Gost: Anonimni_autor

Mislim, već i vrapci na grani znaju da je Anonimni, u stvari, moj dragi Žmu, koji je, evo, napisao neku vrstu prequila "Vilinskoj sagi". Pa eto, dok ne nađem vremena da se pozabavim sopstvenim beleškama i pisanijama, kačim malo njegovih.

Dakle, kako je i zašto došlo do saveza između Džilova i vilenjaka i zašto je I.M.I.R krenuo ka Teri...  

Kao i ranije, idemo polako, deo po deo...  

NEVOLJE NA LEDENOM MOSTU 

U jednoj od bezbroj kula koje su se izdizale nad prelepim vodenim vrtovima Bororovog dvorskog kompleksa u Zaparu sedeo je Geltazar Gator, car Evelona i zaštitnik svih elfima naseljenih oblasti koje su se nakupile tokom skoro dve hiljade godina kosmičke ekspanzije njihovog rodne planete.

Sivo praskozorje hvatalo se iznad stare šume. Pramenovi magle vukli su se oko grmlja i drveća obraslog bršljanom. Spoljni deo vreće bio je prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija polako otvori oči. Udobno smeštena u toplini perjanog uloška nije se pomerala. Neko vreme ležala je tako, udišući čist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz. Onda se lagano pomeri, trudeći se da ne smeta počinku devojke uz čije se telo celu noć grejala. Te noći nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su suviše umorne, i psihički i fizički. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih ni bitka koja bi se vodila ispod krošnje njihovog drveta ne bi probudila. Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom pravcu, bez mnogo tumbanja u vreći.

Žmu mi je naredio da vam  uputim javno izvinjenje zbog velike pauze u kačenju nastavka... Šta da kažem? Ne postizavam...

 Pošto se velikom zmaju naočigled svih vratio optimizam, veliki majstor Leliksa odluči kako je sada pravi trenutak da zatraži uslugu od smaragdnog trona. On polako priđe caru i obrati mu se ispod glasa:
- Ja sam, u stvari, pored ovoga, došao i da vas nešto lično zamolim, imperatore -

GELTAZAROV TRIJUMF

Otprilike četiri sata docnije Teng Ring se, praćen jedinim svojim sledbenikom, probijao kroz masu elfa približavajući se glavnoj tribini sa koje je carski par posmatrao pobedničku paradu. Prošli su kroz sistem podruma u starom gradu, koji su većinom bili povezani još iz vremena drugog carstva kada se Zapar zvao Ogor i preko dve hiljade godina bio najveća i najneosvojivija tvrđava, te su tako izašli iza svih zapreka i tačaka provere koje je imperijalna policija postavila. Hor Kor je zajedno sa svojim pokojnim bratom odrastao u tom delu grada i znao sve te prolaze, kroz prastare podrume i neuređena unutrašnja dvorišta velikih zgrada, kao svoj džep. Dva puta su na kritičnim mestima morali da upotrebe jedini preostali gorionik ali, samo za njegovu pravu svrhu, a i to sa veoma reduciranom snagom.

Jeste, ova glava je baš dugačka... Al' dobro, idemo dalje.

Kao što ste navikli, četvrtak je, pa se družite sa anonimnim_autorom.

Ove nedelje možda i više nego sa mnom - vrćem se u krevet da lečim prvi grip ove godine, al' o tome kad se dignem na noge. 

Usput, možda ste primetili prošle nedelje - prilično je savladao odgovaranje na komentare. Stoga, samo napred, ćaskajte, a mene čekaju moji čajevi. 

U podne je stigao pred mračan zid drveća. Tu sva njegova hrabrost klonu i on stade kolebajući se. Na žalost odluka je mogla glasiti samo „dalje", i on je donese, mada mu je to bilo teško kao da je nožem kidao sopstvenu dušu. Srećom po njega, na samom ulazu u Astar naiđe na jednu grupu veselih vilenjaka koji su dolazili sa jugozapada, i oni mu se ponudiše da ga odvedu do Vilin-kralja. Terin se opusti. Prosto mu uopšte nije bilo jasno kako je do malopre mogao toliko da se plaši tih ljubaznih stvorenja i njihovog staništa. 

 Jesam, u gužvi sam, ali, nije lepo, podseća me Žmu, da ostanem dužna onima koji prate pisanija Anonimnog_autora:

Sledećih dana bilo je brojnih tužnih svečanosti oko ukopa poginulih. Liksa Druna sahranili su na samom trgu na kome je poginuo spasavajući imperatorski par. Tu su mu podigli sedam metara visok spomenik od plemenitog metala na čijem su postolju bila urezana imena svih dvesta sedamdeset i dvoje poginulih pri Horovom pokušaju atentata.

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

 Nova glava, novi doživljaji...

 NEREŠENE BRIGE

Sve medijske kuće u trećem carstvu objavile su udarnu vest:: Rat u svemiru dobijen!

Razdragano stanovništvo pohrlilo je na ulice i u sale za okupljanje, kako u prestonici tako i u udaljenim kolonijama. Klicanje vladaru čulo se iz milijardi grla, na svim prostorima na kojima su boravili elfi.

Odavno je prestalo da bude smešno!

 Naravno, anonimni_autor:

LEGENDA O ERIKU KRVAVOM I MEAL-DURINSKOJ BICI

- Erik Krvavi, glavni junak ove priče, bio je sin Ulbjorna, Odinovog sveštenika, koji je kao duboko religiozan čovek, redovno ubijao hrišćanske misionare i vešao ih na brestovo drveće. U doba kada se upoznao sa vilinskim svetom, Erik je bio dečak od svojih četrnaest godina. Izrastao je visok i jak kao i svaki dečak koji nije imao ni o čemu drugom da misli, osim da mu se neka koza ne izgubi u šumi, ili da mu pas ne napadne slučajnog prolaznika.