac okretanja, i skočio mu je na hrbat. Ždrepčeve zadnje noge poleteše visoko u vazduh i on mu se nađe na vratu. Konj pojuri kao da ga gone demoni, dok mu je Kju, skliznuvši sa leđa, visio na šiji. 

U sred ovog haosa, nekako prija da se pročita lepa vest.

Pogotovo kad je iz sporta i kad je to sport o kome se, inače, kod nas malo zna - Američki fudbal.

Ovaj sjajan tekst iz Blica skoro me je rasplakao, pa rekoh, ajde da ga malo promovišem - momci su to zaslužili:

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Americki-fudbal/252899/Tihi-heroji-Spasavali-tudje-zivote-pa-krisom-odigrali-svoj-mec-zivota 

Sve se kanim ovih dana da sednem i napišem nešto i sama, al' ko velim, glupo da prekidam ovu sagu u sred glave...

Stoga, evo nastavka.

Kao i uvek komentari, osvrti i sugestije dobrodošli.

I svi imate pozdrav od mog gosta koji polako počinje da vas upoznaje i prepoznaje. 

Erd se izvukao iz lifta na trinaestom nivou, plašeći se zamke na vratima kada bude iz njega izlazio. Polako se došunjao do pokretnog stepeništa i, pošto je preskočio senzore, peške se spustio niz njih. Dospevši na niži nivo, on čučnu u zaklon i u uključi detektor. Nivo je bio prazan. Mežutim, Džil nije ništa rizikovao. Sačekao je još neko vreme, ne bi li se Asa neoprezno pomakla, ako je negde u zasedi, i tako otkrila svoj položaj. Kako se dugo ništa nije dogodilo, on shvati da se ponaša više kukavički nego li oprezno, pa se diže i uputi ka sredini hola. Tu, pravo naspram vrata lifta, bio je ulaz u Zabranjene prostorije broda. Nešto mu je govorilo kako ona nije mogla da ode nigde durgde. Ako je mislila da će se on zbog toga uplašiti i odustati, ljuto se varala. Šta god može da uradi kilavi Evelonac, dva puta bolje može snažni Džil. Pričvrstio je tragač kretanja na poseban ispust svoje višenamenske puške. Tako je lako mogao da okreće cev u pravcu nečega što se kreće a da to upošte ne mora ni da vidi.

 Posto sam napravila mali izlet - da se vratim mom gostu autoru i poslednjem delu ove glave. Kao i ranije  PG 18

I, kao i uvek - svi komentari dobrodosli... 

Ujutru su me poslali Savatovoj ženi Helgi, a otac i stric, sa još tridesetak ljudi, u cik zore krenuše za zločincima. Posle dva dana potrage saznadoše u jednom mestu da je razbojnička družina Arnolda Ludog juče bila u tom mestu i da im, kad se pročulo da idu da haraju po zemlji Vanda, priključilo još dvanaest ljudi. Ulaf sa svojom grupom prenoći tu, pa ujutru udari dalje gde pronađe tragove njihovog kretanja. 

Zamolili me drugari, pa evo, da vas pozovem - ako ste veceras raspolozeni za malo blues/jazz/rock standarda i ne mrzi vas da prosetate do "Bele Ladje" (ispod Brankovog mosta), mozete da im se pridruzite.

Oni se vabe "Moon Dance" i veceraske sviraju tamo.

Ulaz je "celih" 150 din.

Nadam se da cete se lepo provesti - ja, nazalost, ne postizavam, klinci, skola i tako to, ali delegirala sam Zmua.

 Nastavak, naravno...

I pozdrav od Autora! 

Konjanik je zatezao uzde nervoznom konju i bacao poglede prema trojki na proplanku kroz proreze na svojoj, kako se sada, zbog blizine, dobro videlo, zakrpljenoj pa nevešto bruniranoj kacigi. Zatim im se obrati, kao da govori sa služinčadi:
- Ko ste vi i šta radite na lovištu Erla Otolfa? Sem toga, odakle ste došli? Kao da ste iz zemlje iznikli! Ako ste tu sagradili zemunicu, mom gospodaru Hakonu biće čast da očisti Otolfovu zemlju od šumskih skitnica. -
Un, ohrabrena Kjuovim prisustvom, spusti kapuljaču, zamahnu glavom da raspusti svoju bujnu plavu kosu pa gordo reče:
- Mi smo vilinska stvorenja, divlja i slobodna, ne priznajemo tvoje gospodare i njihovi nam posedi ništa ne znače, kao ni svi ostali zakoni ljudi. -

Vilin-vidarka je započela svoj život vračarinog šegrta radeći obične, teške kućne poslove.

Uskoro je počela da odlazi sa Gvildom u šiprage na ivici baruština i da tamo skuplja trave i razne bobice trnovitog žbunja. Sve vračarine poduke su bile škrte i kratke. A Frija se morala truditi da ne izda svoje pozamašno znanje iz te oblasti.

U povratku sa takvih izleta obilazile su klopke za divlje patke koje je Gvilda već godinama koristila. One su često bile prazne ili opljačkane, što je izazivalo opšte neraspoloženje i kišu vračarinih psovki. Močvara je, inače, bila puna vodenih ptica i Friji se srce cepalo što ne može da napravi lovački luk od leske i pobije gomilu debelih divljih gusaka i plavih polarnih patki svilenkastog perja. 

Kada bi se vratile vračarinoj kući pravi posao oko nabranog bilja tek je počinjao. Jedno je trebalo sušiti, drugo staviti u medovinu, treće u sirće od drvene kore, četvrto su stavljale u jako vilenjačko vino od kupine koga je baba imala u ogromnim količinama. Razno korenje moralo je biti očišćeno ili skuvano, a bobice sušene pa zdrobljene u prah u posebnom stupama ili pretvorene u gust pekmez koji se danima kuvao.

Prva zajednička akcija protiv Dortijanaca počela je prilično loše. Džilovi su kao podršku evelonskoj operaciji na svojoj teritoriji dali svega sto petnaest brodova. Da stvar bude gora, ispostavilo se da su ti njihovi borbeni aparati zbog velike mase još nepodesniji za brzi izlazak iz hipersvemira nego trokraki brodovi neprijatelja. To je značilo da su džilovske kosmičke snage bile potpuno nesposobne da primene evelonsku ratnu taktiku napada na Dortijance na prelasku iz režima kretanja u hipersvemiru na normalan način kretanja. Ukratko, jedino što su elfi postigli predhodnim iscrpljujućim pregovorima bilo je pravo da brane svoje orijaške saveznike na njihovoj teritoriji.

 - Taj ludi car! Uspeo je jedini u istoriji da postigne savez sa Džilovima, a predhodnim vladarima je jedva uspevalo da održe primirje sa njima. Od jednog degeneričnog mutanta napravio je ratnog heroja koga je ona banda kokošaka u medijima proglasila za najomiljeniju osobu današnjice. Sada će „to", kako čujem, Leliks sveštenici primiti u svoje redove! I onaj prokleti Drun je jednako lud koliko i car! - penio je novi glasnogovornik Zlatne zore u njihovom, sada sakrivenom, glavnom svetilištu.