Kakva je politička organizacija u kojoj biste i vi učestvovali? Često se kaže kako u Srbiji imate podelu na članove partija, koji ulažu svoje vreme u promociju partije kako bi, nakon što ova dođe na vlast, našli uhlebljenje u kakvom ministarstvu, agenciji, javnom preduzeću (još bolje ako ne moraju zaista da se pojavljuju na poslu, već samo da primaju platu) i na ostatak građanstva koji ide redonvim putem, ako bih ga mogao tako nazvati. To dovodi do toga da partije budu stecište onih manje sposobnih, što istovremeno kvalitetnije odvraća od političkog angažmana. Opet, često se i na ovom blogu čuje, kada neko kritikuje politiku u ovoj ili onoj oblasti, a što se ti ne angažuješ. 

U moru blogova koji se bave velikim temama, nekako nema mesta za one svakodnevne stvari, što se ono kaže za stvari od kojih se živi. Ja bih stoga da skrenem pažnju kolegama na tekst intrigantnog naslova: Vaspitačica beogradskog vrtića gola na porno sajtu?

Odmah se nameću tri pitanja (ok, ovo treće i nije pitanje, više je konstatacija):

Uđem juče u prodavnicu, a ono neka čudna tišina, nema čak ni muzike sa razglasa. Inače ljubazna prodavačica mi se jedva obrati plačnim glasom. Pitam je da li je dobro, a ona kaže: "Nisam, upravo javili da nam je poginula koleginica (29 godina). Ostalo malo dete za njom." Neprijatno mi da zapitkujem, a ona nastavlja: "Vraćala se s mužem i detetom s nekog slavlja, muž bio pijan, brzo vozio i eto... Ona poginula, njemu ništa. Dete ostade siroče."
Uh, meni se steglo u grlu, ne znam šta bih joj rekla, kad se ubaci neki glas sa strane: "Pa sama je kriva, nije trebala da seda s

 Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle,

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta naš gost bloger je Džejms Mej (James May), koji radi na projektu "Portreti i sećanja Jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta"

Dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar, je dan kada ceo svet obeležava godišnjicu oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, koji su sovjetski vojnici oslobodili 1945. godine.

Pre 12 meseci, povodom istog događaja, pisao sam blog  o naporima 

My name is Neil Dymock and I am one of the Trustees of the Welsh Football Supporters Charity Gôl! here to tell you of an exciting initiative we are doing this November, in conjunction with the British Embassy here in Belgrade.

Gôl! was launched in November 2002 by a group of Welsh football fans, who wanted to make a difference to a local community in Baku, Azerbaijan following the Welsh football team.  The idea began in a bus conversation between Dylan Llewellyn, Neil Dymock and Gary Pritchard who were on their way

Poslije sve ove nervoze oko Grčke, baklava, ćeten alve, bloga punog piva, valja se malo posvetit i tjelovježbanju.

 Godinama unazad  praktikujem dva ritualna zujanja po youtube-tu. Prvi se sastoji od toga da otvorim  neku omiljenu muzičku numeru, a onda krenem niz ponuđene bočne predloge, što se brzo izmetne u totalno nekontrolisano račvanje, niz koje na kraju završim na desetoj diestinaciji, a nerjetko i nabasam na pažnje vrijedno muzičko otkriće.

Drugi vid zujanja je vezan za gvozdene sportove, i takođe se zasniva na neplanskom pristupu, mada cjenim da bi vas tako “upecani“ XXX(L) prilozi manje zanimali :)

Jim Williams

 ili Srbija je talac Maksića

ili. 

URUŠAVANJE SISTEMA BEZBEDNOSTI R.SRBIJE

"Racionalizacija"

Svakog dana oko dvanaest, volonterke Dženi, Kler i ja, kao i svi ostali stanovnici u velikoj Tanginoj kući, okupljali smo se na zajedničkom ručku. Izostali bi samo oni koji su imali časove u to vreme. Kuvala je najčešće Tang, a ako je ona bila prezauzeta ili odsutna nekim poslom, zamenjivala ju je Huong, kojoj je pomagala Ngen. Tang je volela da kuva, ali osim te ljubavi, u načinu na koji je preuzimala kuvarsku palicu od druge dve žene čim bi se vratila kući, ili čim bi završila sa intervjuima koji je u radnoj sobi često davala stranim novinarima preko Skajpa, bilo je više od toga. Osim ponosa što dobro kuva – a zaista je bila nenadmašna – bilo je tu nekog samonametnutog moranja, kao obaveza koju je morala da ispuni kao domaćica te kuće.

Za mene je, u toj njenoj revnosti, najbolje bilo oslikano ono o čemu mi je pričala o vijetnamskim ženama i modelu ponašanja kome su učene. Od njih se očekivalo da u kući budu domaćice i majke, a izvan doma, ako su bile zaposlene – poslovne žene. U svim njihovim obavezama, u ulogama koje su preuzimale tokom jednog radnog dana, morale su da budu doterane, ženstvene a, najbitnije, stalno osmehnute i tihe. Na ulicama je bilo veoma teško videti neurednu ženu, čak i kada su izlazile samo u kupovinu. Vijetnamska moda nametnula je stil koji je postao prepoznatljiv i koji nisam srela nigde osim u ovoj zemlji: haljinice kao za devojčice, koje su mi ličile na tinejdžerske školske unifrome, samo što su ove bile u raznim bojama i sa otvorenijim izrezima oko vrata, sa kratkim rukavima ili bez njih. Preko toga, u svežijim danima, oblačile bi strukirane blejzere, ili jaknice sa sitnim cvetnim desenom.

Krajem aprila izlazi moj novi novi putopisni roman “Nomad”, a u maju dolazim u Srbiju (već sam kupila kartu) i ostaću do kraja juna. Planiram tribine i druženja, a biće i nekih zajedničkih bicikliranja.

Nakon šest meseci udarničkog rada – svaki dan, po ceo dan, bez vikenda i odmora, a i bolovanja – uspela sam da završim novi rukopis, putopisni roman Nomad 1. Neki od vas pratili su odlomke koje sam povremeno objavljivala, ali svejedno, evo ukratko o knjizi:

Zbog preobilja materijala a i sklonosti epskom pripovedanju, ispostavilo se da je bolje da umesto jedne knjige od možda i hiljadu stranica, napišem nekoliko manjih od po dvesta. Tako sam došla na ideju o svojevrsnoj putopisnoj ediciji sa naslovom NOMAD -- Knjiga 1, Knjiga 2... Prema okvirnom planu, da bih stigla do trenutka sadašenjeg, moraću da ispišem desetak nastavaka. Dobra strana je to što će svaki moći da se čita kao celina za sebe, nezavisno od ostalih, mada će tek svi zajedno -- u nekoj projektovanoj budućnosti -- dati kompletnu sliku o ovom mom, sada već epskom putovanju.