Naravno, anonimni_autor:

LEGENDA O ERIKU KRVAVOM I MEAL-DURINSKOJ BICI

- Erik Krvavi, glavni junak ove priče, bio je sin Ulbjorna, Odinovog sveštenika, koji je kao duboko religiozan čovek, redovno ubijao hrišćanske misionare i vešao ih na brestovo drveće. U doba kada se upoznao sa vilinskim svetom, Erik je bio dečak od svojih četrnaest godina. Izrastao je visok i jak kao i svaki dečak koji nije imao ni o čemu drugom da misli, osim da mu se neka koza ne izgubi u šumi, ili da mu pas ne napadne slučajnog prolaznika.

Po običaju - četvrtak je i družite se sa anonimnim_autorom.

E, sad, on ima mali poklon za predstojeće praznike. Postoji jedna glava, t.j. priča, koja se, hronološki, odvija negde u ovoj knjizi, ali, zbog obimnosti materijala, ispala je u montaži i uletela u jedan od nastavaka kao Frijino sećanje... (Uostalom, svi dobro znate koliko ona voli da pripoveda)

E, tu će glavu anonimni_autor poslati svima koji mu se jave na pp, i naravno, jave mu svoju mail adresu.

Oni, koji su već dobijali 11. glavu prve knjige, samo nek ostve poruku ovde - njihove adrese već ima.

Toliko od mene - ostavljam vas da uživate u svom pošteno odčekanom nastavku: 

Iste noći Linel je ipak uspela da „opusti" Terina, uz pomoć još dve vile, tako žestoko da je Erik sutradan jedva uspeo da ga probudi za savetovanje. Sa podnevnim suncem i mamurlukom, nesretnom mladiću se vrati i zabrinutost za Ulu.

 Nastavak prve glave. I nemojte da se stidite, slobodno komentarisite. :)

Možda zvuči neverovatno, ali Geltazar je već petinu veka sedeo sam na smaragdnom tronu, pošto ga je njegova izabranica, carica Oranda, majka prinčeva Gelina i Kotala, i princeze Hele, napustila odrekavši se pritom svih imperijalnih prava i titula. Da bruka bude veća, javno je objavila da više ne može da sedi sa dosadnim elfom koji već četrdeset godina nije izašao van svog dvorskog kompleksa.

Na trideset osmom nivou srednjeg dela Inter Megagalaktičkog Integralnog Raketoplana, Asa je netremice posmatrala Erda. Pitala se je li to moralo da se dogodi baš za vreme njihovog zajedničkog dežurstva. Ironija sudbine htela je da njen najomiljeniji pripadnik naroda Džil bude u ovom trenutku njen smrtni neprijatelj. Asa je zavolela Erda, a kako i ne bi, kada je poslednje četiri godine u svemu bila upućena samo na njega. Bez obzira na fizičke razlike, jedan muškarac i jedna žena za vreme dugih samovanja morali su se približiti. Sve te uspomene i naklonost bile su zbrisane jednim običnim signalom u komandnoj prostoriji. Nov, nenastanjen svet bio je otkriven. Oko sedam hiljada Evelonaca i Džilova spavalo je u svojim kapsulama za hibernaciju. Zajednički sistem za održavanje života i odmrzavanje isključivao je mogućnost sabotaže i genocida jedne rase nad drugom. Međutim, svako je mogao da pobije uspavane suparnike pucajući u jednu po jednu kapsulu. Zato su uvek postojala po dva stražara. Parovi različitih polova birani su radi bolje podnošljivosti. Ipak, taj zajednički projekt bio je u stalnoj opasnosti zbog poznate naravi Džilova. Njihovo izdajstvo bilo je očekivano. Imperativ širenja sopstvene rase, spojen sa krajnjom bezobzirnošću i sistematičnošću, oduvek su bile glavne karakteristike tog ratobornog naroda.

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

Nastavljamo gde smo stali:

Osten koji je posle onog napada na Erika, počeo od ljudi da bude nazivan „Osten Budalasti" nađe utočište kod Ejolfa Žderača Bakalara, potajnog Hrišćanina, inače vrlo lošeg čoveka. On je bio jedan iz vojske kralja Osfifa, koga, ne tako davno, poraziše i pogubiše vilenjaci. Kao zakleti Hrišćanin do bezumlja je mrzeo Ullbjorna i njegovog sina, vilin-prijatelja. Međutim, protiv njih nije smeo ništa preduzeti, jer je u njemu još bio i suviše jak strah od vilenjačkih strela. On primi Ostena sa srdačnošću i produhovljenim milosrđem, koje su pripadnici te beskompromisne religije uvek pokazivale prema ubicama pagana. 

Ocekivano - sledi dvoboj...

Pozdrav svima i od mene i od Autora, 

Čovek u pozlaćenom panciru, htede da ustane, ali ga sveštenik zaustavi pokretom svoje mršave ruke. On uzdahnu i reče:
- Naš je zadatak da zabludele ovčice vratimo na pravi put, a ne da ih kažnjavamo; mada bi to, u ovom slučaju, bilo pravedno. To može da učini samo Bog! - brzo se snašao sveštenik.
- Zato sve zabludele ovčice šaljete pravo kod Boga, da im odmah sudi, kao da ne verujete da će ih ista sudbina snači i posle prirodne smrti. Verovatno je vrlo zaboravan, taj vaš Bog, kada morate toliko da mu pomažete - odjednom se oglasi Un.

 I, evo ih, stižu nam stari poznanici - Džilovi! 

  SAVEZNIŠTVO

Ne mogavši više da izdrži to što sedi besposlen u zasedi, car otvori direktan kanal za komunikaciju sa zapovednikom Džilova iako je tako reskirao da se otkrije položaj i namera njegove zašite.

- Komandante Kruk, zakleti branioče prostora pod slavnom džilovskom civlizacijom, šta se to dešava na vašoj teritoriji? Imamo informacije da nam sa vaše teritorije dolaze neprijatelji koji nemilosrdno, već duže vreme napadaju i vas. Mi smo okupili našu flotu da ih junački dočekamo, međutim, koliko vidimo, oni prilično kasne. Šta se tamo kod vas događa? Da li su vaše neustrašive kosmičke snage, slavne u celom univerzumu, do nogu potukle trokrake gadove, ili su prokletnici udarili na neku drugu stranu, pa će na nas napasti na drugom mestu? - izrecitova Geltazar kada se na holovizoru pojavila krupna kosmata glava trenutnog džilovskog vladara, mada mu se stomak okretao zbog ljigavosti u koju je morao biti uvijen diplomatski govor sa tim okrutnim divljacima.

Kad sam bila mala, baka me je, kao što je, po njenom, bio red, poslala na časove baleta i klavira...

Balet sam obožavala, ali to je sada druga priča, a zbog klavira sam preplakala pola detinjstva, jer meni se nije svirao klavir - mene je fascinirao jedan drugi instrument, najlepšeg zvuka na svetu... Harfa!

Ta fascinacija ostala je do danas.

Možete, onda, da zamislite koliko sam se oduševila kada sam otkrila ove dve mlade umetnice:

Meni se, kao starom ljubitelju Tolkina, najviše dopalo, ali imaju one još zanimljivih obrada:

Žestoka svetlost plave zvede Araksa razjurila je izmaglicu koja se skupljala oko korenja ukrasnog drveća što se uzdizalo iz vode čuvenih vrtova Bororovog zimskog dvorca. U naizgled beskrajnom kompleksu palata od zelenog i žutog mermera dnevne aktivnosti bile su u punom zamahu. Čišćenje prostorija i hodnika, jutarnje vežbe garde, pa i uklanjanje izmeta ukrasnih životinja stvarali su priličnu vrevu u glavnom sedištu carske dinastije Gator.

Najmoćniji elf na svetu probudio se kasnije nego što je uobičavao. Preplivao je jednom dugački bazen i dok su ga dežurne sluškinje brisale i oblačile obratio se princu Kotalu koji se svojski znojio disciplinovano radeći naporne vežbe tradicionalne Evelonske borilačke veštine Per-Ringa: