Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)

Na početku svojih čuvenih ''Lekcija iz fizike'' Ričard Fajnman razmatra sledeću hipotetičnu situaciju: zamislimo, kaže on, da sutra treba

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode oko detalja.

Pre oko 2000 godina, početkom Nove ere, ukupan broj ljudi na Zemlji je bio oko 300 miliona, i oko tog

“Tucite svoju decu čim primetite da liče na vas.” Dušan Radović.

 „Blejanje“ i „smaranje“ je  kod omladine  redovan posao, a u poslednje vreme primećuje se i ozbiljan pad motivacije za učenje. Društvena i socijalna kriza najjasnije se manifestuje upravo na mladima.Ovo je konstatacija istraživanja o kojem piše Blic.

Na osnovu preseka nekoliko istraživanja o navikama i interesovanjima mladih osoba, koja su u poslednje tri godine sprovedena u Srbiju i istraživanja Insituta za psihologiju Filozofskog fakulteta urađen je profil sredsnjoškolke u Srbiji.

Kako prenosi “Blic», profil  izgleda približno ovako:

 “Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, zapalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni “fejsbuk”. Ivana ne ide ui pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk  i obožava da predveče «izbleji» sa društvom...»

Ona je dokaz da je najveći promašaj našeg društva to što ni devet godina posle demokratskih promena nismo uspeli da prevaziđemo posledice dvodecenijskog nemara i zapuštenosti  i da izgradimo ni jednu kompletno «zdravu» generaciju.

Dok se naša država i mi odrasli bavili i još bavimo  spasavanjem nacije i država, počev  od SFRJ pa sve do sadašnje odbrane Kosova, te globalnim problemima, svetskom krizom, reformama, privatizacijama i tranzicijom, izgleda da smo zapostavili  i zapustili omladinu, iako se svi se zaklinjemo da su nam deca i omladina na prvom mestu- naša budućnost.

  "LONDON (Reuters) - Prime Minister Gordon Brown apologised on Friday for the treatment of World War Two code-breaker Alan Turing who committed suicide after being convicted and chemically castrated for being a homosexual."

Deda Mraz

Moj sin: "Mama, a zašto ovaj Deda Mraz nosi belu kapu?"

(večeras, u autobusu na relaciji Beograd-Novi Sad)

Postoji li Srbija i život u njoj izvan kruga dvojke ─ i da li Beograd razmišlja o tome da većina Srbije upravo njega danas vidi kao simbol i simptom vlastitog propadanja. Ma kako ovakvo razmišljanje bilo osnovano ili ne, činjenjica je da je ono veoma često. Dve trećine budžeta Srbije troši se u Beogradu, jednako kao što se i sve odluke vezane za ostatak Srbije donose upravo tu. Krug dvojke i ostatak Srbije ne pripadaju istom vremenu i često tako tragično ne razumeju jedno drugo. 

Da ne bude zabune i ja sam živeo u Beogradu dosta dugo, i mnogo volim taj grad. Taj moj lični Beograd niko ne može da oduzme ─ ipak, ne mogu a da ne citiram i reči koje je početkom godine izrekao Magični Ćira, sarkastično primetivši da: Kad bi danas bombardovali Beograd, zbog političkih pizdarija i kvazidiplomatije naše i ostalih vlada, ljudima iz srpske provincije, iz tzv. unutrašnjosti bilo bi toplo oko srca. Rekli bi da je Beograd to i zaslužio...

uskoro će sa posla da dođe kući doći moj voljeni, najlepši, najzgodniji, najpravedniji Žmu. U lakoj dimnoj izmaglici, čiji smrad prevazilazi napuljski, postrojiće nas sve. Mali Radojica će da propeva odmah i prstom će pokazati na svoju rođenu majku, koja ga je rodila, čuvala, odhranila i koja ga voli najviše na svetu. Žmu će da spusti torbu i pred celim

Srećan Uskrs svima koji veruju i nama neverujućima koji, bez obzira na obzir, vredno farbamo jajca i kupujemo čokoladne zečeve. Doduše, ja moram da priznam da, iz godine u godinu, uredno zaboravljam celu dobitnu Uskršnju kombinaciju sastavljenu od jaja i zecova. Za jaja uspevam da zapamtim da su simbol života, crvena zarad Ješuine krvi, al' šta tu rade zečevi nikako da mi se utisne u memoriju sećanja. Znam da su, inače, simbol plodnosti, al' mi to nešto ne ide uz ovaj praznik...brzi su, al' ni to nema puno zajedničkog sa jajima, obaška skaču, pa bi mogli da ih polupaju...jesu simpatični, meki i ušati, al' ni to sa jajima nema mnogo veze. Kako god, zajedno sa autorkama jaja, kokoškama u svim fazama razvoja, zečevi su sastavni deo Uskrsa i shodno tome valja ih deci poklanjati, naročito u čokoladnom izdanju, ne bi li se podržao zubarski esnaf.

Sticajem odvratnih okolnosti, u kombinaciji puknute plombe i savesnog Motoriste-zubara, moja kratka i prijateljska poseta matici se pretvorila u noćnu moru. Čiji početak se očekuje sutra popodne. Zbog čega je moja druželjubivost pala pod granicu leđenja, a sklonost ka maratonskim verbalnim aktivnostima je ustupila mesto sastravljenoj ćutnji, kojom bih mogla da ugrozim vrhunska dostignuća monaha zavetovanih toj disciplini.

Već godinama Malta je jedna od češćih destinacija srpskih turista. Ne znam da li svi Maltežani govore engleski jezik, ali pouzdano znam da taj jezik svi Srbi ne govore. Kako se onda sporazumeti sa domaćinima, ukoliko vas put navede na neki od otoka Malteškog arhipelaga?

Postoji rešenje:  SRPSKO - MALTEŠKI REČNIK, odnosno DIZZJUNARJU MALTI - SERB. Problem je, međutim, što retko ko zna za to rešenje. Sumnjam da i srpski lingvisti znaju za ovaj rečnik.

Blogeri ovdašnji, jedan mlađi i jedan nešto stariji postavili su svoje tekstove o kusima i repatima, šutima i rogatima, rogovima u džaku i uvredama na blogu, ali su obojica, iz  meni nerazumljivih razloga, svoje postove zatvorili za komentare.

Ako želite komentarisati možete ovde. 

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju  Bibliji i biblijskim čudima, ne veruje ni sveštenicima i njihovim propovedima, a ni političarima i njihovim ideologijama. Vreme u kome živimo je vreme nauke. Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata. Sa svoje strane naučnici, svesni svoje odgovornosti i značaja nauke za opsatanak i dalji razvoj civilizacije, danonoćno i predano istražuju. Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.

To sto su se exradikali i radikali potukli u (X)lupstini, ups pardon Skupstini me mnogo i ne zanima. Sazdani su od jednog mentalnog sklopa tako da je sve ostalo pitanje nijansi.
Svi ce sad da se bave tucom, ko je kriv, ko je koga gurnuo ili udario u nos. Bice to prava rasomonijada , pa ce se cekati izvestaji , zapisnici, i sve ce to na neki nacin da se rascivija. Bice usvojen poslovnik te da oni tamo pocnu da rade ono zasta su placeni.

No u ovoj celoj furtutmi bojim se da ce jedan stvar biti gurnuta u zapecak. Jednostavno ima da promakne u sveopstoj gunguli. To je

Majstori...ima ih raznih.

Milos je ustao da protegne noge i da baci pogled kroz prozor.
Ustvari, da pogleda, nije on imao niceg za bacanje.

Video je coveka kasnih srednjih godina, nagnutog nad zadnjim delom cuvenog doktorskog "Fice', kako petlja nesto oko poklopca motora. Milos je izasao na ulicu, onako u belom mantilu, i prisao coveku koji se sa mukom uspravio.

"Bas fino, doktore, taman da te pitam, `oces zvezdu malo jace il` onako, diskretnije"?

Milosu je pitanje postalo malo jasnije kad je video da su  brojevi na registarskoj tablici, do tada potpuno