Gost Nikola Svilar

Dame i gospodo, imam cast i zadovoljstvo da budem domacin Nikoli Svilaru. Opustite se i uzivajte:

PRIČA NA ЧЕРЕВИЋАН-ovom BLOGU

Dubrovačko razdoblje Nikole Dobrovića traja­lo je od 1934. do 1943. godine i u tom je intervalu nastalo desetak njegovih antologijskih djela. Brojem i kvalitetom realizacija Dobrovićev dubrovački period dovoljno je obiman i čitljiv u kontinuitetu nastajanja pojedinih dijelova, da ga bez dvojbe možemo smatrati najznačajnijim graditeljskim razdobljem nje­gova Života, ali i najkvalitetnijim autorskim opusom 20. stoljeća na dubrovačkom podru­čju."

Dubravko Bačić

Njegovo remek delo, među knjigama, svakako je Savremena arhitektura. Tokom vremena ova knjiga je narasla u monumentalni petotomni korpus sa preko 2000 stranica teksta i slika......Predgovori i pogovori njegovih pet knjiga o modernoj arhitekturi obiluju ličnim zapisima, opisima teškoća, stradanja i nepravdi života. U suštini to je testament čoveka svesnog da u životu nije realizovao ni deo svojih ogromnih potencijala."

Miloš R. Perović, u predgovoru svoje knjige Istorija moderne arhitekture
podseća na istraživački rad profesora Dobrovića

DOM FERIJALNOG SAVEZA (5/x)

(1940) Montovjerna, Dubrovnik

Pričaju ljudi da se tog 30-tog aprila kada su se prvi NATO projektili sručili na Savski venac na velelepno modernističko zdanje Generalštaba u Beogradu (1) (izgrađeno 1956. godine) da se praški đak, srpski arhitekta, urbani planer I profesor Nikola Dobrović (1897-1967) slatko nasmejao. Da se razumemo, nikako mu nije bilo svejedno; bilo mu je žao sirotih ljudi koji su ginuli tokom bombardovanja prestonice ali razmišljanje o devastaciji svog čuvenog kompleksa za čije oblikovno komponovanje je našao inspiraciju u kanjonu Sutjeske, navelo ga je na iskren smeh. Dok se još uvek na Zemlji spuštao gusti oblak prašine u ulici Kneza Miloša, krhotine stakla zasipale okolne objekte, na spratovima gorela vatra, sedeo je prof. Dobrović u svojoj kućici na nebu, u bogatoj biblioteci, okružen brižljivo probranim delima, knjigama koje je praktično sakupljao tokom celog svog radnog veka, prelistavao svoju privatnu prepisku uz umiljate zvuke melanholične balade "Zbogom Frenk Lojd Rajte" („So Long, Frank Lloyd Wright") Pol Simona i Art Garfankla.

"Rušite bando koliko vam volja - možete srušiti zgrade ali ideje ne!" - pomislio je i izvadio jedno pisamce nalik razglednici iz prepune kutije pisama.

U to vreme Beogradom su kolale njegove knjige i teorije u njima, na Arhitektonskom fakultetu još uvek je postojao predmet "Savremena arhitektura" čiji je bio utemeljitelj i dugogodišnji predavač, imao je sveže pouzdane informacije da su njegovi studenti prof. dr. Miloš Perović i prof. dr Paja Krunić sakupivši iscrpnu dokumentarnu građu napokon izdali dvojezičnu monografiju „NIKOLA DOBROVIĆ Eseji, projekti, kritike". Na drugoj strani u Dubrovniku, samostalni istraživač Krešimir Ivanišin neumorno je radio na rasvjetljavanju njegovog plodnog "dubrovačkog perioda" - naučni radovi i knjige o njegovom stvaralaštvu nicale su kao pečurke posle kiše.

Namestio je automobilsku gumu Zastave750 ispod svog radnog stola na kojoj je odmarao noge (navika sa Zemlje) i ponovo pažljivo pročitao pismo koje mu je prošlog leta u Beogradu pisala mlada nadarena arhitektica - Anja Mihailović.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

"Dragi čika Nikola,

Jovan i smo se upravo vratili iz Dubrovnika. Posetili smo i Hotel Grand na Lopudu, obišli i spomenik Viktoru Dyku, naravno potražili vilu Wolf i nezaobilazni Hostel Ferijalnog saveza na Montovjerni. Ne mogu da vam dočaram koliko sam bila uzbuđena.

Radujte se veliki učitelju, hostel još uvek radi, mladi turisti iz Evrope dolaze i spavaju u krevetima na sprat, ručaju na prostranoj terasi pod suncobranima. Ima ih odasvuda, ima ih raznih. Od ćaknutih holanđana što puše gandžu (ganja - to Vam je eng. sleng za indijsku konoplju - marihuanu) i na volkmenima slušaju grandž himnu "Miriše na duh tinejdžera" (Smells like teen spirit) do upeglanih japanaca što nose laptope i na plažu pa posle kupanja dok se sunčaju pišu naučne radove i eseje.

Lepa vest je da obloga fasada (koju čine grubo obrađene kamene ploče slagane spojnicom na spojnicu sa prekidima od traka oblutaka u horizontalnim redovima) izgleda sveže i novo kao da je vremešni Ferijalac tek nedavno izgrađen. Verujte mi na reč čika Nikola - da ne ispadne da preterujem - iako mu je više od šezdeset godina on izgleda daleko mlađe od svih kuća koje ga na Montovjerni okružuju iako su zidane mnogo posle nje klasičnim tesanim kamenom koji biće mnogo slabije podnosi štetan uticaj atmosferilija. Šaljem Vam i fotografiju detalja fasade da se uverite:

Montovjernu danas, verujem, nebiste prepoznali; tako se gusto naselje izgradilo da smo Jovan i ja jedva pronašli hostel. Više se i ne vidi od tih silnih kuća i krovova.

Jovanu je bilo mrsko da hoda pa je ostao sa holanđanima pod suncobranom na terasi i zamislite na licu mesta crtao fasadu Ferijalca dok sam ja obilazila vilu Rusalku na Boninovu i nadogradnju vile Wolf na Lapadu koja je, zamislite, danas hotel, i to ekskluzivni.

- A ća Van triba to silno slikanje, ljepojko? - upitao me u prolazu na molu simpatični dedica, dalmatinac, stari barba, dok sam nemilosrdno fotografisala svaki detalj vile Wolf.

- Ah dobri gospodine, želim nekome da napišem pismo. Silno će se obradovati. Nekada je živeo ovde, u Dubrovniku. - osmehnula sam se u šali.

- Rekaste „živeo"?

- Da.

- „Ovde"? - ponovio je kao da mi ne veruje i upitao:

- Nu mi kaž'te, odaklen ste šjorina bella?

- Iz Beograda.

- Zna san. Đava odnija i Vas i Miloševića! Triba vas sve oćerat' u vražju mater! - naglo je promenio raspoloženje. Videla sam mu na licu da je besan.

- Verujte mi, nemam ja nikakve veze sa politikom ja sam...

- Basta! Kuću ste mi srušili furešti! Stari grad ste našli granatirat!

- Ama čoveče ja živim da gradim a ne da rušim. Prezirem ratove i razar...

- Dabogda vas bombardovali! - ponovo me prekinuo.

Pošto sam uvidela da je Đavo pojeo šalu, popela sam se stepeništem prema ulazu u hotel i pred ulazom sačekala izvesno vreme da bih ga pustila da prođe. Mislim, ne zamerim mu, pomalo ga i razumem. Ali bez obzira na sve, ova neugodnost mi nije pokvarila raspoloženje. Dubrovnik je prelep, najlepši grad Dalmacije. Pomalo i zbog vaših autorskih kuća-brodova.

Veliki poljubac šaljem Vam iz Beograda

3V (Voli Vas Vaša)

Anja

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Mister Dobrovič, mister Dobrovič! - u neka doba pokucao mu je na prozorčić g. Minoru Yamasaki (1912-1986) čuveni američki arhitekta japanskog porekla projektant kula Blizankinja (Twin Towers) u Nju Jorku i stupio u njegov skromni nebeski dom.

- Mister Dobrovič, izvinite na smetnja, može li kratko Ja da razgovara s Vama?

- Može, naravno, dobrodošli cenjeni kolega u moj skromni dom, ne, ne, nemojte se izuvati slobodno uđite u cipelama,.

- Bolje Vas našla Mister Dobrovič. Ja htela kao u japanska kuća da...

- Izvinjavam se što Vas prekidam g. Yamasaki ali moram da Vas ispravim: moje prezime nije rusko već srpsko, dakle nije DobroviČ već DobroviĆ! "Ć" kao Ćinkvećento (Cinquecento), Kino Zući (Chino Zucci), Vićenca (Vicenza), Fićo (Fiat600) ako me razumete? - nesvesno je pokazao prstom prema automobilskoj gumi pod stolom kao da bi to nešto amerikancu poput Jamasakija značilo.

- I see, da daaa. "Ć" like "Ćinkvećento"! "Vićenca" - "Who the hell is Chino Zucci? Never heard of him." - pomislio je Yamasaki u sebi i nastavio:

- Pre par godina, jos dok besnela rat u Bosna, ja trazila mister Straus ali njega ovde na Nebo nema, a sada cula za Vas I Vasa Beogradska remek-delo sto NATO unisti, mister Dobrovič, pa došla da pitam, sta sad osecati, da li biti dobro?

- Dobro sam, naravno da sam dobro kolega. Zašto ne bih bio?

- Ja cula, ovde na Nebo, da nas "arkitekts" strasno boli kada nam ruse nasa zgrade dole, na Zemlja. Neopisiva bol Mister Dobrovič!

- Ma, koješta. Uostalom zašto se brinete, druže Yamasaki, ta Vama su srušili kompletno naselje sedamdeset i prve pa vas nije ništa bolelo, zar ne?

- Yes, but drugo je to. Tad ja bila živ, a sad mrtav, razumete.

- Uveravam Vas, ništa nisam osetio. Bar ne još. Doduše, malo me kosti bole ali to već vučem 60 i kusur godina. A ako ste maločas mislili na kolegu Ivana Štrausa, imam informaciju da je on još uvek živ. Mislim da je trenutno u Sarajevu i da obnavlja svoje zgrade koje su stradale u krvavom građanskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

- A kako Vi tako dobro obavestena?

- Navika, kolega, navika. Znate, ja sam se, pored toga što sam projektovao zgrade, bavio i naučno-istraživačkim radom, razvojem i teorijom arhitekture. Istraživanje mi je bilo strast, eto i ovde sam to nastavio. Šta da kažem nego: "Čovek se uči dok je živ"!

- Ali vi ne biti ziva, mister Dobrovič.

- Da, u pravu ste, dobro velite druže Yamasaki. Neka onda bude da se čovek uči i dok je živ i dok je mrtav. - nasmejao se profesor.

- Ako ja dobro razumela, vi pisala neka knjige?

- Napisao sam ih nekoliko. Morao sam da pratim šta se sve dešava u svetu I da to objedinim u niz publikacija.

Polagano je ustao iz svoje fotelje, prišao polici sa knjigama i za čas mu pružio jednu od svojih mnogobrojnih knjiga.

- Fino, bas lepo - primetio je Yamasaki, bacio letimičan pogled na skromno dekorisane korice knjige i ne otvorivši ju, spustio na stolić.

- A zasto vi, mister Dobrovič, ne odmorila malo, pa sad smo ovde na Nebo? Ta nema potreba vise za hrana za preziveti, za organizam. Ne morati raditi vise. Imati sve. Sada samo meditirati, filosofirati, uzivati...

- Pa ja i uživam kolega, vidite, imam knjige, gramofon i ploče, radio aparat - pozavideo bi mi i Luj XIV, mogu da primim sve klasičare i to u negližeu, da mi budu pomagaci u radu ili da me zanose u časovima odmora...

- Ali Ja videti Vi imati jako mala stan, mister Dobrovič, zasto sedeti ovde po citav dan, pisati i čitati knjiga, pratiti nova arhitektura kad mozete na kafa, viski, kavijar, na druzenje, dvd player dolby digital stereo soround sistem, uzivanje u nasa rezidencija do mila volja!

- Hvala na pozivu, možda i navratim nekad. A sad me izvinite druže Minoru, morao bih da nastavim sa pisanjem...

- O.k. Jos jednom primite moja iskreno saucesce za Generalštab.

- Tja, svakome od nas moze da se desi... šteta. Prokleti ratovi! Naše zgrade na Zemlji će svakako nestati, sve ima rok trajanja, pa i kapitalna remek-dela.

- No, no. Remek dela prezivljavaju. Ne bi bila remek-dela.

- Mislite?

- Ih, ta Vi ne biti smesna, mister Dobrovič, recimo, moja kule blizankinje trajati vecno - very good bussines, steel structure and all - toliko dobro smisljeno da zaista trajati vecno! - zaključio je izlazeći Yamasaki.

Nikola A. Svilar (Audio zgrada) ©2007

nikolasvilar@hotmail.com

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Literatura:

Charles Jencks "The language of post-modern architecture"

Spasoje Krunić, Miloš R. Perović „Nikola Dobrović - Eseji, projekti, kritike" Arh. Fakultet Univerziteta u Beogradu i Muzej arhitekture, Beograd (1998)

Antun Travirka "Dubrovnik /Povijest, Kultura, Umjetnička baština", forum Zadar (1998)

Miloš R. Perović "Iskustva prošlosti" drugo izdanje Plato, Beograd (2000)

Krešimir Ivanišin "Arhitekt Nikola Dobrović i vizija demokratskoga grada", Radovi Instituta za povijest umjetnosti, 24:127-134, Zagreb, (2000)

Miloš R. Perović „Srpska arhitektura XX veka" Arhitektonski Fakultet Beograd (2003)

Dubravko Bačić "Spomenik Viktoru Dyku na Lopudu arhitekta Nikole Dobrovića" Arhitektonski fakultet Sveučilište Zagreb (2003)

Oskar Newman "Defensible space", The institute for community design analysis

Wikipedija, World wide web

Novinski članci

Ljiljana Blagojević "Kultura kao novac... pretvara se u dim", Politika 10.11.2007.

Diskografija

LP „Bridge over Troubled Water" Paul Simon and Art Gurfunkel, Columbia Records (1970)

LP "Nevermind" Nirvana, Geffen records (1991)

DVD

Dokumentarni film "Koyaanisqatsi: life out of balance" - režija: Godfrey Reggio (1983)

u kojem je autentičnim snimcima dokumentovano rušenje stambenog naselja Pruit Igo u Sent Louisu 1971., koje je prema principima Moderne projektovao Minoru Yamasaki 1956. a po uzoru na čuveni Le Corbusierov L'Unite d' Habitation sagrađen u Marseju (u stručnoj literaturi simbolično označeno od strane kritičara Čarlsa Dženksa kao trenutak "Smrti Moderne ahitekture")

Izvori ilustracija:

Lične fotografije, fotokolaž i studijski crtež Nikole A. Svilara

(1) (3) (4) S. Krunić, M. R. Perović, navedeno delo.

(2) (5) (9) Wikipedia,

(6) Oris, časopis za arhitekturu i kulturu

(8) N. A. Svilar

(7) O. Newman, navedeno delo

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------