Pol i tika... taka

Rasčlanio kako ja hoću, može mi se! Kad je već tako, hajde da krenem od Pol. Kako bih ukratko opisao muški pol? Jednostavno, u vlas isto kao Ilija Čvorović: To su neki čobani budale!

Ko bi se ako ne čobanin budala, Ikara kao eklatantan primer neću ni pomenuti, u ovom slučaju drug Kolumbo, upustio u potragu za Indijom na zapadu, na tri orahove ljuske i još im nadenuo milozvučna imena:  Niña , Pinta i Santa María? Jes da je i Španska Kraljica Izabela tu umešala svoje prste, prethodno odbivši Kolumba tri puta al je čobanin budala alijas Kolumbo, po cenu života posade mu i sopstvenog, jurnuo na Atlantik ko muva bez glave!

Koja bi pametna žena a sve su žene pametne i s obe noge na zemlji, potrčala grlom u jagode ko kamarad Kolumbo? Sačekala bi da plovidba Atlantikom i ostalim barama postane koliko toliko sigurna, bez žurbe, ne na vrat na nos, jebo Ameriku, tj Indiju na zapadu, ima se kad. Kad za milisekund razmisliš, žene bi bile u pravu a i nismo se baš usrećili s Amerikom, dapače! Jebe mater posvud po svijetu, zakačilo i nas onoliko!

Kad onomad, ima tome nekoliko desetina hiljada godina, čobani budale strovališe i zgaziše Matrijarhat, obrnuše kola niza stranu! Čobani budale do dana današnjeg sjebavaju sve što se da sjebati! Naturalmente, krenuše prvo od žena. Oduzeše im sva prava osim prava da budu tucane i da rađaju, a da, i da povazdan rintaju po pećini, kolibi, kući, stanu, da spremaju, prinose i odnose čobaninu budali, sve po njegovom ćefu. Šta će jadne žene, prilagodile se, tek tu i tamo im se čuje glas, tek tu i tamo se pominju, Marija Sklodovska Kiri i njena ćera na primer, o Milevi skoro pa ni pomena, Agata Kristi, Merilin Monro, Brižit Bardo, Sofija Loren, Martina Navratilova, sestre Vilijams, Šer, Madona, Meril Strip, Mišel Fajfer, Indira, Sirimavo, Tačerka… sve bre da ih pokupiš dođe oko 0, 09% u odnosu na postotak čobana budala!

Ajd što su čobani budale skoro svi psihijatrijski slučajevi ali vođe, očevi naroda, kroz istoriju gledano pa sve do danas, su duboko zabrazdili u patologiju! Moleri, crkveni seminaristi, bravari, uzgajivači kikirikija, pravnicibankari, psihijatripesnici, rukovaoci hemijskim oružjem… sve gad do gada a uzdizani na nivo boga! Da su se bavili svojim poslom, zanatom, ni po jada, ne, oni zajahaše narode, nateraše ih da se kolju i ubijaju i po krvi njihovoj gaziše!

Čobani budale nikad ne odrastu, ostaju infantilni i sve im dođe kao igra: Ubiću ja tebe, ne, ja ću ubiti tebe, ubićemo njih, satrećemo sve što nismo mi, spalićemo ih zato što imaju dugačke noseve, plave oči, nose crnu, belu, prnprnđastu odeću, ne klanjaju se našem bogu.... i to zaista rade, čine, delaju. Prepuni kompleksa ko šipak koštica, svesni ili polusvesni te činjenice, još više se razgoropađuju, krv, ubistva, zatiranje i masakriranje miliona ljudskih stvorova, dođe im kao lek ali samo trenutačno! Dejstvo nakaradnog leka brzo slabi i čobani budale nastavljaju još žešče da uništavaju sve oko sebe! Da je sreće da se ono milion, dva, pravih, zrelih, pametnih, normalnih, odraslih muškaraca ujedini sa ženama sveta pa da potamane čobane budale, getoiziraju grupu mladih polno potentnih zarad priploda i mirna Bačka! Ne, ne i ne! Preterao sam! Protiv sam bilo kakvog tamanjenja, bio bih isti kao oni, čobane budale treba prisilno naseliti na Antarktik, omogućiti im sve neophodno za život i ostaviti im na volju da se ubijaju, muče jedni druge, masakriraju se do mile volje.

Ono tika taka mu dođe kao otkucavanje sata zemaljskog, sunčanosistemskog, galaksijskog, Kosmičkog. Dve su mogućnosti koje mogu proizaći iz tog tikatakanja, ili će čobani budale, ako nastave kako su počeli i kako rade/čine, u skorije vreme zbrisati planeticu nam rodnu sa lica Kosmosa ili će ženska populacija uz pomoć gore navedenih odraslih, zrelih, pametnih i sposobnih muškaraca, povratiti vlast i ponovo uspostaviti Matrijarhat koji bi u dogledno vreme uspeo da oporavi i izleči plavu planetu, jedinu koju imamo. Kao optimista bez nade, iako sam od sveg srca za Matrijarhat, ipak verujem da će se desiti ono prvo, čobani budale su odavno zajahali ovaj naš svetić da bi ga tako lako predali u tuđe ruke! Kako god, ostaje nam da živimo u svetu čobana budala pa dok trajemo, trajaćemo, plivajući, ne svojom voljom, u krvi nevinih!