Granjavljenje proleća, zelenilo i behar. Mlaki beton, tabla i obruč.

Poslednji jesenji basket završen je kako je jedino i mogao biti, dvocifrenom razlikom. Za alfa majstora i pater familijasa. Oca i domačina.

U međuvremenu su se sa mungosom-lemurom izdešavale neke čudne stvari.

Govori kao da ima hroničnu upalu grla, gornja mu je usna nagaravljena. Poslednje najke, kupljene pre dve nedelje su 43.

Što znači da ću već sledeće moći povremeno da maznem i prošetam kao glavni baja, ako me ne uhvate pri pokušaju.

...   posle podne se kupao”

iz dnevnika F. Kafke

Gost autor: 'vlad_aleksh'

Počinjem da se budim već oko 5h. To su valjda posledice trauma zarađenih u onim brojnim ratovima za jugoslovensko nasleđe. Udeo nečiste savesti takođe nije zanemarljiv. Konačno i potpuno se razbudim oko 8h. Tada ležim na leđima, piksla na stomaku, naizmenično uvlačim i izvlačim dim iz mešine što je plućima zovu. Ugasim cigaretu (bacim je u raščepljenu ambalažu od mleka koja je napunjena nekom groznom crnom tečnošću) i okrenem se na stomak. Počinjem da mislim na tebe. Nežno te milujem po abdomenu i diskretno pokušavam da uvučem ruku u tvoje gaćice. Ti mi elegantno sklanjaš ruku i upozoravaš da zbog ovakvih naglih poteza niko neće ozbiljno shvatiti moje pisanje. Ja se trgnem i iskočim iz kreveta, iako me zabole levo ćoše i za čitaoce i za kritičare. Ionako nemam nikakvih ambicija.

Uzimam grickalicu i sečem nokte na rukama, čovek barem mora biti uredan. Svaki moralni pad počinje nehigijenom. Na nogama sečem nokte samo kad idem na bazen. Namerno dozvolim da padaju po podu, pa ih zatim tražim i sakupljam. Nađem ih osam. Tražim još malo, napregnem oči, zalegnem na patos, što rezultira pronalaskom devetog nokta. Nikada nisam pronašao svih deset. Kad malo bolje razmislim, ja verovatno imam devet prstiju. A gde li je onaj deseti, stari Jug Bogdan?

Oni što kukaju za neizvršenim vojnim udarom '91 (a tražili bi vrišteći smrtnu kaznu posle mesec dana za one koji bi taj vojni udar izvršili); 
i oni što nariču za 6. oktobrom dvehiljadite (obožavaoci "naših navijača" do 10 oktobra i pljuvači Đinđića zbog njih od 11. oktobra) - to su isti koji su prizivali i prizvali 13. mart.
Taj 13. martje bio dan bez Đinđića, kad on više nije mogao da se brani od novih vlasnika njegovih stavova i mišljenja, dojučerašnjih pljuvača i podsmevača onome što je radio.
Oni sigurno nisu Đinđića ubili direktno ali se podsmevaju i hnjemu i svemu što je on gorovrio i radio čitavog svog života.

Prijatelji iz zemalja koje su u dguom nizu genocida, ratnih zločina i masakriranja civilnog stanovništva u desetinama država sveta izvršile i brojne genocide, našli su vremena da u jeku genocida u Gazi u kome su direktni sačesnici i pomagači - Srbiji i njenim građanimja malom, prikladnom lekcijom iz novije istorije čestitaju današnji zajednički jubilej.