Domaćica u opštim  crtama

 Ponekad se pitam kako su naše majke sve stizale.. radile, čitale nam bajke, peglale muževima košulje, svaki dan imale za ručak kuvano. Ja kad uspem tri dana za redom da skuvam nešto, ponosna sam na sebe kao da sam odbranila magistarski na nekom privatnom fakultetu. Ako je sva tri dana i jestiv onda sam ponosna kao da sam isti odbranila na državnom.

(Htela sam stvarno malo da odmorim od svega ovoga, ali ja ne umem da se isključim pa to ti je.)

Otvoreno pismo,

Pomoćniku ministra kulture za medije Nataši Vučković, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću.

 Ja nemam reč dovoljno široku da obuhvati ovaj gest.

Čekam evo već dva dana da Jelica okači ovaj klip koji sam joj ukrala na FB. Pa rek'o - ja ću. Zato što je ovo nešto što me pomerilo na sunčanu stranu i više od ovog dugo čekanog proleća. Zato što je jedan drugar na FB ispod klipa ostavio komentar – "Ipak ima nade za ovaj svet" ...  a nije neki cveće-ptičice-mala deca-ludi optimizam lik.

- nesumnjivo najlepša žena sa početka dvadesetog veka, kurtizana, egzotična plesačica, (anti)heroina, dvostruki agent Nemačkog carstva i Francuske Republike, jedna od najintrigantnijih ličnosti relativno bliže prošlosti, čiji život, a i smrt i dan danas predstavlja misteriju  -

Сутра се навршавају 92 године од када је у зору, 15. октобра 1917. године, у Венсану (Vincennes) шуми недалеко од Паризa стрељана Маргарета Гертруда-Гритје Целе (или Зеле на холандском) или Мата Хари како ју је цео свет знао...

Ко је била Мата Хари заиста? Ко је била неодољива жена која је заводила готово сваког мушкарца којег би упознала? Само куртизана? Егзотична играчица и немилосрдна, амбициозна, славе гладна манипулаторка? Опасни агент Немачког царства или двоструки агент којег се најбоље било решити на задовољство свих "заинтересованих страна"...

Гритје, како је породица звала Маргарету је рођена у Холандији 7. августа 1876. године у имућној породици. То јој је омогућило да похађа ексклузивне приватне школе. Међутим, све се мења када јој је отац банкротирао, а недуго затим родитељи јој се и разводе. Она одлази да живи код кума у Лајден и похађа школу за учитељице, из које је кум исписује након сазнања да флертује са управником.

Sv. Valentin i Sv.Trifun
- o ljubavi i vinogradima -

Sutra, 14.02. (01.02. :)) neko obeležava Valentinovo, a neko je slavar  sv.Trifuna, (inače zaštitnik Kotora) a većina i jednih i drugih malo znaju o tome ko je svetac kojem je 14.februar posvećen. Prvi, zaljubljeni, razmenjuju poklone, poljupce i naglašenu nežnost, drugi, slavari, dočekuju goste, pale slavsku sveću i odlaze u crkvu.

Legenda o sv.Valentinu kaže da je živeo u Rimu za vreme imperatora Klaudija II, cara koji je započeo i vodio mnoge ratne sukobe i bio prilično ozlojeđen što ima teškoća da skupi vojsku za svoje pohode. Za to je krivicu bacao na bračni i ljubavni život svojih potencijalnih legionara, te je zabranio sklapanje veridbi i brakova. Valentin koji je 269.N.E. bio sveštenik u Rimu, oglušio se o imperatorove naredbe, venčavao zaljubljene i zbog toga bio uhapšen, surovo mučen i ubijen baš na 14.februar. Legenda takođe kaže da se u tamnici zaljubio u lepu čuvarevu kćerku i da joj je na dan svog pogubljenja poslao ljubavnu poruku koju je završio rečima "od tvog Valentina", a da je dobivši tu poruku do tada slepa devojka - progledala. Dva veka kasnije, 496. N.E. proglašen je za sveca i dugo je jedan od najpopularnijih praznika vezan baš za njegovo ime - Dan zaljubljenih.

Da li se na Voždovcu već oseća boljitak? Pun osećaj nadolazeće nove energije i optimizma pomalo kvare snežni smetovi koji su pali u poslednjih 24 sata. Nažalost.

Srpska napredna stranka je pobedila DS na ovoj beogradskoj opštini. Kao dugogodišnji stanovnik iste, majušni fragment biračkog tela i pojedinac koji je tri puta u poslednjih par meseci s obe ruke glasao protiv SNS, priznajem poraz i čestitam pobednicima.

A to činim najviše zbog pojave koju sam ustanovio igrom slučaja. Naime, prekjuče sam išao Bulevarom Revolucije od Cvetka ka Boleču. Taj deo Beograda

TV serija OTVORENA VRATA snimana je i emitovana u dve sezone, '94 i '95 godine i predstavljala je svojevrsnu kritiku posrnule srpske kulture i političke scene devedesetih godina, kroz jednu građansku ali sasvim neobičnu porodicu. Uprkos tome, premijerno je emitovana je na Prvom programu RTS, u udarnom terminu. Ovo ističem, jer nema te osobe koja je živela u Srbiji tada a koja se ovoj činjenici nije čudila.

Da li vam se dogodilo da vam ponude posao koji vam se uopšte ne radi ili da vam neko zatraži da mu prodate nešto što vam se ne uopšte prodaje, a vama nezgodno da odbijete? Za takve prilike postoji trik – zatražiš nerazumnu cenu i smeškaš se.

Problem je u tome što taj metod ne funkcioniše baš uvek. A kad ti ne upali, mrziš sebe zbog naivnosti i nedostatka

Ko bi se osećao prijatno dok se provlači kroz dugačke sterilne hodnike, dok stoji u redovima pred šalterima i gura se u gužvi pred pokretnim trakama gde se torbe vrte u krug, tamo gde se niko ne zadržava duže no što mora? Pošto dočeka i poslednji komad prtljaga, putnik gurajući kolica hita kroz neonsko svetlo ka izlazu. A onda se otvore automatska vrata od mutnog stakla i ukaže mu se svet: praznično osvetljen i okićen, mnogobojan i mnogoljudan.

Putnik zastaje na vrhu rampe, osvrće se, pokušava da u mnoštvu uoči poznato lice. A tamo, ko zna koliko stotina ljudi svi do jednog gledaju u njega jer svako ima nekoga svoga ko treba da kao kukavica iz sata iskoči iz otvora na zidu kroz koji je on baš izašao. I gleda putnik sa vrha rampe, paralisan kao zec pred farovima, zvera naokolo sve dok ne ugleda ruku koja maše negde iz mase i poznat nasmešen lik ispod nje. Onda se i on sav ozari, odmahne, pa brže pogura kolica s prtljagom niz rampu u pravcu dočekivača. Susret je dirljiv trenutak.

Kad čuju reč psihopata, ljudi obično pomisle na masovne ubice, počinioce bizarnih i surovih zločina, devijantne tipove kao što je Čarls Menson, na primer, ili nemilosrdne diktatore koji su svet zadužili neopisivom količinom zla. Medjutim, ovakva asocijacija je samo delimično tačna.
Najpre, kad se za nekoga kaže da je psihopata, onda to nije dijagnoza - takva dijagnoza ne postoji u medicini - već se radi o psihološkom konstruktu koji služi da opiše odredjen profil ličnosti.

Silovana djevojčica (9) mora natrag ocu zlostavljaču 

ZAGREB - Nesretna sam kad u školi dobijem jedan. Kad sam s tatom, onda sam isto nesretna jer ne volim kad me tata dira. Ne volim kad me tata mazi. Tata se skine gol i veli da moram spavati s njim ili će me zavezati vani kao psa. Kad idemo spavati, ja spavam, a tata skače po meni i radi nešto prosto. To mene boli. Ja kažem da to mene boli, a on ništa. Tata dugo skače po meni, dok mama ne kaže da je ručak gotov. Mama je vidjela što mi radi i rekla mi je: "Žao mi je, dušo, ne znam od policije broj." Braco se skriva od tate. Šapnuo mi je da i njemu radi isto.

»Škola je kul«, obratio nam se sinoć slovenački predsednik, dodavši i da mu treba verovati pre no što se stigne u njegove godine. Ja nisam još u njegovim godinama ali mu verujem na reč i podržavam je frenetično, iz dna izmučene, roditeljske duše.

Kako ne bi bila škola kul, pa jedva sam dočekala ovaj 1. septembar, otkad više ne idem u školu, raspusti mi se razvlače k'o gladna godina. Doduše ovi moji objekti prosvete nešto se ne slažu sa predsednikom

Bila sam u matici. Videla sam sunce. Okruglo je, žuto i sija. Zajedno samnom sunce su zelenim potiljkom gledale i horde ljubičica, kojima se osuo moj plac u Zavičaju. Ljubičastim kao noć pocrvenela od stida, konkurisale su bele. One što imaju ljubičaste trepavice. Između njih se mogla pronaći i po koja lilasta, neodlučna ljubičica, koja će tek pri trećem izbacivanju glistastog korenčića odlučiti koje boje želi da bude. Iznad njih je žutim prahom cvetao tanušni dren, bez straha od iznenadnog mraza, očito verujući o legende o svom zdravlju.

 ili KAKO SAM POSTALA GUSARSKA CARICA, STRAH I TREPET JUŽNIH MORA

Edit: Danas, u četvrtak 28. 10., NA ŠTANDU IZDAVAČKE KUĆE "ALNARI", HALA 1, U ČETVRTAK 28.10., OD 16-18h POTPISUJEM KNJIGU, naravno da se podrazumeva i potpisivanje van ovog vremena, po dogovoru, u obzir dolaze svi pp pozivi, rođačke i naročito kumovske veze.

U petak, 29.10., u 12h, Tajanstvena urednica i ja učestvujemo na Forumu sajma knjiga, a potom ja nastupam, u 15h, u Ćaskaonici sajma knjiga sa književnicom, Ljubicom Arsić. Oba događaja su u sali "Slobodan Selenić".

Svi, manje više, mislimo da smo pametni. Glupi su oni drugi, a ne mi. Ne sporim. I sam sam takav.

Sa uspehom u profesiji i životu, već je druga stvar. Uspešni su, najčešće oni drugi, a ne mi.

Nije redak slučaj, da je neko od naših poznanika, sa kojim smo sedeli u školskoj klupi i za kojeg sigurno znamo da ga pamet nije krasila, postigao daleko više od nas.

Možda se desilo i vama, ali ja sam na godišnjicama mature uvek padao na teme od iznenađenja - moji najgluplji prijatelji su najdalje dogurali.