U čarapama u život

 Ja nemam reč dovoljno široku da obuhvati ovaj gest.

Čekam evo već dva dana da Jelica okači ovaj klip koji sam joj ukrala na FB. Pa rek'o - ja ću. Zato što je ovo nešto što me pomerilo na sunčanu stranu i više od ovog dugo čekanog proleća. Zato što je jedan drugar na FB ispod klipa ostavio komentar – "Ipak ima nade za ovaj svet" ...  a nije neki cveće-ptičice-mala deca-ludi optimizam lik.

Klip traje 4 minuta i devet sekundi. Govori o jednostavnoj stvari. O tome da su radnici u nekoj tamo firmi u Nemačkoj koja pravi inkubatore pleli čarapice. Za bebe. U inkubatorima. U Beogradu. U Srbiji. Mogli su samo da pošalju novac... ili potpisane čestitke ili štagod. Ne... Oni su pleli majušne čarapice. 351 par. U pauzma radnog vremena su pleli i zamišljali bebice koje će ih nositi, navijali za njih još nerođene, učili su jedni druge da pletu, mislili svi zajedno na nečiju najveću sreću i nesreću.

Ja nemam reč dovoljno široku da obuhvati ovaj gest. Zamislite bebu u inkubatoru. Bebe, čak i one najkrupnije, su majušne. U inkubatorima su ... pa nema deminutiv od majušno... Gole su, krhke, sa cevčicama i iglicama. I zamislite pogled kojim kroz staklo mame i tate pokušavaju da ih zagrle. U tom pogledu ima više tuge nego što je većina nas ikada videla. U tom pogledu malu iskricu radosti sigurno će doneti nožica u majušnoj, štrikanoj, toploj, šarenoj čarapici. Neko je negde mislio na njihovo dete. Možda osmeh...

Sve prazne priče što odzvanjaju u kamapanji, sve trudnice i porodilje kojima će stisnuti ruku dok optrčavaju porodilišta, svi njihovi programi, proglasi, potpisi, obećanja, sva njihova lažna briga skupa ne može se porediti sa težinom 351 para štikanih čarapica. Jer oni ne misle na decu, i dok pričaju svoje priče oni ne govore o deci, već o natalitetu, budućnosti, brojevima, beloj kugi, nestajanju i nastajanju. To nisu deca. Deca su ona koju su zamišljale neke tamo Nemice dok su plele čarapice. Prava deca.

Dogodi se tako ponekad nešto što mi vrati veru da će moja deca rasti u jednom dobrom svetu. Dajte sad malo svetla. Nešto lepo što je nako uradio za vas ili vi za nekog? Nešto potpuno beskorisno, a tako važno..

(Trošiti reči na one kojima je ovo bezveze jer je beskorisno ... zaista je beskorisno. Kao i o priči o 1000 ždralova.. ko ne razume, nikad neće razumeti. Oni opet kojima je ovo licemerno jer su to isti oni koji su nas bombardovali i sl. njima ne znam šta da kažem. Verovatno ima psihijatara koji bi znali.)