S vremena na vreme, pojavi se vest koja nije samo vest.

U pitanju je vest koja ukazuje na nekoliko drugih stvari, ne samo na onu na koju se direktno odnosi.

Naravno, u Srbiji je svaka druga vest ukazuje na bar još nekoliko stvari, ali nekada se zaista pojavi biser od vesti, biser koji naprosto oduševljava koliko govori o nama.

Poslednja koja mi je upala u oko je ova sa tortama sa deponije.

Zaista, koji je problem zemalja zapadne Evrope i severne Amerike sa islamom? I koji je problem koji islamski ekstremisti imaju sa najnaprednijim društvima Evrope i Amerike?

Zašto evo vec decenijama nema mira, zašto su islamski ekstremisti i teroristi izveli onolike terorističke akcije po SAD i zapadnoj Evropi, akcije koje su iza sebe ostavile hiljade mrtvih? 

Zašto su države NATO saveza u borbi protiv islamskih terorista bile tako ekspeditivne da rasture i temeljno unište cele države od Avganistana, preko Iraka pa sve do Sirije?

Stvarno ne znam, ali evo jedne paradigmatske današnje vesti, koja daje dobar deo odgovora: 

Radikalni muslimanski sveštenik Abu Hamza al-Masri osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog podržavanja terorizma, javlja BBC.

               Jedva se primorava da istisne tih nekoliko reči iz sebe, pošto je srknula tek par gutljaja prve jutarnje kafe iz šolje na kojoj sasvim primereno piše: ,,It's much too early to start talking... Leave a note."

Među nekolicinom stranaca koji me prate preko Fejsbuka, nalazi se i Riki Li. Verovatno nikada nisam otvorila njegov profil, ali moguće je da sam lajkovala neku njegovu fotografiju - sa biciklističkog putovanja, dakako. No ono čega se sasvim sigurno sećam je da smo komentarisali iste objave cikloputnika na grupi Warm Showers. Preko jedne od njih - one koju sam ja postavila uoči ulaska u Maleziju a u vezi sa rutom koju sam želela da napravim kroz tu zemlju - Riki me je javno pozvao da budem njegov gost kada budem dopedalirala u maležansku državu Penang. Naravno, prihvatila sam.
Maleziju naseljavaju tri velike etničke skupine -- Malejci, Kinezi i Indijci, a što se mene tiče, potpuno mi je nevažno kod pripadnika kog naroda ću odsesti. Zapravo me je obradovalo saznanje da će me nakon Malejaca Radžija i Zula u Alor Setaru, te Indijca Afika u Bedongu, sada ugostiti i jedan Kinez. Ne samo što ću tako bolje upoznati Maleziju, već ću imati i više materijala za priče.

***

Ne krijem da sam bolestan. To nije tajna. Svakodnevno osećam bol u leđima, u onom, kako ga zovu lumbalnom delu, i to je bolest od koje dosta ljudi pati, pomislih stavljajući šerpu s podvarkom u rernu. Čim se savijem, osetim snažan bol, kao da me nekoliko mačeva istovremeno probada; nije lep osećaj, pomislih. Nimalo. Ali utehu, kao što rekoh, nalazim u činjenici da nisam jedini.

Preko nekoliko dana išao sam lekaru (mrzim kada ljudi govore da idu kod lekara, kao da odlaze da sa njim piju kafu, a ne da budu podvrgnuti pregledu) i tamo nisam saznao ništa novo: lumbalni

Grupa privatnih lica ušla je u Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu tvrdeći da ta zgrada pripadanja njima.

gost autor: coa smor

Kraftverk (nem. Kraftwerk – „elektrana“) su vanzemaljci. Ili makar roboti. Neki smatraju da su u pitanju četvorica muzičara iz Diseldorfa. Svojim kompozicijama nad neumoljivo hladnokrvnim ritam mašinama u flori i fauni gde je svaki zvuk pažljivo konstruisan na složenim sintisajzerima i gde za tradicionalne instrumente jednostavno nema mesta, sredinom sedamdesetih pomerili su elektronsku muziku iz avangardnih eksperimenata na top-liste. Pored elektronske muzike, ljubav prema njihovom radu oseća se i u drugim žanrovima. Ima fanatika koji ih smatraju značajnijim od Bitlsa (ili bar podjednako značajnim), ali nećemo preterivati.

U redu, nismo roboti, ali uverljivije nećete naći. Sada vas najljubaznije molimo da zanemarite osobu iza zavese.

        Gost autor: horhe akimov

Čak i lošiji studenti, koji nisu baš redovno priustvovali svim predavanjima iz međunarodnog prava, a na ispitu se provukli sa tankom šesticom, da ih je neko pitao, prognozirali bi da će Međunarodni sud pravde odbaciti  i hrvatsku tužbiu i srpsku protivtužbu za genocid. O expertima za međunarodno pravo da i ne govorimo. Tako je i bilo. Međutim, za odbacivanje hrvatske tužbe glasalo je 15 sudija, dvojica su bila protiv, dok je srpska protivtužba odbačena jednoglasno. U zasedanju MSP ravnopravno su učestvovali po jedan ad hoc sudija iz Hrvatske i iz Srbije. U odbacivanju hrvatske tužbe ad hoc sudija iz Hrvatske je izdvojio svoje mišljenje, dok je ad hoc sudija iz Srbije glasao i za odbacivanje hrvatske tužbe i srpske protivtužbe. Koji je od ove dvojice ad hoc sudija, Hrvat ili Srbin, dremkao na predavanjima iz međunarodnog prava, pogotovo u delu o genocidu, ili su moguće ovde u pitanju neki drugi, izvanpravnički, razlozi? Ako jesu, koji su?

 Mora odnekud da krene ...

"Pederski isprdak" Tony Bler i Tony Bler kao gost savetnik srpske vlade imaju  identičnu  svrhu : prodaja magle,  manipulacija patriotizmom i mimika glasa naroda.

Krajnji cilj ova tri delovanja je vlast  ,a jedina razlika što je Vučić sa "pederskim isprdkom" Blerom    rušio vlast,a  sa savetnikom Blerom istu dodatno učvršćuje.

U oba slučaja Vučić je prodavao maglu, u oba slučaja je manipulisao "patriotizmom" i u oba je slučaja  pokazao da je ono što zovemo narod praktički nemo bez  glasa političke elite.

Treba li uopšte dodati da je    

Ašenbah naredi starcu u platnenim pantalonama, mornarskoj bluzi i slamnom šeširu, koji je vodio tamo dole nadzor nad kupalištem, da mu iznese sto i stolicu na peskovitu daščanu platformu i udobno se smesti u ligeštul koji je izvukao dalje ka moru, u pržinu žutu kao vosak. Sav u belom, belom odelu, belim cipelama i belom šeširu, ispruženih nogu i ukrštenih prstiju na stomaku, zagledao se u plitku plavkasto sivo smeđu boju mora plaže Lido. Posle pola sata, počeli su da pristižu prvi kupači, otvarala su se i zatvarala vrata od kabina, dečji glasovi i glasovi guvernanti, prekinuli

               Gospodin Nešto je u poslednje vreme često bivao vidno deprimiran. Kako i ne bi? Postao je lopov. I to ne bilo kakav, od onih banalnih što bunare po džepovima u gradskom prevozu ili mažnjavaju po samoposlugama znanim kao supermarketi, već sasvim poseban i stoga lako uočljiv ( barem se njemu tako činilo ).