O radiju kao elektronskom sokoćalu kojim je Nikola Tesla izmenio svet komunikacija i otvorio proces stvaranja "globalnog sela" mogao bi da piše neko od kolega stručnih za lampe, tranzistore i žičice, odašiljače, repetitore i prijemnike, eletktromagnetne talase i ostale pojmove vezane za ovo čudo nastalo krajem devetnaestog veka.
Moje je druženje sa radijom počelo nešto kasnije od njegovog nastanka, dakle - negde sa polaskom u osnovnu;
sa pesmama Zorana i Bojana Ramboseka i onom pesmicom u interpretaciji Paje Minčića, koju sam svakoga jutra slušao na prvom programu Radio Beograda, u najavnoj špici emisije "Dobro jutro deco":

Ministru unutrašnjih dela, gospodinu Dr Nebojši Stefanoviću:

Gospodine ministre (poštovani i uvaženi sam do prijema odgovora ili adekvatne reakcije, iz razumljivih razloga, u nemogunosti da dodam); na sajtu "Peščanika" i društvenim mrežama u Srbiji pojavila se, verujem, gadna I opaka  laž i pokušaj  opasne ujdurme kojoj je cilj Vaša stigmatizacija i poniženje. Opet, razumem da bi čovek poput Vas, naviknut na slične atake i stalnu difamaciju - dostojanstveno prešao protiv takvih napada svestan sopstvene nevinosti i bivanja iznad svih niskih pobuda koje stoje iza bezočnog komplota.

No, gospodine ministre: problem je što ovo niti je prvi put da se tako nešto dešava, niti ste samo Vi cilj i žrtva napada. Naime, slične su se spletke I intrigue plele I oko samog Predsednika Nikolića, pa I oko guvernerke Tabaković. Ali, napadajući Vas na ovaj način neprijatelj targetira čitavu Vladu, državu Srbiju pa i samog gospodina Aleksandra Vučića!

Zato, gospodine ministre, od Vas očekujem da u najkraćem roku na adekvatan način reagujete i brzom akcijom sperete ljagu sa građanina Stefanovića, Vlade čiji ste ministar, Republike Srbije a time i sa samog Aleksandra Vučića.

A da bi se sve neverne Tome uverile dokle su neprijatelji spremni da idu, a ne da bih na bilo koji način širio ili propagirao takve nečasne rabote  - evo kompletnog teksta sa sajta "Peščanika" u kome se izdajnici I neprijatelji nisu stideli da se potpišu punim imenom I prezimenom pa čak I akademskim zvanjima (sigurans sam – lažnim!):

Poštovani gospodine Vučiću,
Mi ovde potpisani* građani, bez obzira na razlike koje medju nama postoje, jednoglasni smo u osudi ne toliko onoga što se desilo na stadionu Partizana koliko onoga sto je izostalo posle ovog incidenta, a to je nedvosmislena i jasna reakcija vlasti i njenih institucija.

Sombor, Pazova, Novi Sad. Paljevine, rafali, ručne bombe. 

Ovo nije bruka. Ovo je društveni kancer. Ovo nije jurnjava za zastavom, niti ljutnja zbog političkog incidenta; ovo je "Ubij, zakolji" koje su u svojim reagovanjima i saopštenjima preskočili i predsednik Vlade, i ministri unutrašnjih i spoljnih poslova.

Ovo je demarš fašistima i dijabolama koji nije napisan i uručen. Onako iskreno - jebe mi se i za drona, i za zastavu, i za fudbal. Da li će utakmica biti ponovo igrana, da li će biti 3:0 ili 100:0, da li će se loptati samo deca na poljani.

Ali ovo - da, ovo jeste fašizam, gospodo, u svom najčistijem obliku. U ovom prvom talasu, na sreću, bez žrtava. Od vas, gospodo ministri i nas komšija, prijatelja, sugrađana, rusofila i anglofila, evroskeptika i evrofanatika - zavisi hoće li to tako i noćas ostati.  

 Ako se ovo ne zaustavi sad i odmah  - Srbija će biti žrtva.  

ili

Kako sam ubio Petra Pana 

Mali uvod:
ovaj tekst nastao je pre nekih mesec-dva i nikada nije baš potpuno dovršen. Nekako je uvek nešto falilo i žuljalo, i uvek je trebalo još nešto reći, ali paziti da to nešto ne odvede na stranputicu.
No, onda se pojavio blog "Kriza o'srednjih godina", maestralni rad koleginice Razmišljam, a na sličnu temu.
Pa sam ja ovaj svoj uradak, a kao komentar, postavio kod nje.

I onda odlučio, da ga, ipak, postavim i kao svoj zaseban blog. I to prevenstveno iz dva razloga: to jeste nekakvo bitna faza u mom životu, a za pretpostaviti je da nisam baš izuzetak, koja pretpostavka, opet, vodi i do drugog razloga za objavljivanje: hoće li se još kogod prepoznati u mom ogledalu?

Dakle - Namćor u ogledalu.

Kako čovek postane sve što je kod svog oca mrzeo. 

Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.

"Ovo nije poraz pred huliganima" - kaže predsednik Vlade Srbije.

Jok. Samo 3:0, par forfe.

Prođeš pored stare trafike i livadice na kojoj bi se leti igralo na male goliće i u predvečerje sa konjskih kola prodavao bostan, pređeš put koji je vodio tamo u dubinu naselja i prema Koloniji, provučeš se iza leđa penzinerima i kibicerima oko klupe smeštene u hladu lipa i kestenova,na kojoj su se odvijale večne reprize dvoboja Karpova i Fišera.

Minuvši pored streljane u kojoj su svi klinci iz kraja bar po nekoliko meseci vežbali gađanje iz vazdušare.  Sad iza ćoška, pored vrata prodavnice, pored Kontuševe kuće, malo nizbrdo i – našao si se u drugom svetu. 

Rupa.

Čitajući tekst Milana Novkovića "Evroazija" setim se pisma koje je Oldos Haksli napisao Džordžu Orvelu povodom pojavljivanja njegovog romana "1984".. To sam pismo, naime, prvi put pročitao pre gotovo godinu dana na ovom mestu , prezentovano od Danijele Nikolić, i sačuvao kao bukmark.

Sa namerom da to pismo u okviru komentara u delovima citiram na poemnutom blogu pročitah ga još jednom i odustadoh. Iz dva razloga: jedan je da bi to bio svojevrstan trol i skretanje sa osnovne linije teme. Drugi i mnogo važniji je da ovaj tekst vredi u celini predstaviti zajedno sa ilustraicijama i komentarima sa ovog mesta.

Fantastična je i zapanjujuća činjenica koliko je blistavi um pre toliko decenija našu zbilju video bolje, jasnije i preciznije od ogromne većine nas samih, zagledane u svoje pupkove i njihove rime. 

Dakle, Oldos Haksli i Džordž Orvel o svome sutra koje je naše danas.  Moći predikcije, mračnim vizijama, borbi racija i nagona:

Rajtvud, Kalifornija
21. oktobar, 1949

Poštovani gospodine Orvel,

Vrlo ljubazno od Vas što ste tražili od svojih izdavača da mi pošalju primerak vaše knjige. Stigla je dok sam bio u sred posla koji iziskuje mnogo čitanja i proveravanja referenci; budući da sam, zbog lošeg vida, prinuđen da smanjim obim čitanja, morao sam da sačekam dugo vremena pre nego što sam bio u stanju da se upustim u čitanje 1984.

Slažem se sa svim što su kritičari do sad pisali i mislim da ne moram da Vam ponavljam, još jedanput, koliko je Vaša knjiga izuzetna i fundamentalno važna. Dozvolite mi da umesto toga govorim o onome čime se knjiga bavi - konačnom revolucijom.

Profesoru Vojinu Dimitrijeviću.

Sve što bih o njegovoj biografiji mogao da napišem bilo bi copy/paste sa izvora na web-u, te samim tim nepotrebno.

Dovoljan je link:

Preminuo Vojin Dimitrijević
Izvor: B92

Profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević