Autor: Rodolјub Šabić

"Živim u Zemunu, u ul. ... br..., gde sam i prijavljen već trideset godina. Radim u ..... za platu od dvadesetpet hiljada.

Problem je nastao kad mi je poštar doneo poziv da odem u poštu i podignem neki koverat. Mislio sam da je to neki saobraćajni prekršaj, međutim, oni su mi uručili da moram da platim utrošenu električnu energiju za kuću na Bežanijskoj kosi u ul. Generala Mihajla Nedeljkovića br. 96, koju nikad nisam posedovao, a ni živeo u njoj što mogu da potvrde komšije koji žive tamo. Cifra koju bi trebalo da platim iznosi 540.000,00 dinara. Stavili su mi zabranu na platu gde ja trenutno radim za džabe, a nemam pojma kome plaćam struju. Obratio sam se Elektrodistribuciji, gde su mi objasnili da oni nemaju nikakav ugovor sa mnom već imaju moje podatke u kompjuteru. Pitao sam ih kako me ranije nisu obavestili, a oni mi serviraju priču kako su mi slali pozive na Bežanijsku kosu. Kad sam im objasnio da živim u Zemunu gde sam i prijavljen, oni su rekli da se strujomer vodi na mene od 1993. godine, a ovo je obračun od 2010. godine do 2013. godine.

Jes istina da je Knez Miškin jedan od mojih najomiljenijih likova u literaturi i da mi i dok ovo pišem, srce krvari zbog njega. Istina je i to da sam pre nekoliko godina ovde na blogu napisao da nikad više neću čitati Dostojevskog, jer ne mogu više ni psihički ni fizički da svakotrenutno bivam Ponižen i uvređen! Čitao sam ga šezdeset godina, znam skoro par cœur Braću Karamazove, Zločin i kaznu, Zapise iz mrtvog doma i gore pomenute knjige, pa me malo, malo stisnu k'o cvikcangle, tako da čitao ja ili ne, štovanog Dostojevskog, sve što je napisao, svaki lik, svaka situacija,

„Треба нагласити да постојање заједничког српскохрватског језика не доводи у питање постојање четирију нација или четирију независних држава нити угрожава национални идентитет.“

Пер Јакобсен 

Na drugi deo ture krenula sam autobusom:

svaki put kad čujem ovog čoveka, pomislim
kako  najjednostavnije stvari ljudima
ipak neumitno izmiču.
jejts na kraju je genijalan,
skoro mi je suze naterao na oči.
ako niste pogledali ovaj ted do sada,
pogledajte, svi vi koje zanima obrazovanje.

Natasa T.K.

Pa od toga da romkinje treba da budu poslusne, da cute, da nemaju svoje misljenje, da smo zasticeni kao beli medvedi, da nam pregledaju torbe i samo nas prate po radnjama, da nemamo ista prava pri zaposljavanju...ima jos. Spisak je podugacak

Dobrila D.S.

Sa predrasudom da su svi romi isti i da sam zbog toga ostala bez posla.
Prvo pitanje je

А суштина се своди на то да се олимпијско злато не осваја тако што се 2016. године у Бразил пошаље 13 ватерполиста тежине од 85 до 105 килограма (дигресија: у једном тренутку сам био претежак за ватерполисту) већ тако што се омогући квалитетна инфраструктура (која није већим делом финансирана од родитеља) а која подразумева, базене

Foto (c) Arati Kumar-Rao

Sanderban (na bengaliju „prekrasna šuma“) je močvara mangrova veličine Kipra, jedna od tri najveće na svetu. Nalazi se na granici Indije i Bangladeša, između Kolkate i Dake, i predstavlja zajedničku deltu više reka, od kojih se veličinom izdvajaju Gang i Bramaputra. O ptičarenju u čarobnoj šumi sanjam otkako su mi dragi prijatelji T. i H. pričali o tome kako su se brodićem zaputili na vikend u lavirintu reka i rukavaca, pa usled poplavnih voda koje su se sjurile s Himalaja, morali da ostanu tamo nedelju dana.

Tek punoletni S.S. svoj zemni život okončao je obesivši se o granu topole kraj Tise. Od saznanja o tom događaju i njegovim uzrocima danima sam uspevao da se odbranim odbijajući da pročitam išta osim naslova i podnaslova u novinama.

Onda me prevari prijatelj statusom na Fejsbuku i pročitam sjajan tekst-optužbu i šamarčinu zlotvorima Zlatka Pakovića u Danasu: Samoubistvo mladića S. S.  . I sa knedlom u grlu sa Pakovićem se ne slažem u jednom: Niko ne zna niti može znati šta je zaista mladića navelo na ovaj strašan čin. 

Šestomesečna policijska istraga pokazala je da postoji osnovana sumnja da su roditelji male Tijane Ognjanović  manipulisali novcem skupljenim u humanitarnoj akciji za spašavanje njenog života, da nisu prijavili sve račune na koji je novac uplaćivan, te da su raznim transakcijama pokušali da operu i prikriju značajne sume novca prikupljenog za lečenje njihove kćerke. Na osnovu takvih nalaza policija je podnela krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu sa predlogom da podigne tužbu.  I tako je, nažalost, najveća humanitarna akcija u Srbiji, prerasla u najveću humanitarnu aferu u Srbiji.

Sedamdeset

Pri punoj svesti (bar ja tako mislim?), preko volje i ne baš oduševljeno, dajem svima na znanje da sam već pet minuta zagazio u osmu deceniju! Ljudiiiiii, je li to mogućeeeee, štono bi rekao pokojni Mladen Delić. Jesam proša’ sito i rešeto, ovaj grdni svijet ispitao, da parafraziram Igumana Stefana, shodno tome trebalo bi da: Sve što dođe, ja sam mu naredan ali lakše je recitovati i citirati nego ne razmišljati o sedamdesetogodišnjem bremenu koje prtim na leđima!

Odavno sam obnarodovao da što se tiče dužine života mi,

Gost autor : Kolinda Grabar Kitarović

Sličan ili gotovo identičan je i stepen političke nezrelosti balkanskih društava i njihovih samoprozvanih demokratskih (građanskih) političkih "elita". Ta nezrelost sameriva je upravo u permanentnom pokušaju transfera (ne)odgovornosti - odnosno stalnim d(j)etinjastim durenjima političara kojima je narod s pravom nezadovoljan.

Bilo da je u pitanju "slučaj" Josipovića, Tadića, ili nekog trećeg.

Baš kao sa Borisom Tadićem i u slučaju Ive Josipovića broj precrtanih/poništenih listića bio je mnogo veći od razlike koju su na izborima ostvarili Nikolić odnosno Kitarevićeva. Tako da su i na izborima u Hrvatskoj prevagu zapravo odn(ij)eli upravo prevareni, razočarani ili nemotivisani birači koji su, budući da se njima i njihovim životima niko ne bavi, i u Hrvatskoj radije izabrali da ostanu kod kuće.

U demokratskim društvima - ili onima koja bi ht(j)ela takvim (p)ostati - građani su uv(ij)ek u pravu. A onda kada su razočarani i nezadovoljni - tada posebno! Nezadovoljstvo građana moralo bi biti crveni signal za ozbiljno preispitivanje i temeljnu rekonstrukciju političke scene. Kako ljudi koji tu politiku vode, tako i ciljeva, političkih programa, i tsl. Međutim, umesto da napokon čujemo ono toliko poželjno i u pristojnim i demokratskim društvima rekao bih jedino logično i normalno: "Gospodo, žao nam je što smo izigrali (izgubili) vaše pov(j)erenje - pokušaćemo do narednih izbora da se popravimo, da vas saslušamo, razumemo, pronađemo nove ljude, osmislimo nove politike", radije se nastoji odgovornost svaliti na (nezadovoljne ili nezainteresovane/nezainteresirane) birače u stilu: gospodo dobili ste ono što ste tražili, plakaćete vi za nama, dabogda propatili još i više no što ste pod nama... Ukratko: Krivi ste što ste nezadovoljni nama, bogom danima!

Rasčlanio kako ja hoću, može mi se! Kad je već tako, hajde da krenem od Pol. Kako bih ukratko opisao muški pol? Jednostavno, u vlas isto kao Ilija Čvorović: To su neki čobani budale!

Ko bi se ako ne čobanin budala, Ikara kao eklatantan primer neću ni pomenuti, u ovom slučaju drug Kolumbo, upustio u potragu za Indijom na zapadu, na tri orahove ljuske i još im nadenuo milozvučna imena:  Niña , Pinta i

Gost Autorka: Aph Ko

Prevela: Vera Kurtić

Prava životinja su feministčko pitanje. Eto, izgovorila sam.

Zapravo, objektivizacija i eksploatacija života i životinja i njihovih tela mora biti tema promišljanja feministkinja koje veruju da je feminizam borba protiv patrijarhata koji štiti interese i subjektivitet određenih bića, kao proizvoljno određenih superiorinih, u odnosu na druge.