U turbinama Kraftverka

Nisu mi legli.

meni je od čitavog tog naleta krautroka, najupečatljivi ispao can
i to, od onog trenutka, kada je damo suzuki zagospodario. album tago-mago i danas da je nastao, zvučao bi sveže:)

bila sam na njihovom koncertu na tašu. to je bilo to. samo nekako zakasnelo u mom životu.

kuriozitet: na koncertu rumunskog balanesku kvarteta sam čula tri žičane obrade kraftverka i mnogo mi se dopalo!

javascript:;

a evo ih ovde sa sve dejvidom b. iz hedsa.

stefan.hauzer

Nisu mi legli.

meni je od čitavog tog naleta krautroka, najupečatljivi ispao can
i to, od onog trenutka, kada je damo suzuki zagospodario. album tago-mago i danas da je nastao, zvučao bi sveže:)

stefan.hauzer

Nisu mi legli.

meni je od čitavog tog naleta krautroka, najupečatljivi ispao can
i to, od onog trenutka, kada je damo suzuki zagospodario. album tago-mago i danas da je nastao, zvučao bi sveže:)

sva četiri* albuma sa kenji damo suzukijem su remek dela.

no, ne treba sa uma smetnuti činjenicu da je okosnica zvuka grupe definisana na materijalima sa malcolmom mooneyjem zabeleženim na oficijelno prvom monster movie iz 1969, kao i na još jednom remek delu delay 1968 i na polubutlegu prehistoric future objavljenim tek 1982. odnosno 1984.
czukay je izjavio da oni i nisu znali u kom pravcu žele ići dok jednog dana malcolm nije zgrabio mikrofon i gurnuo ih u ritam, na taj način stvorivši od ljudi koji danonoćno improvizuju u dvokanalnom studiju - grupu.

izjava fanatika koju linkuje naš domaćin - zakasnela je parafraza izjave jednog domaćeg kritičara koji je početkom osamdesetih značaj grupe can za istoriju popularne muzike uporedio sa značajem grupe the beatles, što je sredinom devedesetih razbesnelo drugog domaćeg kritičara koji je ustvrdio da se tim poređenjem nanosi nepravda grupi can.

izjava fanatika koju linkuje naš domaćin - zakasnela je parafraza izjave jednog domaćeg kritičara koji je početkom osamdesetih značaj grupe can za istoriju popularne muzike uporedio sa značajem grupe the beatles, što je sredinom devedesetih razbesnelo drugog domaćeg kritičara koji je ustvrdio da se tim poređenjem nanosi nepravda grupi can.

Vlada Jovanović? Mislim da je to jedini čovek čije sam tekstove u Džuboksu čitao 5 ili 6 puta. I jedini čovek koji je shvatao koliko su Steely Dan zapravo subverzivni (mislim da je u jednom članku o SD pominjao i Suicide- ako se iko seća tog dueta).

Suicide-

stefan.hauzer

na cd reizdanju albuma suicide henry rollins je napisao da im je ghost rider koju je njegov rollins band snimio bio na stalnom koncertnom repertoaru.

urbana_gerila

stefan.hauzer

na cd reizdanju albuma suicide henry rollins je napisao da im je ghost rider koju je njegov rollins band snimio bio na stalnom koncertnom repertoaru.

ova verzija mi je ponajbolja ...

Jedan moj prijatelj ,
jednom prilikom kad smo pričali o Kraftverku,
reče,
oni nisu muzičari,
oni su grupa umetnika,
koja je pored ostalog načinila i veoma dobru muziku

bila sam na njihovom koncertu na tašu

Koncert Kraftwerka je manje koncert, više izložba, sa članovima benda kao kustosima. Evo, ovo je naše delo, izvolite poslušati i pogledati. Naravno, na koncertu postoji publika i super je, no što se tiče same izvedbe, u pitanju je prezentacija, što je ustvari jedino i moguće. Utisak sjajan.

baš to - manje koncert, više izložba. slično sam se osećala i na koncertu AIR-a. (ne upoređujem kvalitet bendova, samo nastup)

zanimljivo, ali na konceru lori anderson sam imala sasvim drugačiju emociju. to me nešto skroz pomerilo.

princi

sviđalo to fino poigravanje sa fašizmom. Uvek prisutno, i, baš kao što i treba, uvek dvosmisleno- nikad nije bilo jasno da li sa obožavanjem ili više kemp (recimo, crveno crni omot Man Machine, i stilizovana slova, na kojima samo fali kukasti krst; pametno i korišćenje ruskog u centralnog temi sa albuma). U svakom slučaju, mnogo bolje u umetnosti nego u politici i na ulicama.

u pravu si kada kažeš da je u pitanju poigravanje sa nacizmom, ali je predznak suprotan -
oni sami su od emil schulta, svog vizuelnog režisera, tražili da parodira nacistički stil kao - izraz nostalgije za predratnim kulturnim institucijama koje su zabranili nacisti.

Više fašizmom (otud i ruski u We are the robots, obratiti pažnju da na ruskom kaže Ja tvoj sluga (tj rob), ja tvoj rabotnjik). Ne verujem da su nacisti. Da bi bio nacista moraš biti glup, a Kraftwerk nisu glupi.

princi

Više fašizmom (otud i ruski u We are the robots, obratiti pažnju da na ruskom kaže Ja tvoj sluga (tj rob), ja tvoj rabotnjik). Ne verujem da su nacisti. Da bi bio nacista moraš biti glup, a Kraftwerk nisu glupi.

izgleda da me nisi razumeo.
kraftwerk nisu nacisti, a još su manje glupi, dapače.
napisao sam ono što oni sami kažu da su želeli - namerna parodija kao izraz nostalgije za predratnim kulturnim institucijama koje su nacisti zabranili.

(iako spadam u one kojima nacizam i fašizam nisu sinonimi, ovde nacizam koristim isključivo kao geografsku odrednicu)

Kažem, meni ni dan danas nije jasno da li su oni fašizmom bili fascinirani ili su mu se ismejavali. Zato i pominjem dvosmislenost. Meni Man Machine, sa svom svojom mehaničnošću (tj baš zbog nje), ipak nekako njihov centralni i najbolji album.

princi

Meni Man Machine, sa svom svojom mehaničnošću (tj baš zbog nje), ipak nekako njihov centralni i najbolji album.

i meni, bez zadrške.
crveno-crni omot je urađen u stilu ruskog konstruktiviste el lisickog, maljevičevog učenika, a mislim da je i pevanje na ruskom omaž njima.

Meni generalno to možda najviše deluje kao mirenje sa svojim identitetom i prošlošću, sa podtekstom da to nije jedino što Nemačka ima da ponudi. Na kraju krajeva, to su sedamdesete - masa prog bendova [ma koliko Kraftverk ne bili prog u užem smislu, naročito od Autobahn naovamo] je bila nacionalno osvešćena i na ovaj ili onaj način tražila svoje nadahnuće i posebnost i u tome.

i meni, bez zadrške.
crveno-crni omot je urađen u stilu ruskog konstruktiviste el lisickog, maljevičevog učenika, a mislim da je i pevanje na ruskom omaž njima.

Da, da, možda, duhovna vertikala, što bi rekao pok. Kalajič. I trenutak je vrlo interesantan: socijaldemokratska Nemačka Vili Branta i Helmuta Šmita polako dolazi sebi, smatralo se da je Brantovim klečanjem i plakanjem odrađeno sve što je trebalo da se odradi, raste samosvest, osvajaju svetska prvenstva u fudbalu, sve ispresecano radikalno levim terorizmom, špijunskim aferama.

recimo, crveno crni omot Man Machine, i stilizovana slova, na kojima samo fali kukasti krst; pametno i korišćenje ruskog u centralnog temi sa albuma)

I na omotu ime benda napisano kao Kraftшerk.
Godine 1981. dva četrnaestogodišnja dečaka, obojica inficirana novim trendom na rok nebu, trendom zvanim hevi metal, slušala su nedeljama, mesecima, nešto sasvim drugačije od toga.
Man-machine.
Moj ortak i ja. Hipnotisani smo bili albumom.

Hipnotisani smo bili albumom.

Moja fascinacija Kraftwerkom je počela sa Trans Europe Express. Kao da su dosta slušali Station to station u to vreme.

ja sam krautroku beskrajno zahvalna na kenu

a ja na barbiki; iggy pop-u
i najboljem albumu napravljenom u poznatom univerzumu.

AlexDunja

Moja fascinacija Kraftwerkom je počela sa Trans Europe Express. Kao da su dosta slušali Station to station u to vreme.

ja nikada nisam bila fascinirana kraftverkom,
srećom mladunci istražuju, i pišu lepe tekstove.

ja sam krautroku beskrajno zahvalna na kenu

i još ponekima, a i što su buvija prizvali u berlin da
napravi low, heroes i lodger.
enough.

možda se ime grupe ne izgovara ken, naime možda nije konzerva u pitanju, jedan od osnivača irmin schmidt tvrdi da je u pitanju akronim od canibalism-anarchism-nihilism.

bowiea što se tiče, njegovu nemačku fazu i ta tri izvrsna albuma koja si navela -
nadahnuli su grupa neu! koju su, kao što je naš domaćin naveo, činila dva bivša člana kraftwerka klaus dinger i michael rother, i grupa la dusseldorf koju je dinger osnovao kada se neu! raspao.
bowie je za prvi album neu! kazao da pošto ga je čuo više nije imao dilemu gde leži budućnost muzike.
takođe, muziku sa prva dva albuma grupe la dusseldorf iz 1976. i 1978. bowie je 1979. nazvao soundtrackom osamdesetih.
treba reći i da je instrumental a new career in a new town sa albuma low inspirisan pesmom silver cloud sa prvog albuma grupe la dusseldorf.
a, da ostanem u temi, bowiejeva pesma v-2 schneider sa albuma heroes posveta je osnivaču grupe kraftwerk.

stefan.hauzer

iggy pop-u
i najboljem albumu napravljenom u poznatom univerzumu.

meni je to samo prva ploča imaginarnog duplog albuma, genijalnog, naravno.
druga ploča je lust for life.

da ne preteram, obe pripadaju bowieu taman koliko i iggyju popu, a mnogi ih smatraju suštinskim početkom bowiejeve berlinske faze.

princi

i meni, bez zadrške.
crveno-crni omot je urađen u stilu ruskog konstruktiviste el lisickog, maljevičevog učenika, a mislim da je i pevanje na ruskom omaž njima.

Da, da, možda, duhovna vertikala, što bi rekao pok. Kalajič. I trenutak je vrlo interesantan: socijaldemokratska Nemačka Vili Branta i Helmuta Šmita polako dolazi sebi, smatralo se da je Brantovim klečanjem i plakanjem odrađeno sve što je trebalo da se odradi, raste samosvest, osvajaju svetska prvenstva u fudbalu, sve ispresecano radikalno levim terorizmom, špijunskim aferama.

ovo je odlično zapažanje, ako su, pojednostavljeno rečeno, omladinski aktivizam i r'n'r predstavljali suprotstavljanje establišmentu, ili, još pojednostavljenije, predstavljali sukob dece sa očevima, mogu zamisliti kako je to bilo složeno glede spoznaje nemačke omladine o njihovim očevima, pa makar da su oni bili i samo puki posmatrači nacističke bestijalnosti.

a, da ostanem u temi, bowiejeva pesma v-2 schneider sa albuma heroes posveta je osnivaču grupe kraftwerk.

Jao, meni ja ta druga strana Heroes (jbg, vinil) žešći smor (osim Secret life of Arabia). Mislim, album nije loš, Joe the lion, Beaty and the beast, naslovna, već navedena SloA su fenomenalne, ali ta druga strana je totalno middlebrow davež, Bowie je tu totalno out of his depth. I inače mislim da je Bowie dosta precenjen. Ima puno dobrih stvari ali samo 2 zaista dobra i kompletna albuma (Station to station i Lodger). On je majstor prepakivanja (prvi koji je pokušao da oročeno proda svoj katalog za bondove), dobar trgovac, pravi Englez.

princi

I inače mislim da je Bowie dosta precenjen.

urbana_gerila:

princi

Jao

meni je to samo prva ploča imaginarnog duplog albuma, genijalnog, naravno.
druga ploča je lust for life.

saglasan

Ma, ne kažem, super je Bowie bio za lečene narkomane, ali Kraftwerk mu nisu baš najbolje legli. Što bi rekla AD, možda je na Heroes B strani bilo previše kreativne energije za jedan studio, :): Kraftwerk, Bowie, Eno, Visconti, Carlos Alomar (mora da se i Iggy motao po studiju, i on je dosta vremena proveo po Berlinu). Falio samo Byrne. Njega Eno čuvao za My life in the bush of ghosts (još jedan mumbo jumbo i užasno precenjen album).

princi

Ma, ne kažem, super je Bowie bio za lečene narkomane, ali Kraftwerk mu nisu baš najbolje legli. Što bi rekla AD, možda je na Heroes B strani bilo previše kreativne energije za jedan studio, :): Kraftwerk, Bowie, Eno, Visconti, Carlos Alomar (mora da se i Iggy motao po studiju, i on je dosta vremena proveo po Berlinu). Falio samo Byrne. Njega Eno čuvao za My life in the bush of ghosts (još jedan mumbo jumbo i užasno precenjen album).

i sam čitavog života rušim tabue, ne kažem da je ovo što si napisao lišeno smisla, ali, eufemistički rečeno - razlikuju nam se početne premise.

Moja fascinacija Kraftwerkom je počela sa Trans Europe Express. Kao da su dosta slušali Station to station u to vreme.

Pre toga David Bowie je pokušao da angažuje Kraftwerk kao katalizator za svoj novi album, ali su oni to odbili. David Bowie je, pre toga, neprestano slušao 'Autobahn'.
Impresioniran njihovom muzikom, uradio je 'V2 Schneider', posvećenu Florian-u.
Na 'Trans Europe Express' Kraftwerk pominju Bowie-a i Iggy-a samo kao usputnu stanicu. O tome se radi

i sam čitavog života rušim tabue, ne kažem da je ovo što si napisao lišeno smisla, ali, eufemistički rečeno - razlikuju nam se početne premise.

Ovako izgleda džentlmenski odgovor na smišljeno kulovski komentar! Svaka čast.

mr.fogg

Moja fascinacija Kraftwerkom je počela sa Trans Europe Express. Kao da su dosta slušali Station to station u to vreme.

Pre toga David Bowie je pokušao da angažuje Kraftwerk kao katalizator za svoj novi album, ali su oni to odbili. David Bowie je, pre toga, neprestano slušao 'Autobahn'.
Impresioniran njihovom muzikom, uradio je 'V2 Schneider', posvećenu Florian-u.
Na 'Trans Europe Express' Kraftwerk pominju Bowie-a i Iggy-a samo kao usputnu stanicu. O tome se radi

svojevremeno je neki lik koji je bezuspešno pokušavao da smuva neku damu iskoristio priliku da dok je ona bila u toaletu priđe džajiću koji je sedeo u istom restoranu i zamoli ga da im priđe i pozdravi ih - ne bi li to gospođicinu odluku preokrenulo u smeru koji je on želeo.
kada je nasmešeni džaja, tada popularan kao tito, prišao njihovom stolu i pružio ruku da se pozdrave, naš junak se obrecnuo na njega da prestane više da mu dosađuje i da ga uznemirava.

ljudi se najčešće iznenade kada čuju da je neka velika zvezda i fina osoba.
i ovde smo malo pisali o vezi iggyja popa i bowiea, mislim da ne treba naglašavati i šta je on značio za povratak loua reeda, ali neka kao ilustracija posluži slučaj grupe mott the hoople.
njihova izdavačka kompanija je raskinula ugovor sa njima i bili su pred raspadom kada je bowie motivisan novinskim člankom o tome pomislio da bi možda mogao da pomogne jer mu se grupa dopadala, i napisao im veliki hit all the young dudes koji im je preokrenuo karijeru.
ian hunter, sjajni pevač grupe mott the hoople, čiji je dnevnik r'n'r zvezde obavezno štivo, a solo album iz 1979. you're never alone with a schizophrenic remek delo, kaže kako je bowie uvek nalazio vremena za darežljivost, da je pomogao ne samo njima, već mnogima, i da on na njegovom mestu verovatno ne bi uradio tako nešto jer je pesma bila od onih za koje si odmah svestan da će biti veliki hit, što je u muzici retkost.

bowie je pasionirani slušač i kolekcionar, sam je često isticao da mu se posle grupe neu! kraftwerk dopada najviše od svih nemačkih bendova, no on je te 1974. bio zaokupljen nečim drugim - otišao je u ameriku da radi young americans jedan od svojih najviše napadanih albuma do tada. plastični soul kako ga je nazvao on, a disco đubre kako su ga zvali mnogi.
ja bih ga nazvao impresivnim dokazom njegove genijalne harizme.
tada je i upoznao carlosa alomara koji će kao neko ko je radio sa james brownom odlučujuće uticati na zvuk, i koji će razrešiti dilemu o sadržaju velikog crnog pozorišnog kovčega koji je bowie stalno vukao sa sobom - kao riznici retkih i vrednih ploča od delta bluesa do free jazza.
alomar kaže kako mu je tada postalo jasno da je bowie bio - zaražen soulom mnogo pre snimanja u filadelfiji.
bowie će tada, kao i mnogo puta pre i kasnije, svetu otkriti još jedno ime za koje se bez njega verovatno ne bi ni čulo - luthera wandrossa.
luther je predložio, a bowie oduševljeno prihvatio, da se pesmi young americans dodaju prateći vokali, a na bowiejevo nagovaranje od lutherove pesme funky music (is a part of me) njih dvojica su napravili fascination.
luther često govori kako nije mogao da veruje kakvu i koliku podršku mu pruža zvezda bowievog ranga.
kada je o podršci reč, imao ju je tada i sam bowie - john lennon je došao da odsvira ritam gitaru na obradi njegove i paul mccartneyjeve across the universe, a sa bowiem i alomarom je neplanirano napravio i pesmu fame.
sledeći album station to station zamislio je - kao sintezu filadelfijskog soula, detroit fanka i motorik zvuka neu! i kraftwerk.
dobili smo još jedno remek delo, a možda će biti interesantno da je bowie tada upoznao i postao prijatelj sa sinatrom koji je bio oduševljen pesmom wild is the wind zbog čega će bowie njome zatvoriti album.
muzičko ishodište nadahnuća za sledeća tri albuma, low, heroes i lodger, sam već komentarisao, dodaću samo da je bowie govorio kako je lični motiv odlaska u berlin bio - da padne na zemlju i ponovo postane čovek.

nadam se da sam ovim kroki prikazom osvetlio i deo bowiejeve ličnosti i umetničkog nadahnuća - on je i čovek i umetnik u stalnoj interakciji i sa ljudima i sa umetnošću koji su mu bliski, uzima ali još više deli.

možda je turneja poznata kao white light, koja je usledila posle albuma station to station najbolja ilustracija - koncert počinje dalijevim i bunjuelovim šesnaestominutnim filmom andaluzijski pas, nastavlja se pesmom geigerzähler sa upravo izašlog albuma radio-aktivität grupe kraftwerk*, a zatim se iz mraka osvetljen samo belom svetlošću pojavljuje thin white duke koji u crnom prsluku i pantalonama u beloj košulji i sa gitanes cigaretom na usnama pevajući silazi niz stepenice.

minimalizam nesvojstven tom vremenu, a putokaz nekima u budućnosti...

*ideja puštanja te pesme bila je, kažu, da se skrene pažnja na opasnost od hladnog rata, no, u svakom slučaju - bila je to i najbolja moguća marketinška kampanja koju je mogla da dobije grupa za koju je tada znao samo minoran broj ljudi.

bowie je pasionirani slušač i kolekcionar...

Da, kompilator. Očajnički probao da crackne američko tržište, išao od nemila do nedraga, sve probao i Lou Reeda i NY scenu i LA i Philly soul (sa sve čestitim Luther Vandrosom, čoveče, ne mogu uopšte da verujem da pričamo ozbiljno, čovek je jedan od najvećih ljigera ikada!), i Cher i na kraju samo završio u moru kokaina koji je tamanio kao da ne postoji sutra. Razočaran se vratio prvo u Englesku gde je započeo svoju thin white duke fazu (nekako u to vreme je i sam koketirao sa fašistima, onaj zig hajl na Victoria stanici, ne znam da li 1976. ili tako nekako a i davao nekakve somnabulne izjave po novinama) a potom se prebacio u Berlin. Pravo skidanje i bistrenje u glavi je došlo, izgleda, tek kasnije sa Ashes to ashes i Scary monsters & super creeps. Let's dance je već bio skroz healthy yuppie fazon- taj album može da se sluša uz smoothies.

Šta tek reći za Tonight? :)

Šta tek reći za Tonight? :)

dejvid bovie, bolje da je preskočio osamdesete

princi

bowie je pasionirani slušač i kolekcionar...

Da, kompilator. Očajnički probao da crackne američko tržište, išao od nemila do nedraga, sve probao i Lou Reeda i NY scenu i LA i Philly soul (sa sve čestitim Luther Vandrosom, čoveče, ne mogu uopšte da verujem da pričamo ozbiljno, čovek je jedan od najvećih ljigera ikada!), i Cher i na kraju samo završio u moru kokaina koji je tamanio kao da ne postoji sutra. Razočaran se vratio prvo u Englesku gde je započeo svoju thin white duke fazu (nekako u to vreme je i sam koketirao sa fašistima, onaj zig hajl na Victoria stanici, ne znam da li 1976. ili tako nekako a i davao nekakve somnabulne izjave po novinama) a potom se prebacio u Berlin. Pravo skidanje i bistrenje u glavi je došlo, izgleda, tek kasnije sa Ashes to ashes i Scary monsters & super creeps. Let's dance je već bio skroz healthy yuppie fazon- taj album može da se sluša uz smoothies.

ti samo hoćeš da ja još pričam, zar ne?

AlexDunja

Let's dance je već bio skroz healthy yuppie fazon- taj album može da se sluša uz smoothies.

ne postoji razlog da se to sluša drugi put:)

naravno da postoji - bar 3 dobre pesme, stevie ray vaughan i carmine rojas.

bar 3 dobre pesme

Osim na 2 albuma koja sam pomenuo uvek su 3-4 dobre pesme (s tim što StS ima samo 6 stvari). Ostalo je sve nekako poludojebano, :).

ti samo hoćeš da ja još pričam, zar ne?

:). ajde, nemam ništa protiv, stvarno, mada su stvari koje si pomenuo manje više poznate. Ne, ostavljam mogućnost da je možda mene boravak u UK malo ukrtio, malo sam možda preterano ciničan.

princi

bar 3 dobre pesme

Osim na 2 albuma koja sam pomenuo uvek su 3-4 dobre pesme (s tim što StS ima samo 6 stvari). Ostalo je sve nekako poludojebano, :).

ti samo hoćeš da ja još pričam, zar ne?

:). ajde, nemam ništa protiv, stvarno, mada su stvari koje si pomenuo manje više poznate. Ne, ostavljam mogućnost da je možda mene boravak u UK malo ukrtio, malo sam možda preterano ciničan.

ako si očekivao da pričam bowiejeve i moje kokainske dogodovštine - ništa od toga!
zentujem da krstić to ne snimi, pa da mi jednog dalekog dana po njegovom obrascu skinu tablu sa ulice.

:))))))

...

Bravo za blog

zaista,bravo,sve odslušala! ide pravo u bookmarks!

mr.fogg

Zabluda koju su veoma emotivno razbili Kraftwerk:'Computer Love' zapravo govori o tome da se čovek okreće drugim stvarima kada izgubi pravu ljubav. Možda bi bilo korisno za mlade momke i devojke koji koriste internet u tu svrhu. Ljubav nije tamo, nego ovde. Emocionalni naboj kompozicije koncentrisan je kroz Gmoll akord. Ako sam malo iskomplikovao, pokušajte da preslušate ovaj snimak i da obratite pažnju na 'malo m' pored akorda (npr. Gm) - to je meko-osećajno (tamno) ... ako nema 'malog m' (npr. C) - to je čvrsto-svetlo.Ah, umalo da zaboravim - završni deo kompozicije je instrumentalan, dakle: za razmišljanje. O čemu?LINKP.S. Meni, uvek kad slušam ovu kompoziciju, stane 'knedla' u grlu. A Vama?

Au svaka cast na komentaru! Ja sam se pre jedno par meseci setio ove stvari dok sam vikendom do 5 ujutru "blejao" po internetu i gledao u zraceci ekran. Razmisljao sam kako su Kraftwerk vec tada znali da cemo provoditi sate usamljeni sa nasim kompjuterom u nekom elektronskom "raju". Facebook, Twitter, Pinterest, Instagram...

Au svaka cast na komentaru! Ja sam se pre jedno par meseci setio ove stvari dok sam vikendom do 5 ujutru "blejao" po internetu i gledao u zraceci ekran. Razmisljao sam kako su Kraftwerk vec tada znali da cemo provoditi sate usamljeni sa nasim kompjuterom u nekom elektronskom "raju". Facebook, Twitter, Pinterest, Instagram...

Hvala ti, imaš pozitivne zaključke ... to je TO ... nego, nešto smo malobrojni ...
Zašto blogeri koji koriste kompjutere ne komentarišu blog o najznačajnijoj kompjuterskoj grupi? Ma, nije ni važno: ko je razumeo - shvatiće.

Zato imam samo još jednu pozitivnu provokaciju: It's More Fun To Commute
COMMUTE

Ovo je stvar sa albuma 'Metroland - Mind The Gap (2012)'

Zašto blogeri koji koriste kompjutere ne komentarišu blog o najznačajnijoj kompjuterskoj grupi?

Verovatno zbog toga sto je mali broj blogera koji mogu da se ukljuce u ovu diskusiju koja zahteva stvarno izuzetno ozbiljno poznavanje teme. Mi ostali smo ograniceni na impresionisticki pristup.
Zbog toga sa zanimanjem citamo komentare i sa jos vecim zadovoljstvom preslusavamo muzicke ilustracije.
Emotivna strana price, odnosno manjak ljubavnih prica u realnosti koje kompenziramo "virtuelnim"ljubavima, vise puta je vec bila tema blogova. Kao zacarani, mnogi sede uz svetlucave monitore uzivajuci u magicnom procesu zaljubljivanja. Noci provedene u potpunom uskladjivanju uverenja, zelja, ukusa filmskih, muzickih ili knjizevnih sa osobom sa "one strane" monitora, ubedljive su i uzbudljive kao i one provedene u realnom svetu, pod zvezdama.
Nedostatak dodira, mirisa i govora tela, najbolje se prevazilaze uz muziku. Ja tebi Kraftverk, ti meni Can. Sve do Otisa Redinga u sitne sate.
I eto nas u elektronskom raju, u praskozorje novog dana

I eto nas u elektronskom raju, u praskozorje novog dana

Lepa rečenica ... inspirativna:
Radio sam na lokalnom radiju, krajem 90-ih, emisiju o rock muzici. Jedna od rubrika, u toj emisiji, zvala se 'Originalna obrada'. Izabereš neki 'original', nađeš negde obradu i popuniš 10-tak minuta programa. Jednom sam našao ovo i ono.

Original:


i originalna obrada:


Nemac akustično obradio elektronske Nemce u latino-fazonu.
O čemu se tu radi? Nemam pojma, al' meni se mnogo sviđa, zato što sam povremeno bio 'showroom dummy'.

Kraftwerk – Showroom Dummies

Eins Zwei Drei Vier
We are standing here
Exposing ourselves

We are showroom dummies
We are showroom dummies

We're being watched
and we feel our pulse

We are showroom dummies
We are showroom dummies

We look around
and change our pose

We are showroom dummies
We are showroom dummies

We start to move
And we break the glass

We are showroom dummies
We are showroom dummies

We step out
And take a walk through the city

We are showroom dummies
We are showroom dummies

We go into a club
And there we start to dance

We are showroom dummies
We are showroom dummies
We are showroom dummies