Dimo je moj prijatelj koji povremeno voli da ode u Skoplje i tamo se sastane sa svojim starim ortacima od kojih niko profesionalno ne radi nista vezano za muziku. Oni su samo muzicki fanovi koji vole ponekad i da zasviraju.

Evo kako to zvuci kada se sastanu stari drugari i totalno iz prve, bezpretenciozno odsviraju stvar koju "svi znaju" za njihovu dusu.

Meni je ovo vrh vrhova. Ono, bas sam ponosan na ortaka =)

Kosovski boj. Zna neko kakav je film? Nekako nema šanse da gledam. Baš mi se ne gleda. To je na drugom.

A na prvom programu film sa psihopatom.

Izgleda da ću ipak gledati Menjam ženu ili vesti...

... evo sada Milica govori... Nose pokojnog kneza Lazara u Prištinu.

Laku noć.

Juče sam opet imala raspravu sa ljudima koji su živeli/žive van Srbije o tome da li je ili nije u Srbiji sve isto kao i recimo u Skandinaviji.

I sad stvarno počinjem da gubim živce i ne mogu više da slušam te priče kako je u Danskoj sve isto, ako ne i gore nego ovde. Pa kad ja kažem: ljudi nemojte me molim vas praviti budalom, tamo niko nije ubio vojnike na straži kako bi zaštitio ratne zločince, oni kažu: ma jeste, kako si naivna, i gledaju me sažaljivo, puni razumevanja za budalu koja nije mnogo putovala, pa ne zna.

Kaže žena imala je dva porođaja, jedan u Irskoj, jedan u Srbiji, u novosadskoj betaniji, i ne može da se poredi. U betaniji je sve prošlo mnoooogo bolje. Ovde su je čuvali i mazili i pazili. Kažu još kako je tamo školstvo u mnogo gorem stanju i kako samo retki bogataši mogu da priušte kvalitetne škole deci i kako je jako mnogo nezaposlenih po Skandinaviji i kako mladi ne mogu da zarade za letovanje. Nisam smela da spomenem vize, garant bi se ispostavilo da im trebaju i vize.

Prva stvar. Pre par dana pričam jednom prijatelju kako me u mega marketima sve više spopadaju raznim akcijama „ako kupiš ovaj prašak dobićeš 658 brijača“ ali kažem mu i da im te akcije slabo prolaze kod mene. Prijatelj mi, uz osmeh „kako ne razumeš?“ između redova, govori da kada njemu priđe promoterka on ide za njom i radi sve što mu ona naredi. Njen je rob. Ona je mlada, lepa, zgodna i zanosna u svakom smislu, dovoljno je da mu se obrati i on će učiniti sve kako ona kaže. Nema nikakvih problema.

Koji smo mi pagani. Kao sada će nešto biti mnogo drugačije :)

Anyway, moj prvi utisak jeste da smo mi, Novosađani, posle mnogo vremena konačno bili dobri pa nam je Coca Cola poslala čiku u crvenoj garderobi sa belim detaljima da nam donese sneg. Pravi sneg! Hvala Finskoj! Tako lepo sada i drugi mogu da se ugledaju na nas i da ne dozvole silama mraka da marširaju ulicama pa će njima možda Zeka doneti nešto lepo. Ne znam tačno kada stiže Zeka ali ga ovom prilikom molim da mi u maju odnese Maju i buldožere i da mi vrati biciklističke staze i ukradeni bajk. Za početak.

Nešto sam u poslednje vreme bolešljiva. Imam skoliozu i spazam (?), išla po doktorima, kupila pola apoteke, a u stvari treba da menjam stil života, znate ono - mora da se doručkuje hrana, a ne cigarete i kafa, mora nekad da se jede supa, ne može svuda da se ide taksijem, a o sedenju ispred kompjutera da ne govorim. I tako. Bolovi užasni. I onda na sve to dobijem virus or something, kašljem kao magarac, temperatura...

Ovako kad počne jesen, pa vreme koje ne zna da li da obuče hulahopke ili ne, pa već prošlo i leto i rođendan, zima nije ni blizu, a već su mi kolena u depresiji, onda me sve nekako podseća na ocenjivanje i na kontrolne zadatke. Ovim zadacima bi trebalo promeniti ime. Da se nekako drugačije zovu, ne znam ni sama, recimo pop kvizovi, što kaže moja drugarica Sonja. Ni danas ne volim školu, kad samo pomislim.

I nastavnice koje dele jedinice. Da sam nastavnica i da u septembru delim jedinice muka bi mi bilo od života i od sebe same. Pa kad se setim, prvi razred osnovne škole, prva ocena trojka, bogte. Prvi razred, ja do juče mislila da je Plavi orkestar igračka, kao mali muzičari u plavom u muzičkoj kutiji.

Dame i gospodo, imam cast i zadovoljstvo da budem domacin Nikoli Svilaru. Opustite se i uzivajte:

PRIČA NA ЧЕРЕВИЋАН-ovom BLOGU

Dubrovačko razdoblje Nikole Dobrovića traja­lo je od 1934. do 1943. godine i u tom je intervalu nastalo desetak njegovih antologijskih djela. Brojem i kvalitetom realizacija Dobrovićev dubrovački period dovoljno je obiman i čitljiv u kontinuitetu nastajanja pojedinih

Osnivanje Socijaldemokratskog pokreta Srbije najavljuje se kao ambiciozan politički projekat, a vreme će vrlo brzo pokazati  u kojoj meri je prihvatljiv i da li je kao takav moguć.

Srbija je izgleda već umorna i od lidera i stranaka i obećanja, što je šansa za novu modernu levicu ali i opasnost da zbog opšte apatije i taj projekat propadne. Bez obzira na lepo sročene namere, kojih inače ne manjka kod svih, ako se bude radilo o stvaranju stranke da bi neko bio lider, slabi su izgledi za njen uspeh, a narodu opet samo "obećanje ludom radovanje."

Činjenica je da, i pored 488 zvanično registrovanih stranaka, strančica i stranputica, Srbija nema modernu i jaku levicu kao okosnicu garancija socijalno odgovorne države. Imamo jasno diferenciranu desnicu, desni centar, priličan haos u centru i konfuziju na levom centru. Naime, neke  stranke, zavisno od svog odnosa prema nacionalnom i socijalnom pitanju, variraju između desnog centra, centra i levo od centra.

Uskoro će 9 godina od  5.oktobra i demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti htelo ako se htelo i moglo. Možda je više moglo da se više htelo.

 Da li je, i nakon 9 godina demokratske vlasti,  i šta iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije?Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Može li narod toliko trpeti koliko pozicija i opozicija mogu uživati?

Dokle smo spremni da slušamo demagogiju o boljem životu od onih koji uveliko žive u izobilju?

Sve su to pitanja koja nameće surova stvarnost, sa izgledima da zbog svega neurađenog i posledica velike svetske krize , bude još gore.

Najavljuje se dalje otpuštanje zaposlenih ali i talas štrajkova i demonstracija.

Sve je to ozbiljan povod da se razmišlja i koliko je u proteklih 9 godina zapostavljena ili neadekvatno tretirana socijalna dimenzija tranzicije i sporih reformi.

Prema tome, ima dosta ozbiljnih razloga da se razmišlja o jednom širokom Socijaldemokratskom pokretu u Srbiji, pod uslovom da nam ne nudi samo kritike postojećeg stanje,  stranaka i vlasti već jasno kaže šta hoće, inače će umesto ozbiljnog političkog aktera biti samo jedan od nizu brojeva stranaka,( kojih imamo koliko i sve zemlje razvijene Zapadne demokratije zajedno.)

Pre nekoliko dana dr. Dušan Janjić je na konferenciji za štampu najavio formiranje upravo  Socijaldemokratskog  pokreta Srbije,a u obrazloženju inicijative istakao:

” 1.-Srbija je umorna od nekvalifikovanih, neodlučnih i korumpiranih vođa, od iskompromitovanih političkih stranaka i javnih institucija. Srbiju bi trebalo da predvodi odlučno, obrazovano vođstvo, s jasnim pogledom u budućnost,

Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan,

Prošlo je devet godina od demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti moralo, ako se htelo i moglo.Možda je više moglo da se više htelo, a možda se i htelo ali nije moglo? Zašto, i nakon 9 godina demokratske vlasti ne uspevaju da stvore demokratsku, funkcionalnu i efikasnu državu. Šta je sve obećano, šta  iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije? Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Da li je problem što smo imali velike koalicije na bazi zajedničkih interesa stranački rukovodstava, a ne na bazi programske bliskosti.

Da li su i koliko deca pojela svoju revoluciju, da li su i koliko godine pojeli skakavci- stranački kadrovi skačući po lestvicama vlasti i UO, umnožavajući tako enormno administraciju?

Srbija je izgleda podeljenija no što je odavno bila. Nema tog pitanja i teme koja nije iskorišćena za produbljavanje podela i eskalaciju nasilja kao opasan način obračuna sa drugom stranom.

Biće da je glavni problem u tome što nećemo pa zato i ne možemo ili , bolje rečeno, što ne mogu da se  «zdogovore».

I kao što reče Ružica Đinđić «Kad bidemo jasni sami sebi, shvatiće nas i drugi.»

Zato nije zgoreg da se podsetimo šta je Milutin Garašanin o srpskom nacionalnom karakteru napisao još davne 1892.godine:

  “Кажу да је некада - у оно старо време када је Бог већ био створио људе и поделио их на народе онако како ће најбоље један другом очи повадити

Na sednici Glavnog odbora stranke  predsednik Tadić je rekao da će predložiti " da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici".

Dobro je, bolje ikad nego nikad, samo da nije kasno.

Nema razloga da ne verujemo u odlučnost čoveka koji je to više puta pokazao počev od odnosa u regionu, odlaska u Srebrenicu do nedavne rezolucije u UN, i odlučnosti  u stavu da EU nema bolje alternative.

Izgleda da DS kao, još uvek,najbolja ponuda na političkoj sceni Srbije, shvata da narod više ne veruje da se nacionalizam „maže na hleba“ i da u velikoj i nacionalno čistoj Srbiji sa neba padaju pečene ševe i jaganjci, da rekama teče med i mleko, a potocima rakija i pivo, niti se, kao što reče gsn.Palma , patriotizam sipa u traktor. Ozbiljno je pitanje da li je bez većih unutarstranačkih potresa moguće pomeranje DS u levo ako je do sada sve što je levo omalovažavano, ali i zbog činjenice da je  DS  od obnavljanja bila i ostala stranka centra i desno od njega, oslonjena  mnogo više,( kao i skoro sve druge stranke),  na nacionalno-pravoslavno nego na socijalno i solidarno.

Pomeranja težišta ka levici znači otkolon od mnogo čega u DS što ne pripada levici,

Uz ogradu da nisam informisan o karakteru, formatu i obuhvatu skupa, a u najboljoj veri i nameri da se čuje i glas B92 blogozajednice, kako se ne bi osećala diskriminisanom,  postavljam pitanje da li su skupu blogera u Novom Sadu  prisustvovali i blogeri B92.

Ako nisi zašto nisu?

Ako jesu po kom delegatskom sistemu su birani i koje telo ih je delegiralo?

Ako su bili da li će nas informsati o onome šta se dogovaralo i šta je dogovoreno?

Kako je saopšteno radi se o najvećem regionalnom susretu blogera na kome se razgovara o trendovima u blogosferi i u društvenim mrežama.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa "Blog open" je tretiranje blogera u medijskom zakonodavstvu. Možda o tome imaju šta da kažu i blogeri B92.
U svakom slučaju, mislim da je Blog B92  sastavni deo javnog mnenja i, neka mi bude dozvoljeno, spada u red pristojnijih i boljih vrsta ovog vida komunikacije.

Možda jedan sličan skup i blogera B92 ne bi bio na odmet, što ostavljam uredništvu i rukovodstvu B92.

Ne ulazeći u religijsko tumačenje pakla, čistilišta i raja, možda bi u ovom vremenu nasilja, gramzivljosti, kriminala,  ponižavanja, siromaštva i  mnogih nepravdi koje jedni drugima činimo analiziramo gde smo, šta radimo, i čemu se imamo nadati.

Da li je tačno da jer duša besmrtna i da odlazi u neki od Danteovih krugova mi ne znamo, ali da savest može biti itekako opterećena i prolaziti kroz razne krugove to je svima poznato.Zato preporučujem da se svako  samotestira  i vidi gde mi je savest i da li onim što radi drugima i sebi radi tako da mu bude tamo gde bi želeo u nekom od pretpostavljenih Danteovih krugova

Sa zadovoljstvom vam nudim kratku prikaz Danteove avanture koji je kao gost autor uradio moj prijatelj Zdravko Zeljković:

"Putovanje ljudske duše kroz pakao i čistilište do raja i samospoznaje.

PAKAO (34 pevanja)

Sandro Botičeli: Karta pakla. 1490.

Pakao je stvoren zbog pobune anđela koje je predvodio LUCIFER. I sada se on i «pobunjenici» tamo nalaze.Pakao se nalazi unutar zemlje i  ima oblik levka od devet krugova.. Svaki krug je manji od predhodnoga i predstavlja sve veće zlo, sa vrhuncem u centru(na dnu) gde je satana.U paklu vlada Zakon pakla – Zakon bezdana.U predvorju pakla  sede pravednici i mudri ali nekršteni, ipak nedostojni raja.

VERGILIJE vodi DANTEA kroz zagrobni svet: od početka pakla do kraja čistilišta gde ga predaje BEATRIČI koja ga vodi u raj.

Razlike među ljudima su normalne, podele i razlike po mnogim pitanjima takođe, ali ono što nije normalno je na koji način, sa koliko mržnje, netolerancije,netrpeljivosti i ekstremizma se ispoljavaju. Upravo to navodi na zaključak da se podele ipak svode na ljude i neljude, civilizovane i necivilizovane, pristojne i nepristojne.

Ima li načina da se razlike prihvate i tolerišu, a kroz civilizovan dijalog razrešavaju?Gde su tu porodica, škola, mediji, država? Verujem da većina zna šta bi trebalo ali ne zna kako. Ni sam nemam odgovor,  pa evo teksta za razmišljanje.U Press Magazinu je objavljen odličan članak “Svi srpski raskoli” pa je to dobar povod i uvod da se svako zapita i razmisli čemu to, zašto i dokle.

“Dušan Kovačević napisao da se Srbi dele na nebeske i ovozemaljske, proistočne i prozapadne, čuvare Kosova i secesioniste, patriote i izdajnike, racionalne i iracionalne, monarhiste i republikance,vernike i ateiste, četnike i partizane, oslobodioce i oslobođene, Srbe i Jugoslovene, na podunavske, pomoravske, posavske, podrinske, pa na srpske Srbe, kosovske, crnogorske, hrvatske i ostale Srbe. Slede srpski Srbi i Srbi iz dijaspore: nemački, francuski, američki, novozelandski, južnoafrički Srbi. Potom u Srbiji imamo bogate i siromašne, one na ić i na ov, ac, ski, go, ač. Zatim na podele za i protiv Rusija - SAD ;Mladić heroj - Mladić ratni zločinac; Partizani - Četnici ;socijalizam - komunizam ;Ćirilica - Latinica ;Crvena zvezda - Partizan ;narodna muzika - zabavna muzika; autošovinisti-autopatriote;Srbi iz turskog dela Srbije i valjda oni koji nisu.

U podeli učestvuju i sadašnja i bivša braća, rođaci, kumovi, prijatelji. Iza njih su građani i seljaci, stari i mladi, muški i ženski, rođeni i nerođeni. Poslednja podela, po Kovačeviću, jeste Srbin podeljen na samog sebe.